Drveni san
Ne čekaj da se probudim.
Ostavi me na ostrvu što plovi.
Udno odrođenog tela,
meka tajna. Neka kuca.
Usidriću se u odlascima.
Tamo bar nema nikog
da mi puca u trudno more
razvaljuje dišuća brda
i čupa drveće, krivo
zbog vlažnih snova
o zemlji.
*
Ostrvo što plovi
ugodnije je kad žmurim, skloni mi te novine
sa sunca, molim
nisam čula, nemoj ponoviti, molim
ne želim dve kocke molim
nasukana na šećerne sprudove kafa u pet
prekosutra je sutra i sutra je danas
a danas je, valjda, juče
skloni te novine, molim
znaš da se jedna žena obesila o gajtan od pegle
muž je rekao kad su ga pitali
(jer da nisu, on bi ćutao):
„ali bila je tako dobra
tako dobra!“
nemoj me čekati nemoj me pitati
da li te volim ne volim više ni to što volim
što skupljaš moju razuđenu senku
po brdima?!, vidiš da je nema
više
pusti je
pusti je!
pusti je da ne bude
skloni novine, da vidiš
ja sam more sedlo i šuma
ja sam rastoka strepnja i milost
ja sam begunac guba i krvnica
voli me onaj što zna gde je ulica
u kojoj me nikada nisi pronašao
znaš jednom više nikad neću biti
osmeh će mi tada opšiti granice svemira
na onim mestima gde su popucale
kad smo se prvi put poljubili
a neko će tiho, kao za sebe
pročitati prvi naslov u novinama
za taj dan:
„ali, bila je
tako dobra
tako dobra“
Jovana Nastasijević, Novosađanka, rođena u zimu 1980.
Piše poeziju i kratku prozu otkako zna za sebe, iako tek 2014. počinje i objavljivati, na svom blogu stih.i.ja i pojedinim regionalnim portalima. Književne recenzije, poezija i proza objavljivane su joj u časopisu Književna republika. Na jednom od najčitanijih portala za liriku u Nemačkoj, Fixpoetry, objavljivala je stih i prozu na nemačkom jeziku.
Završila je nemački jezik i književnost (Filozofski fakultet, Novi Sad, 2006.) i master na jugoistočnoevropskim studijama (Friedrich-Schiller-Universität, Jena, 2012.; težište istraživanja: jezički nacionalizmi na području bivše Jugoslavije). Od 2009. živi i radi u Nemačkoj. Prevodi literarne tekstove svih vrsta, neki od njenih su takođe prevođeni. Esej na nemačkom jeziku „Deutsche Einheit – 20 Jahre danach“, osvojio je prvu nagradu Deutsche Gesellschaft na takmičenju u idejama 2010. godine, u Berlinu.
Kad je niko ne sluša, svira klavir; kad je niko ne gleda, vežba balet i trči na duge staze.
Bibliografija:
„Još si mala“, kratke priče; Presing, Mladenovac, 2016, „Ona“, pesme; Durieux/Književna republika, Zagreb, 2020, „Čekati Clarice“, pesme; IP Adresa, Novi Sad, 2021.
Priredila: „Odlazak – put beskonačnog tela“, zbirka odabrane poezije i proze Tina Ujevića, Rabic, Sarajevo, 2019.
Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:
205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)
205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX
Hvala!