Image default
Intervju

Milica Špadijer – Sa one strane ogledala je u stvari mačka

Razgovor sa Milicom Špadijer vodio Svetolik Jozić (a uporno mu upadali u reč Kićolik, sopstveni papagaj i Svetolikova gospođa mama)

Svetolik: Milica Špadijer je profesorka latinskog i grčkog, prevoditeljka, novinarka, pesnikinja, kao i Fejsbuk-osoba. Ali ko je uistinu, Milica? Kako ti vidiš Milicu s one strane ogledala?

Kićolik (kao eho u pozadini): Ko je Milica Špadijer? Ko je Milica Špadijer?
Milica Špadijer sa one strane ogledala je u stvari mačka. Ljuta na sve, ponekad iritantna, ali i nekako slatka i mekana pa joj se prašta. Ne jede povrće i sir. Mjauče na ljude, pa prede. Penje se gde treba i ne treba i plaši se svih manifestacija usisivača jer nikad ne zna šta mogu da usisaju.

Svetolikova gospođa mama (sa primedbom): Budi srećna dete, neke su se i izlegle, pa i sa ove i sa one strane ogledala sikću! Nego, ko ti plete te pletenice?

 

Aha, pa pletenice sama. Dugo sam mislila da ja to ne umem, a onda sam slomila nogu… dosta slobodnog vremena + jutjub = pletenice.

 


Svetolik: Mama, pusti, ovo je moj intervju!  Reci mi, Milice, koji si ti mit iz…

KIćolik upada u reč: A pored dve mačke živiš i sa dve koje su se izlegle?
Koji sam mit hmm to je baš zanimljivo pitanje. Nešto između Medeje, jer vrlo dobro razumem bol i bes zbog izdaje, i mita o Persefoni, jer volim i nar i podzemlje i vlast 🏵
Zbog zmija možemo da ubacimo i mit o Meduzi 🐍

Kićolik (sa pristojne udaljenosti sve gledajuć Orfeja i Peni, a sa kauča gledajući ga Volga i onda druga, obraća se ni manje ni više nego gosodin Fikusu): Kako je tebi u ovom leglu? Da li je tačno da non-stop meditiraš i vegetiraš, i šta ti Milica peva da si tako divno izrastao?

Fikus: Uživam. Ona me je nabavila već kao odraslog, malo me je oblikovala, sklonila najniže grane i konsolidovala krošnju, imam sunca koliko hoću, sve u svemu – može.

 


Svetolikova gosođa mama mačkama: Baš lepo predete, kako je to živeti sa Milicom i njenim zmijama? Mačke i zmije nisu neki biološki prijatelji, i da li ste nekada pojele hranu za zmije?
Mačke: Nikada nas nije nahranila. Nikada u životu nismo jele. Osnovale smo hor “Mačke na samrti” i svakodnevno izvodimo numeru “Samo jednu granulu daj” i ništa. Miševe ne jedemo, ali volimo da ih uzmemo sa radijatora dok se odleđuju i da se malo igramo s njima, mada nam je to zabranjeno. Od živih, naravno, bežimo. Svoje zmijske braću i sestre volimo da lupamo šapicama po glavi kad god nam se ukaže prilika (što srećom nije često, prim. Milica)

Potom se okreće Milici: Kakav je jedan tvoj dan? I kako ti tako lepo uspeo fikus?
A moj dan zavisi od toga kad radim, ali uglavnom ustanem, pijem čaj, radim jogu, doručkujem, idem na posao, trudim se u toku dana da čitam i kad mogu odgledam epizodu neke serije. Ako sam uveče slobodna i uspem da se organizujem, volim da odem u pozorište. Malo sam se smirila, takoreći. A fikus je čaroban drug, ništa mu ne treba, pušta čak i mačke da oštre kandžice na onom drvetu koje ga pridržava. Ponekad ga orosim, obrišem mu listove i sklonim uvele, osim toga izgleda da mu je jednostavno lepo tu gde jeste.

