Image default
Poezija

Goran Lončarević, Zapadno-istočna (p)lutanja

SUN(ČANICA)

U snatrenju
Prosute po vrelom pesku
Prosto proširene Misli
O vetru koji me raznosi
Po plaži na sve strane
Zrnce po zrnce
Stopim se sa njim
Gde sam u tom trenutku?
A znam da sam i dalje prisutan
Da me ima
Samo gde?
I šta me to može sabrati
A da to nije
Zrno po zrno
Nazad u taj isti pesak?


ČUVAR PLAŽE U LETNJEM PERIODU

Oblak se kreće brže
Od broda na pučini
A sporije od dima
Izvan sezone
Na polupustoj plaži
Yalong Bay-a
Staring at the sea
U polupustoj vodi
Po koji nevešti plivač
Staring at the sand
Fali ubistvo neko
Na litici scenic spot-a
Natpis
Danger, keep distance
Ali me niko ne upozori
To keep emotional one, too
Možeš da gledaš
Ali ne i da diraš u nestvarne stvari
Ili kako je keva govorila
Na jednom drugom moru
U jeku sezone
Nemoj u duboko


LIMBO (ILI POSLEDNJA CIGARETA)

Živeti kao sav normalan svet
U Paklu
Ne na tropskom ostrvu
Na obali Dunava
Ne okeana
Zapadno od Raja
U potkrovlju
U sobi bez klavira
Sa Erik Satie pločom na gramofonu
Kupljenom u Šenženu
Na zaleđenom Dunavskom keju
Sa cigaretom u mislima
Strogo zabranjenim od doktora
Sleđen ili sluđen
Ojačavam ili očajavam
Na košavi (bez mirisa soli)
U gradu gde vreme leti
Kada je ovde leto?
Ovde nema sunca
Ljudi su nesrećni
Ja sam nesrećan
Prerano probuđen iz tropskog sna
Sanjam Sanyu
Grad sa večitim letom
Letom do Hong Konga I nazad
Džepova punih marinizama
Umesto zarađenog novca
Na moskovskom aerodromu
Na putu Hainan ostrvo -> Beograd
Na povratku u pakao zime
Sa 40 celzijusa razlike
U 10.000km dugom limbu


HUK (ONO)STRANOG MORA

Šetao sam Zemunskim kejom
Sa zbirkom Marinizama u džepu
Kao sa školjkom prislonjenom na uvo
Osluškivao
Da li mi se stvarno dovršava
U polomljenom telefonu
Već danima zarobljena
Pesma o Kniferu
Ili
U stvari želim samo
Ono čega nema?
Umesto toga načuo sam
Da poznajem čoveka
Koji nije pušio
Kome nije potrebna neka pesma
Da sam poznavao čoveka
Koji nije pušio
Kome nije bila potrebna ova pesma


(P)LUTANJE (l.cohen – suzzane)

Dunav te privuče sve do same svoje obale
Gde možeš čuti brodove kako prolaze
Možeš provesti noć kraj njega
Znaš da je opasan po tebe
Ali te to privlači
I nahrani sećanjem o Južnom moru
I kad želiš da putuješ sa njim poluslep
Kad misliš da nema šta
Zauzvrat da mu daš
Kaže ti da ste već odavno u ovom odnosu
Znaš da ti veruje jer si ga dotakao
Svim svojim telom i mislima
Kada svratiš samo da mu se javiš
Ili gvirneš tek za lek
Da proveriš koje boje je danas
I pustiš sve svoje cv-e i ljubavna pisma
Kad ga pitaš gde će
Kad te pita kud bi sa njim
Uzme te za ruku
I pita da li ćeš doći sutra
Da (otp)lutaš mislima sanjiv
Verujem mu jer me dotakao
Svim svojim telom i mislima
Jer me pita da li ću doći sutra
Da (otp)lutam sa njim


Goran Lončarević (1983) tokom 2018. god. živeo I radio u Šangaju I Sanyi (Ostrvo Hainan, Kina), gde je nastala zbirka “Istočno od pakla cigareta – 20 light #nofilter zamotanih na brzinu“, u vidu dnevničkih zapisa, na tragu automatskog pisanja, objavljena za Presing nezavisno izdavaštvo, oktobra 2019. god. Delovi zbirke objavljeni su na portalima “Libartes“, “Afirmator“, “Astronaut” i “Čovjek-časopis“. Nastupa na večerima poezije Na sav glas, Pet minuta pažnje, Argh!, Poezin… Trenutno radi na svojoj drugoj zbirci “Zapadno od (k)raja s’ cigaretama


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Vladan Šipovac, Smijeh bez očiju

Irina Markić, Ikarov let

Vladana Perlić, Između dvije vatre

Ostavite komentar