Image default
Poezija

Vladana Ivanov, Nedorečena

Osobeno meni 

Nad virom gradim most… 

Osobeno meni 

 

Spajam kaldrmu 

dogorelim ledom 

hodom snevača. 

Iz potaje krpim 

rastok laticama. 

A kamen bojim  

odricanjem i drskošću. 

Na sredini sučeljavam 

kameleone. 

Još gravira sečivom,  

za celivanje. 

 

Samo da most ne ponikne… 

Osobeno meni… 


Bez naslova 

Moji dragulji su crni 

kao kamenje 

 

Što je pokvareno, ne istruli… 

ugnezdi se… 

 

Trajem, bez naslova… 

 

Uložiću jedan novčić… 

za spektakl… 

 

Čeznem za školjkom i biserom… 

iščeznuh… 

 

Starim, bez naslova… 


U praskozorje 

 

U praskozorje, 

sadim prvo drvo 

u vrtu predosećanja. 

Valja dobro udariti 

temelje za pokajanje. 

Uliva se izvorna kob 

svog življa u jezgro. 

Uzimam na nišan 

plen, i gospodara, 

a onda u odmazdu, 

jer je strela slomljena. 

Negažena jevanđelja 

nose ogrezle novce, 

a ja ih u nisku 

kategorišem. 

U praskozorje, 

igleni jastuci 

toče stradanja  

među moje nijanse. 


Bez odgovora 

Koliko je reči potrebno 

da se osvoji tuga? 

 

Koliko glasova da se izgubi  

u dubine zvezda? 

 

Koliko čekanja treba  

da se zatresu tajne? 

 

Kakva večnost da bude, 

kad je vrane preliju? 

 

Koje su to stepe 

prekrile moje ruševine? 

 

Kos u ta čudovišta, 

što puze žilama mojim? 

 

Kakvi me tamničari čuvaju, 

dok prepravljam utkane otrove? 

 

Koliko je tuga potrebno, 

da reč prestane da voli? 


Dokle? 

malu vrnu kutiju 

pepeo preko 

gusta zemlja 

kamenje 

sva težina neba 

sunce da ne sija 

I price da ne lete 

 

Dokle?… 


Vladana Ivanov (Vasilijić) profesor engleskog, prevodilac, pesnikinja, ljubitelj plesa i najvažnije, mama. Moje pesme su ogledalo ljudi i događaja koji su me dotakli kroz život i ostavili ma kakav trag. Poezija je moj put ispovesti i put za druga nebesa.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Kenan Kundalić, Poezija

Jelena Radovanović, poezija

Goran Lončarević, Zapadno-istočna (p)lutanja

Ostavite komentar