Pred mračnu noć
Tu sam…
U maloj sobici
Skučena kao u školjci….
Na jednom mestu… na jednom mestu… na jednom mestu
U malom hotelu u velikom Parizu…
Noću dotičem memljive zidove
Ispunjene borama i oblicima
Koji pričaju daleku istoriju…
Tu sam…
2.
Maleni oblik
u ogromnoj katedrali
dodirujem stubove…
mazim ih…
kupam se u svetoj vodici…
u svetim spisanijima… dišem njihov vazduh…
A dole, evo časnih sestara beljih od belog
I hor…
I zvuk orgulja koji guši…
Tu sam…
plačem.. utopiću se u suzama…
zamisliću pad…
putovanje u senku tame… pre no što padne mračna noć
Zatvor
Evo me u Bastilji…
Sećam se fontane ispod zatvora…
I one dve maske
Kroz njihova usta curi voda…
Dozivaju me glasovi iz daljine…
Napokon sam sama dok hodam tako
Spuštenog pogleda da bolje vidim
3.
Ono što će biti moj budući zatvor
Sa budućim susretima sukobima ili običnim preprekama
Videh ga izdaleka
na uobičajenom putu koji ne menjamo
tu rešetku koja mi dolazi u susret
i koja se zatim udaljuje od mene i potom…
verujemo da smo je zaobišli… da bi se upravo vratili
sivilu asfalta
Gotovo odmah primećujem
Da je šok zastrašujuć
U unutrašnjost je skliznuo krut i drhtav
Prodrmao je stomak da bi seo
Duše pune saosećanja
Slep ispružen na stomaku i u pomračini
Dužinom zida
Pokušavam da ga mazim i trljam
I ja sam samo senka
Uokvirena noć
Tražim tu vlažnost na zidu
Ruka mi klizi i evo oblika
ona stvar usta
tiha vodica među prstima
4.
druga neka voda na zglobovima
osećam blato otvor
pod rešetkama sam
ili u ustima fontane
izbacuju vodu koja čisti
koja se meša sa suzama
ponovo čujem glasove i kuknjavu
onih odozdo pa i moju sopstvenu…
evo to je sećanje…
Evo takvi ćemo svi postati…
I pali se neka svetlost
Hotel je u blizini
Nezire se ali ga nikako ne nalazim
Dodirujem sve zidove na koje se naslanjam
Svaki od njih me zaštićuje to shvatam
Već sam ih jednom dodirnula…
Ali to beše toliko davno da se više i ne sećam
Došla sam do kanala Sv. Martin i gledam u most
Ispod mosta prostire se zid…
Već sam ga videla
To sećanje izaziva jaku drhtavicu i… gde je Žilijen tada bio?
Pali anđeli
Nekada su te zvali Žilijen…
Kako je to čudno da te ponovo vidim i slušam
Nakon toliko proteklog vremena…
Malko si se promenio
Jer su se i vremena promenila
Ali su crte tvog karaktera iste
I ja sam se promenila
U suštini nisam
Ali sam menjala detalje…
Evo nas ovde… na ovom mestu
U ovim vremenima…
Nećemo moći često da se srećemo…
S vremena na vreme…
A, i što bi se često sretali?
Ne možemo da ponavljamo našu priču
To nam nije dozvoljeno…
I to je baš kako treba da bude…
Bila su to druga vremena.. onda u Parizu…
Prošlo je toliko vremena…
Naši susretu su zbunjujući danas
Naš razgovor isprekidan i nepovezan…
6.
Neprestani begovi i ostavljanja…
pretrpljene izdaje…
Čovek od vetra
izgledao je veliki i snažan
ali sad je već nestao.
Ali u mom sećanju sve beše drugačije.
U stvari, dok ovo pišem
Ne znam da li išta ostade od njega
Ili je on puka tvorevina mašte.
Život i sudbina
Su mu često bili krajnosti
Teško da znam da li ikada postojao
Pored mene ovde
Ili je uvek samo bio deo moje mašte.
