Image default
Poezija

Nenad Kostić, Tropikarijum

Hanami

naš pas
drema pored kreveta
tvoje podignute noge
zastave predaje

čitam o Japanu
predlažem ti da kupimo
karte u jednom pravcu
zaboravimo klaustrofobiju bliskosti

ne odgovaraš mi
na stolu stoje tanjiri
kuvanog crnog pirinča
neotvorena plava koverta

komentarišemo scene
filma A Moment of Romance
gledaš na sat, jaknu držiš blizu
samo želim

tvoju ruku preko mog ramena
na poljima u Hokaidu
dok gledamo cvetanja
belih i ružičastih trešanja


Tropikarijum

niko nas ne posećuje
u akvarijumu nema ribica
naše četkice za zube
stoje u posebnim čašama

izbegavamo se u krevetu
koga vidiš umesto mene
radoznalost ubija vrhunac
i noću ti govorim
gomenasai zbog toga

po nacrtima uspomena
odlazim do govornica
koje niko ne koristi
šapućem u prljavu slušalice
mrzim te, ne želim da odeš

uzmi šešir, idemo u tropikarijum
da se zbližimo među piranama
gledamo kroz akvarijume
učimo veštinu gajenja bonsai drveta
ipak je preživelo atomsku bombu


Ne naslanjam ti glavu na rame

u taksiju smo se setili
da smo zaboravili rezance kod
bake koja prodaje mandarine

voleli smo da ostajemo gladni
zeleni hodnici bili su sastajalište
za one koji se kriju od sebe
pronašli smo se među njima

stvari pamte
zato nikad nisam promenio tvoj
raspored nameštaja

kapi iz slavine
tope talog kafe u prazninu
neoprani tanjiri znače odsustvo
grubih dodira žicom za posuđe

potrebna nam je
drugačije vrsta nežnosti


U mračnoj komori

vinjete su zauzele
veći deo prostora
žižna daljina je
van vidika

tekstura kože
tanki sloj emulzije
kontrast među nama
duboka tama

saturacija bliskosti
vrlo zasićena
vibrant ljubomore talasa
u neurotičnim tonovima

dužina poljubaca
jednaka otvoru blende
orgazam je
krajnja tačka fokusa

film se razvija
na dvadeset stepeni
potrebno je četiri minuta
da negativ dobije boje

ja sam fotografski film
osetljiv na svetlo


Rastanci i konzerve ananasa

u mom gradu nema
telefonskih govornica

ne kupujem
konzervirani ananas
na čijem poklopcu stoji
datum našeg rastanka

telefon mi je isključen
od mene nećeš dobiti poruku
šifra je voleću te još
10.000 godina

zasigurno je da neko
upravo nekoga ostavlja

možda onaj koji sedi
do tebe u gradskom prevozu
ili što te je slučajno
laktom dodirnuo u prolazu

konzervi ananasa u frižideru
je odavno istekao rok trajanja
ni mi više nismo za upotrebu


Nenad Kostić, rođen 1996. godine, apsolvent na departmanu za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde trenutno živi. Bavi se pisanjem poezije i proze, kratkih priča i eseja i prikaza književnih dela. Radovi su mu objavljivani u časopisima Bez limita, Nedogledi, Saznanje, Magacin reči, Buktinja, Dunjalučar, XXZ magazin, Bludni stih, Astronaut, Strane, Enklava, Čovjek-Časopis, Hiperboreja i zborniku Sunčana strana ulice, Bookhub, Maksim.. Učestvovao je u projektima kao što su promovisanje časopisa Nedogledi i u projektu povodom Svetskog dana poezije koji su organizovali Narodna biblioetka Desanka Maksimović i Udruženje Sevap za 2021. godinu. Jedan je od učesnika Internacionalnog festivala književnosti u Sarajevu – Bookstan, u okviru radionice „Kritika i književni zanat“ i učesnik dve godine za redom Praznika poezije koji ogranizuje KOM018. Učesnik je i pesničke večeri Poetskom rečju „Stop nasilju nad ženama“ 2021. godine kao i organizator poetsko-ilustrativne večeri pod nazivom Ko sam tebi?. Osvojio je drugu nagradu na konkursu Studentsko pero za pesmu Očevi i njihovi sinovi a 2023. prvu nagradu na istom konkursu za mini-ciklus pesama: Dugogodišnji post, Mesta koja inače volimo i Zaboravljena fotografija. Autorski, kritički tekstovi su mu objavljeni na blog- portalu Filozofkog fakulteta u Nišu a vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabrnih i pročitanih knjiga proze i poezije. Njegov rukopis zbirke Kako kentauri nose pantalone je bio u širem izboru književnog konkursa Slaviša Nikolin Živković i užem izboru za nagradu Prvenac. Pohađao je radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića.


 

 

Budući da je Libartes neprofitna i volonterska organizacija, ukoliko možete i želite da podržite naš rad i finansijski, novac možete uplatiti kao mesečnu donaciju preko Patreona, ili na račun:

205-0000000270414-57 (dinarski, Komercijalna banka)

205-0070800051760-42 (devizni, Komercijalna banka) SWIFT/BIC: KOBBRSBGXXX

Hvala!

 

Related posts

Semir Avdić, poezija

Libartes

Milovan Kljajević, Zaboravio sam u Firenci

Martina Kuzmanović, Nekada će ovaj grad pripadati meni

Libartes