Svetolik: Negde sam pročitao da si sebe nazvala Fejsbuk-osobom. Ima li razlike ta osoba sa Milicom koja hoda, čita i piše?
Kićolik: Dobila si DISa za Šar-planinu! 
Svetolik: Ne prekidaj, Kićo! A, da, zašto baš naslov Šar-planina?
Fejsbuk osoba, da pa… zabavnija sam uživo. Šalu na stranu, mislim da nema neke velike razlike. Jednom mi je neko rekao da sam preko fejsbuka, da prostite, kurčevitija, a uživo baš mila, ali to je bilo davno.

Šta lepo čitaš? I od koje literature mačke predu a zmije sikću?

Čitam novog Uelbeka, Serotonin i Sapijensa od Hararija, mada sam njega pauzirala jer me malo deprimira (od njega zmije sigurno sikću). A čitam i Hadersfild, trudim se kad nemam mnogo posla da imam otvoren tab sa nekom dramom, čitaju se brzo, a menjaju živote.

 


Sv. mama: Koja si junakinja iz bajke?
Junakinja iz bajke… Paunica iz Zlatne jabuke i devet paunica.

Kićolik: Kako zamišlja Milicu u svetu filma? Koji ti je omiljeni film i zašto? 

Milica u svetu filma Lepota poroka, naravno

A omiljeni film Pulp Fiction.

Kad smo kod Lepote poroka, u pesmi 1963. kažeš da lepota poroka ne ide bez usuda. Svako ima svoj usud, koji je tvoj usud a koji je porok?
Zbirka nije podeljena po ciklusima, ali podeljena je na rekao bih razglednice iz različitih dobi i prošarana različitim mestima, vrlo si koncizno i svedeno napisala, nema viška, nema manjka. Reci nešto za naše čitaoce koliko i kako si je pomislila, stvarala, pisala?
Jednom mi je neko rekao da sam brute force – kriptoanalitički napad koji iznova i iznova pokušava da provali šifru, nadajući se da će konačno uspeti, koji je u suprotnosti sa nečim što stoji i razmišlja i sa manjim brojem pokušaja i više opreza pokušava da dođe do rešenja. To mi je zvučalo super, ali mi je onda objašnjeno da se tim pristupom mnogo troši – to već ne znam da li je bila metafora, ne razumem se, ni u kompjutere ni u metafore preterano. U svakom slučaju, to mi je usud.
Tu je i porok jer mislim da nema goreg od te zavisnosti, od percepcije sebe kao nekoga ko ima usud. Kao neka toksična veza sa sobom u kojoj osetiš novi nalet strasti svaki put kad poklekneš pod bilo kojim porokom, jer bože moj, pa to si dobri stari ti, odnosno tvoj usud.
Razglednice se pominju i u pogovoru knjizi 🙂 Pisala sam je dugo, tj. dugo sam pisala pesme od kojih su se neke našle u zbirci, mislim od 2011. Pomišljala sam je često, stvarala svaki put kad bi se desilo nešto s čim nisam znala kako da se nosim, i pisala kad nisam mogla više ništa drugo.

Na čemu sad radiš? Kakvi su ti planovi?
Pišem kad mogu, uskoro će, nadam se, i nova zbirka. Planovi su mi da uživam i da se mučim podjednako, kao i uvek, da ne citiram sad Njegoša.

Kićolik i gospođa mama (uglas)
Gde ćeš za Novu?
Gde će mačke i zmije za Novu?
Nećeš valjda fikus da okitiš mesto jelke?
Za Novu Bog zna, nadam se negde gde će biti prijatno i uzbudljivo. I toplo!
Mačke, zmije i fikus tu gde su, oni u svom blaženom neznanju znaju da je kod kuće najbolje.

Milica Špadijer (1989) rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala. Dobitnica nagrade “Mladi Dis” za 2019. Objavila zbirku poezije Šar-planina.


Ovaj članak je objavljen u decembru 2019, u okviru temata Mitološki Libartes.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Intervju.

Povezani članci

Filip David: Čitanje je najbolja škola pisanja

Adriana Zaharijević – Biti određeni pol je proces, postojanje

Vesna Trijić – Pol ne bi trebalo da bude ni prepreka ni prednost

Ostavite komentar