Image default
Poezija

Marko Đorđević, Snohvatice

Ikarov pad

Trideset i pet godina
nema glasa o Milutinu.

Spustio se do reke
kratko posedeo na čamcu
popušio cigaretu
drugu ugasio na pola.

Istog dana
deda je našao ranac
i od sunca požutele novine.
Na rubu grafitnom olovkom
načinjene skice ptica
i dvaput podebljano pitanje
gde putujete?

Svake godine
deda kadi kuću
za krsnu slavu.
Stojimo mirno
i ponavljamo za njim
molitve Svetom Nikoli
za putnike,
nasukane
i izgubljene.

Kad god se prekrsti,
krišom pogleda u vrata.

Do kasno u noć,
vadi sitne kosti iz ribe.
Kad ptica iz časovnika
oglasi pun sat,
glasno uzdahne.

Mi se ne obaziremo na kosti,
ređamo ih u grlu.
Trideset i pet godina.


Sto sa pogledom na reku

Za starosedeoce,
nepomične
i kad iskape putničke špricere.

Za prekaljene,
kojima mesec u čašu upadne
pa ga ljuljaju uz tonove radio-stanice.

Za probrane,
čijim vilicama duvaju promaje
dok kotrljaju čačkalice.

Za dede,
pesme odsvirane,
spremne za poslednje bujice.

Za očeve,
što krišom o rukave brišu suze,
kad pominju sinove.

Za mene,
koji sanjam kako tonem,
dok poljem psi trče unazad.


Snohvatice

Na gradskom trgu me ščepa poznata šaka
i vodi ka davno uginulim psima i konjima
iz našeg dvorišta.

Vetar donosi zvuke.
Baba Vana predvodi bosonoge muzičare.
za njom Nata i Ljilja
u dugim crnim spavaćicama
nose ubuđale pite sa višnjama.

Moja majka drži trubu u rukama.
Milutin i Zlata, umotani u ćebad,
iz rupa na reverima vade mokre cigarete.

Vana ih okuplja u hor.
Deda tamnoputi saksofonista svira By this river
Psi i goluždravi dečak poigravaju oko konjskih kola.
Usne se veselo pomeraju na uglačanim metalnim licima.
Ispod odeće vire ukočene noge.

Odjednom ih zamene raspusne zveri.
Tanke brazde umesto usana,
umršene pletenice, lica popločana ciglama.
Ubrzano se penju na taljige.

Ujutru kuvam kafe svima
i zalivam hrast koji buja iz praga.


Autor fotografije: Danilo Mataruga

Marko Đorđević je rođen 5. februara 1987. u Kruševcu. Osnovne i master akademske studije završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom. Na istom fakultetu piše i doktorsku disertaciju o ritualno-magijskom kontekstu usmenih uspavanki. Naučni radovi iz oblasti narodne književnosti i etnologije objavljeni su u zbornicima sa konferencija i u književnim časopisima.

Deo je redakcije naučnog, recenziranog časopisa Udruženja folklorista Srbije Folkloristika koji objavljuje radove o svim oblicima folklora i nematerijalne baštine u Srbiji i u svetu.

Od 2015. radi kao direktor vaspitno-obrazovnog sistema Kosta Vujić – modela škole koja neguje izuzetnost. Program škole predstavljao je i na Tedx konferenciji. Organizator je dečjeg festivala Kostafest na kome se svakog leta pod sloganom u ljubavi se predstavljaju literarna, dramska i muzička ostvarenja učenika osnovnoškolskog uzrasta.

Deo je uredničkog tima izdavačke kuće PPM Enklava, redakcije elektronskog zbornika savremene poezije Bludni stih, kao i časopisa za književnost, kulturu i umetnost Maksim.

Na književnu scenu istupio je 2016. godine lirskim romanom Nije to ništa, a 2022. je u okviru Književne radionice Rašić objavio prvu pesničku zbirku Psi koji trče unazad.

 Kao autor zastupljen je u brojnim zbornicima poezije, kao i na pesničkim portalima Čovjek-časopis, Astronaut, Strane itd. Poezija mu je prevedena na engleski, francuski i makedonski jezik.


Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:

205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)

205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX

Hvala!

Related posts

Autorice sa prostora bivše Jugoslavije – izabrana romska poezija koju pišu žene

Sava Jokić, poezija

Libartes

Jovana Račić, Eden

Libartes