pesma izgubljene bebe
u trenutku kad sam pustila tvoje skoro pa telo
da se susretne sa vodama ispod grada
i da sa kanalizacijom oteče sve do mora
šta sam mogla da znam o vodenim bujicama
šta sam mogla da znam o utapanju
ili o smrti utapanjem
rodila bi se u zimu
u godini isključenog gasa
i bez automobila lagano bismo
šetale preko dženesi hila u pravcu kanadskog vetra
posmatrala bih kako kliziš poput leda u rukama stranaca
padala bi goluždrava kao sneg usred zime
da si ovde rekla bih ti ove
i neke druge stvari
ako ikad izneverim
tvoju preživelu braću i sestre
neka mi reke zapljuskuju glavu
neka u moru budem ribarska mreža
talasima neka me crnci nazivaju tuđinkom
zauvek za tvoju nikad imenovanu ljubav
kasnije ću reći
da sam ceo život provela
voleći jednog sjajnog čoveka
kasnije će me
život optužiti
za razne izdaje
nedovoljno crna
suviše crna
oči zatvorene kad bi trebalo da su otvorene
oči otvorene kad bi trebalo da su zatvorene
optužiće me za nerođene bebe
i izumrlo drveće
kasnije
kad se po ko zna koji put budem branila
ovom ljubavlju
život će ćutati
i osluškivati
kako mi se telo lomi
*S engleskog prevela Jelena Mandić
Lusil Klifton (1936 – 2010) – američka pesnikinja i spisateljica. Objavila je nekoliko zbirki poezije i knjiga za decu. Dobitnica je nekoliko književnih nagrada. Radila je kao univerzitetski profesor književnosti i kreativnog pisanja. Preminula je 2010. u Baltimoru nakon dugotrajne borbe s rakom dojke.
Jelena Mandić (1986) – diplomirala je na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Završila je master studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i kratku prozu, prevodi sa engleskog i persijskog jezika. Živi i radi u Novom Sadu.
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.