Image default
Poezija

Radmila Petrović, Krtičnjak

Krtičnjak

nalazili smo viljuške
zakopane u kukuruzištu
sve će im se vratiti
deda je ponavljao

nešto nije kako treba
osećala sam pri udaru belutka
o staklo prozora u noći

niko mi ništa nije pričao
mama je sarme punila tajnama
kočeve za pripinjanje krava
zaticali smo pobijene naopako
tri dana nije bilo mleka
ni za belu kafu

neko je dolazio na naše pašnjake
pre izvođenja goveda
zakopavao mućak pored kapije
pas je režao
a mi mislili da laje na lisice

takvo je ovo selo
osećaš njegove oči na koži
ovde se trguje krilima slepog miša
i gine ispred prodavnice

deda me je naučio kad sam porasla
strani predmet
zakopaš pred zoru u krtičnjak

čim sunce grane
počne da tutnji po komšiluku

nikad nismo ostajali dužni
nema se tu šta govoriti


Pismo tati

govorio si mi odžavamo
socijalni mir u Beogradu!
naše selo hrani sve te ljude

nije tačno, tata
znaš koliko ovde ima pijaca
dragstora, hipermarketa

o ljudima ne znam više od onoga
što se može zaključiti
na osnovu odeće
koju suše na terasama

nismo ni tamo pričali s komšijama
ali znali smo ih bolje nego sebe
znali smo koliko rakije
imaju u kom buretu

zidovi su tanki
svađe u gradu blede
a trebalo bi da ostanu krvav biftek
šta bi selo bilo bez njih?
parče mahovine i pokoja bela rada

njega dugo nisam videla
veliki je ovaj grad, tata
ali nema veze, srešćemo se

mi se uvek sretnemo


Nemam s kim da pljujem u lavabo
naizmenično pastu za zube

on ima karijeru
stan od osamdeset kvadrata
i vilice sa reklame za brijače

voli devojke, priča suptilno
nije zainteresovan za mene

a ja sam ipak devojka
kakva-takva
rođena devojka!
ne preterano ženstvena

jednom je neka žena
zalutala u naše selo, pitala me
dečko, gde ovde može
da se okrene auto

posle ju je tata izvlačio
traktorom iz jaruge
kaže šta ti bi da je tamo pošalješ

on ima devojku i gleda je
kao da izumire poslednji primerak
flamingosa

kad me sretne uvek pita zašto
pišem pesme

zato što pitbulovi u parku
ne deluju srećno, kažem


Taj momak je spreman sve da ostavi,
samo ne cigarete

telefon je vratio sat automatski
jesen je, tvoja devojka
proučava kako se gledamo

ima dobru građu, lepa je
verovatno se budi našminkana
ali ostariće

završio si fakultet
imaš dobro plaćen posao
i razmišljaš šta ćeš biti u životu
imaš nju, a ne znaš s kim ćeš
dočekati starost

ja sam ti prijatelj dok ne naučim
da pletem džemper i čarape
jer zime su oštre tamo gde ću te povesti
a u proleće cvetaju kaćuni
i bespravno izgrađeni objekti

jesen je i šta me briga za tvoju devojku
znam onu koju ćeš oženiti
srčana je i zove se Radmila


Je l’ tuga sa sela?

trebalo bi nakupiti suvih
bagremovih drva, podložiti bubnjaru

deda je kupio jednu na vašaru
za deset minuta bi nas isterala iz sobe

trebalo bi naučiti kako se cepaju drva
dok si još dete

što čvršće stežeš sekiru pre ćeš se umoriti
ožuljati dlanove

trebalo bi zauzeti sopstvenu dušu
kao parče zemlje, navodnjavati je bistrinom

zasaditi zimzelenim biljkama
opleviti potrebu da te bilo ko razume

trebalo bi, definitivno, posaditi nešto

trebalo bi srce dati đuture nekome
ko ne meša ljubav i akcionarsko društvo

biti srećan, biti zahvalan bubnjari
dugo je jedino ona htela da me ugreje

trebalo bi znati kako nije tačno
da treći put Bog pomaže

pitajte moje roditelje


Foto: Ema Bednarž

Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Kao laureatkinja 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje” (Dom kulture „Pivo Karamatijević”, Priboj, 2014), a kao pobednica 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović” zbirku „Celulozni rokenrol” (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Njenu novu zbirku poezije „Moja mama zna šta se dešava u gradovima” izdala je PPM Enklava početkom leta. Zastupljena je u zbornicima, učestvovala na čitanjima poezije u Beogradu.


Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Lidija Deduš, Izgubljeni kompas

Biljana Milovanović Živak, Poezija

Roberto Vodanović Čopor, Poezija

Ostavite komentar