U ovom času
Dok pijem ovaj lepi čaj
Koji kupih u Parizu
on putuje u vozu
ili mi je bar tako nešto rekao
da putuje ka Parizu, gradu u kome živi.
Ali ni ta činjenica nije potpuno tačna
7.
Jer treba se setiti
on često kaže nešto u šta sam veruje da je tako.
On veruje u ono što misli da čini,
Naprosto on je čovek koji ne postoji.
Međutim izvesno je da poseduje
Lične podatke
Ime i prezime
određenu adresu i telefonski broj…
ima i prijatelje koji ga poznaju
ali ne bih sa sigurnošću mogla da tvrdim
da ti lični podaci stvarno postoje…
sve u vezi sa njim je konfuzno i neizvesno…
Naravno da sam ga videla, dodirnula
Gledala ga dok spava i dok jede
Čak probala lično neke od njegovih božanstvenih jela
Srela sam neke od njegovih dragih prijatelja
Ali… ne bih sa sigurnošću mogla reći
Da li su i oni bili fantomi ili vizije
koji nadilaze moć pet čula…
* Sa italijanskog prevela Nina Živančević
(Prevodi na srpski načinjeni su iz poslednje knjige “Pad anđela”. Ova duga poema je deo trilogije „Renesansa“ ,“ Hod ka drugom mestu“ i “Pad anđela“. Izabrane su celine koje samostalno opstaju kao individualne pesme. (prim.prev))
Rita Morandi, rođena je u Milanu gde i danas živi. Nakon dužeg boravka u Dablinu, Londonu i Parizu, bavila se teatrom nekoliko decenija.
Uredila je dve antologije poezije „Da kažemo“ i „Poeziji“ (1993 i 1994). Zbirka poezije „Ne znamo ništa više o Katarini“, sa predgovorom Đoa Ferija, objavljena je 2002. Slede zbirke objavljene u Pariskoj kući Harmatan,, „Verso l Altrove“ (2011), „Renaissance“ (2016) i „Pad anđela“ (2021) u prevodu Žerara da Silve na francuski.
Prevodi na srpski načinjeni su iz poslednje knjige ,PAD ANĐELA. Ova duga poema je deo trilogije „Renesansa“ ,“ Hod ka drugom mestu“ i “Pad anđela“. Izabrane su celine koje samostalno opstaju kao individualne pesme. (prim.prev.)
Nina Živančević: Pesnikinja, esejistkinja, prozna autorka i umetnička kritičarka, Nina Živančević je objavila svoju prvu knjigu «Pesme» 1982. godine, za koju je dobila nagradu Branko Radičević, za najbolju prvu pesničku knjigu. Laureatkinja književne nagrade Z-Press iz Njujorka. Objavila je petnaest knjiga poezije na srpskom, engleskom i francuskom, kao i četiri knjige pripovedaka i tri romana u Parizu, Londonu i Beogradu. Njene studije o Milošu Crnjanskom (doktorski rad, 2001) i o umetnicama u egzilu objavljene su u Francuskoj. Prisutna je u brojnim antologijama svetske savremene poezije.
Nina Živančević je bila član brojnih književnih i teorijskih redakcija : Delo, Književne novine, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, République de lettres, a u skorije vreme uređuje časopis za balkanološke studije Au Sud de l’Est kao i filozofsko-antropološki časopis Intempestives pri kući l’Harmattan u Parizu. Različiti zanrovi njenog dela doživeli su brojna izvođenja na radiju i televiziji u Beogradu, Londonu i Parizu.
Radila je u pozorištu, sa Living Theater i Wooster Group u Njujorku, a predavala Teatar savremene i istorijske avangarde na univerzitetu Paris 8, kao i u brojnim pozorišnim laboratorijima u Evropi i Sjedinjenim Državama. Predaje književnost i avangardni britanski film na Sorboni i Katoličkom institutu u Parizu.