(1)
hoće li brda ustati
hoće li brda ustati
hoće li brda ustati
hoće li se vazduh pocepati
hoće li se vazduh pocepati
hoće li se vazduh pocepati
hoće li klupko progovoriti kao zvečarka
hoće li klupko progovoriti kao zvečarka
hoće li klupko progovoriti kao zvečarka
(2)
će procvetati
će procvetati
će procvetati
u korenu skokova
mladica skokova
koplje mladog skoka
će šikljati
će šikljati
će šikljati
u korenu skokova
mladica skokova
koplje mladog skoka
(3)
i pevali smo
žuboreći u grlu
hranili cvet koji je iznikao iz vetra
najdivljiji od svih divljih
penjući se uz brdašce
penjući se uz vetar
čim smo kročili
već smo pripadali
tlu koje je bilo živo grlo gutalo nas sasvim
(4)
bistra hladna vodo,
bila si plava
ležimo na tebi
naježeni i otečeni od tvog prodiranja
ali i ti, kao vetar,
pevušiš nam u ušima
(5)
tvoj se stomak nadima kad udahneš
i splasne kad izdahneš
gledam klupko tvog stomaka
i zamišljam u njemu voće koje si pojela,
razmekšano voće koje leži i spava u tvom stomaku
stabljike pune mlečnog soka i maljavi plod
koji se lako rasejava vetrom
roj muva zuji oko tvog toplog lica i slatkastog daha
i telo ti se tek ponekad u snu trgne
(6)
iz ruku ruke u rukama
ruke spojene rukama
otkrivene rukom ruke a zatim još ruku
daleke i nerazdvojne ruke
duge senke podignutih ruku
tvoje ruke preko mojih pletu i izlivaju kosti
tanki prutići ruku u vencu
tvoje su ruke tu
ljuljaju me razbacuju zemlju
ruke su se skupljale i širile kao klješta (ali zahvatale su zahvatale su)
nešto u rukama
kao jedna
gde su tvoje ruke
tucaju kamen i tucaju vetar
ruke što prokopaju rupu u tunel
obema rukama na ramenima
ogrezle u valovima
tvoje ruke su ovde
ruke u magli što se diže
nešto se meškolji u rukama
talasi na mestu mojih ruku
tvoje ruke kao i moje
izdubiti zid, rukama
iz ruku pije vodu
od sada ruke
video sam lica rukama
osećao sam lica rukama
pljesak ruku u mraku ne boj se to je grmljavina
s one strane ruku
osećaj da ima tri ili više ruku
u snu se trzale, posežu, ispružene, ruke, hvataju
ruke što raspiruju vatricu i plivaju u njoj dublje i dublje
sve ruke
samo ruke
sada ruke
Tamara Šuškić, rođena je 1981. u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za italijanski jezik i književnost. Objavila tri zbirke poezije Slika jedne slagalice (Matica srpska, 2001), Private show (Narodna knjiga, 2005) i Road and Family songs (edicija Caché, 2013). Koatorka je dve drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga (Scena, Novi Sad, 2008) i Plovidba (javno čitanje na Sterijinom pozorju, Novi Sad i u gledališču Glej, Ljubljana). Od 2011. do 2014. učestvovala u radu grupe okupljene oko edicije Caché.
Živi u Beogradu.
Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.