Image default
Reč urednice

Reč urednice, Svi naši zemljotresi (PUKOTINE, broj XXIII, januar 2022)

Svi naši zemljotresi

Ovih dana, potupuno nevezano za novu temu broja, na mom Spotifaju vrti se Little Earthquakes od Tori Amos.

Oh these little earthquakes
Here we go again
These little earthquakes
Doesn’t take much to rip us into pieces

Ne treba nam mnogo da bismo se raskomadali. Ovo je toliko važno jer je tačno. Ovo je toliko važno jer nije tačno. Možemo li ipak zazidati pukotine koje nastaju kao posledica malih i onih većih zemljotresa? Možemo li nekad sprečiti da se raspadne sve, da se rakomada kao da nikada nije postojalo? Kao da nikada nismo postojali?

Serija razornih zemljotresa u Hrvatskoj prošlog proleća promenila je izgled samih gradova, prirode, ali i percepciju gradova, građevina – na nov način propadljivih, na neočekivan način krhkih. Krov nad glavom držali su napukli zidovi. Čvrsto tlo pod nogama bilo je u rupama. Marija Dejanović, urednica koja se od ovog broja priključila našem timu, kaže: „U ljudima se pojavila trauma, ali i veća svijest o pripadanju gradu kao prostoru i zajednici ljudi. Estetski shvaćene, ove pukotine i rupe mogu biti produktivne. One mogu poslužiti kao katalizatori estetske obrade traume, ali i biti percipirane kao simboli mogućnosti otpora, rasta, međusobne komunikacije, solidarnosti i empatije.“

Kako u svakoj ovoj pukotini stoji niz mogućnosti, tako je i na mikroplanu, tako je sa svim našim malim zemljotresima i ranama, vidljivim i nevidljivim. Možemo ih zazidati, možemo ih zakrpiti, možemo ih naglasiti divnom kintsugi tehnikom, možemo i prethodno vrištati kroz njih. Slušati svoj odjek. Dozvoliti da ga još neko čuje.

Podstaknuti posledicama zemljotresa u Sisku i Na Banji, Alma Trauber iz sisačke gradske galerije Striegl, Marija Dejanović, kao i sisački fotograf Dorijan Šipuš, pokrenuli su multimedijalni i interdisciplinarni projekat s međunarodnom saradnjom. Pozvani su autori čija su dela izložena u galeriji i koje vam donosimo i u Libartesu, uz ostale tekstove autora koji su se odazvali na poziv i odgovorili na ovu temu.

Libartes je poslednjih meseci doživeo nekoliko malih zemljotresa, pandemiju nepoznatih i mutiranih virusa. Oporavio se, ali su ostale pukotine u vidu izgubljenih fotografija, slika, ilustracija, koje ćemo u narednom periodu da zazidamo i povratimo, uz vaše strpljenje i podršku.

Give me life
Give me pain
Give me myself again

Milena Ilić Mladenović,

Glavna i odgovorna urednica

Povezani članci

Reč urednice, broj XXII, jul 2021.

Uvodna reč – Libartes amatoria

Žena se ne rađa kao žena, već to postaje

Ostavite komentar