Zavalio sam se u ležaljku. S moje desne strane – trešnja sa svojim prezrelim plodovima, koji samo što ne počnu da krvare. Sleva, malo niže – obogaljena šljiva, udova otpalih od tereta roda. Iznad moje glave kupina još čeka svoju boju i svoj purpurni sok.
Listam novu Brankovinu, a na naslonu na ruke, nadohvat ruke, leže mi kafa i sok od višnje (prestao sam da pijem, nedavno, čvrsto!). I onda se setih da ti danas nisam poželeo dobro jutro.
Ali se, onda, setih i da još mnogo dana leži pred tobom (a možda i pred nama). Ispraviću grešku, mnogo puta, nadam se.
I upitah se (o, večne, večna moja upitanost!) da li me na moj nehat i tebe podseti sve to voće raznog vida i uzrasta (na travi i na grani) ili moja keruša Luna, vučica takoreći (neverna vučjem brlogu), što se iz dosade šunja i liže i gura nogom moju bosu nogu.
(Ti ležiš opušteno, polunaga, u svom krevetu i čitaš ove moje redove, prepoznajući svaku reč.)
Slobodan R. Martinović rođen je 4. oktobra 1965. godine u Lazarevcu i u tom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1990. godine, a na Defektološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je 2000. godine. Za rad Pravo i moral kao student je 1989. godine nagrađen prvom nagradom Univerziteta u Beogradu. Postdiplomske studije završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu – teorijskopravni smer. Magistrirao je s odlikom na Pravnom fakultetu u Beogradu decembra 2006. godine i na istom fakultetu je doktorirao, takođe s odlikom, 2012. godine. Zaposlen je u Osnovnoj školi „Dule Karaklajić“ u Lazarevcu, na radnom mestu defektologa-nastavnika, a od 2005. godine, pored posla u školi, obavlja i posao urednika u Pravnoj praksi, časopisu za primenu propisa. Predaje Rimsko pravo, Pravnu teoriju i Pravnu istoriju na Univerzitetu Singidunum. Objavio je, računajući i izmenjena i dopunjena izdanja, oko 30 knjiga u oblasti radnog prava, pravnog položaja, organizacije i rada ustanova za obrazovanje i vaspitanje i prava, obaveza i odgovornosti učenika i roditelja, kao i dve knjige u oblasti teorije i filozofije prava (Rasprave iz teorije i filosofije prava, Liber, Beograd 2009 i Problem obaveznosti prava i morala, Dosije studio, Beograd 2014). Pored knjiga, objavio je i više od 150 radova u navedenim oblastima.
Slobodan R. Martinović piše i poeziju, aforizme, humoreske, kratke priče i dramske tekstove. Do sada je objavio četiri zbirke pesama (Jednostavne pesme, Liber, Beograd 2004, Jasne stvari, Liber, Beograd 2016, Zapisi o VV, Alma, Beograd 2017. i Groznica, Presing, Mladenovac 2018). Pored toga, zastupljen je i u više zajedničkih pesničkih zbirki, a poeziju je objavljivao i u listu Beogradski radnik i Brankovini – časopisu za književnost, umetnost i društvena pitanja. Kratke priče i humoreske objavljivao je u Ošišanom ježu (Beograd), ABV hronici (Lazarevac) i književnim časopisima Akt (Valjevo) i Književni pregled (Beograd). Aforizmi su mu objavljeni u zborniku izdavačke kuće Alma – Aforističari i aforizmi 2017, a sa svojim aforizmima je 2018. godine učestvovao na Međunarodnom festivalu humora i satire u Temišvaru. Nekoliko puta je nagrađivan za poeziju i kratku prozu.