Mladi Splin, svačiji sin
Iz ugodnog ništavila kolutom unazad
I vriskom presečene večnosti,
Objavljujem svoje prisustvo
U efemernosti.
Zovite me slabićem
Ili nežne duše mladićem,
Ali moje su snage skrivene,
Ogledane u tragovima na snegu,
U mutnom nebu i Sunčevom begu.
Zbog mene i cveće vene,
Zbog mene i srećne plaču žene,
Jer ja ne podnosim lepotu,
Plašim je se, grozim,
Za kraj svega stalno prosim.
Sakrijem se nekad
Da vam pružim nadu,
Pa tiho vrebam devojku mladu
Dok sipa kupku u polu-punu kadu.
I kad rasterećena ugleda mene
Grčevito stegne presečene vene.
I kada nekom sve ide po loju,
Kada mu je život sačinjen po kroju,
Tu sam i ja, eto, priznajem da volim,
Da donesem brigu i suludu muku,
Da rascepam mu dušu rukama golim
I kanapom vrat mu okačim o kuku.
Pratite me!
Dragi đavolji druzi,
Voljeni,
Zaboravljeni,
Sami i u društvu,
U kapljici vode
I u čaši više,
U ruci što piše…
Pratite me,
Jer za mnom i Bog puzi.
Pratite me tragom crne žuči,
Jer što i vas da ne muči
Mladi Splin,
Svačiji sin.
Jovana Lutovac (Beograd, 1984). Filolog, kulinarski tehničar, alhemičar, reformator, narator, preinačitelj dostupnih jestivih i nejestivih materijala i nematerijalnosti u druge oblike i kosmose, kolažista, asamblažista, kuvarica, drugarica. Njeno višegodišnje iskustvo u umetničkim kolektivima sticano kojekuda, kulminira u inicijaciji i organizaciji Autonomnog kulturnog centra Matrijaršija, u kojem radi kao urednik programa i organizator, jedna među jednakima, jaka među najjačima. Odlikuju je teorijski i praktični umetnički rad, raznovrsni rad na terenu, snalaženje u širokoj mreži umetnika i kolektiva širom Srbije i regiona, kao i Evrope, izlagačko iskustvo i rad na različitim umetničkim publikacijama.
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Pesme na međi.