Image default
Poezija

Slađana Bažalac, Nije važno ko si

nije važno ko si ti

ne želim da ostavim
trag kočenja
iza tvojih rebara
boja tvojih očiju
nije bitna

uživajmo u našim
OKP slastima
dok pališ i gasiš
svetlo u kuhinji
sa osmehom klipana
u uglu usana

praću ruke
po devetnaesti put
i dobacivati iz kupatila
‘brže, nakazo’

koristim umrežen sistem
samoobmanjivanja
dok mi nudiš
čašu vode
i dve bele tablete

sa lakoćom
blagosiljam
tvoje svete potrebe
golim telom i
prazninom u očima

ureži na moj stomak
prvo slovo tvoga Isusa
pristajem da slepo
živim u skladu
sa tvojim porivima

u našem stanu
koji sam izmislila
ljuštimo nasilno
slojeve narandže
gađamo se korom
kada ogladnimo
ostatke jedemo s poda

sutrašnji dan će opet biti prvi
odlepiću se sa rebara
zaboraviti kad pogledam na sat

ruka će ponovo visiti
sa ivice kreveta
i pokretom prsta
crtati krugove u prašini

tišinu će ispuniti očaj
umorna od gmizanja
otvoriću usta i
zaćutati
kao pravi vojnik

Disciplina!
Tišina!
pomilovanje…
otpust

plutam niz reku
u drvenom čamcu
umotana u bele čaršave
krijem kutiju šibica
tinjam i čekam
značajniji plamen

Slađana Bažalac je rođena 1991. u Kraljevu. Osnovne studije je završila na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, nakon čega je završila master studije na Fakultetu zaštite na radu, Univerziteta u Nišu. Aktivno piše poeziju od 2018. godine, objavila je pesme u nekoliko zbornika i pohađa radionicu kreativnog pisanja poezije kod Zvonka Karanovića. Živi i radi u Kraljevu.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Related posts

Ivanka Cvitan, Zagrljene polovice

Zdravko Odorčić, poezija

Libartes

Srđan Gagić, poezija

Libartes