Image default
Intervju

Marija Vitorija Makulan: Za mene je vino uvek bilo sve: posao, porodica, posvećenost, strast, život!

leggi questo articolo in italiano

Marija Vitorija Makulan je enolog u porodičnoj vinariji “Maculan“, koja se smatra jednom od najcenjenijih vinarija u Italiji. Poznati su po dezertnom belom vinu, Torcolatu, koje se proizvodi od divlje autohtone sorte grožđa (vespaiola), ali i po drugim kvalitetnim vinima. 

 

Budući da si odrasla okružena vinogradima, da li si oduvek bila uključena u sam posao? Da li je strast prema vinima uvek bila prisutna?

Marija Vitorija Makulan: Od malena sam govorila da ću, kada porastem, raditi posao koji radi tata. Podrum vina je bio moje igralište, slobodno vreme sam provodila trčeći i igrajući se među bačvama. Pratila sam oca i dedu kroz vinograde, uživajući u obavljanju nekih sitnih poslova koji su mi bili povereni. U petom razredu, sa deset godina, povela sam školske drugare u posetu vinariji, objašnjavajući im šta se u njoj dešava.

 

Kada čuješ reč vino, na šta te asocira? Šta je za tebe vino?

Marija Vitorija Makulan: Za mene je vino uvek bilo sve: posao, porodica, posvećenost, strast, život.

 

Koje su najčešće greške pri ispijanju vina? Da li kada se služi previše toplo, previše hladno, kada se prepuni čaša? Šta bi preporučila za potpunije, kvalitetnije iskustvo?

Marija Vitorija Makulan: Najčešće greške koje se prave prilikom ispijanja vina su svakako u vezi sa temperaturom serviranja. Svako vino treba da ima svoju odgovarajuću temperaturu ne bi li se u njemu potpuno uživalo. Mnogo ima varijanti, zavisno od sadržaja alkohola, ali i spoljne temperature. Čaša crnog vina, ako se posluži leti, može biti prijatnija na hladnijoj temperaturi nego zimi. Nije za potcenjivanje ni vrsta čaše u koju se vino toči. Njena širina i usklađenost sipanja mogu poboljšati užitak, pojačavajući arome i ističući perlaž penušavog vina.

 

Možeš li da nam kažeš nešto o uduženju “Žene vina” (“Donne del vino”)? Zašto je važno?

Marija Vitorija Makulan: Oko osamdeset žena iz sveta vina je osnovalo udruženje “Žene vina” (“Donne del vino”) 1988. godine. Među njima je bila i moja tetka. U to vreme su to bile samo proizvođačice, a sada ima više od 900 članica udruženja, među kojima su i novinarke, ugostiteljke i somelijerke. Svakako da je od 1988. došlo do napretka i u svet vina su se još više uključile žene.

 

Koji je “konj za trku” vaše vinarije?

Marija Vitorija Makulan: Proizvodimo mnoštvo različitih vina, među njima ima najviše crnih, Cabernet Sauvignon i Merlot, mada smo poznati po slatkim vinima, pre svega po Torcolatu.

 

Kako pandemija virusa korona utiče na vinsku industriju? Da li ste morali da pronađete nove načine za promociju i distribuciju svojih proizvoda?

Marija Vitorija Makulan: Svakako tokom pandemije mnogo promenila. Dovoljno je pomisliti na restorane koji već gotovo godinu dana rade sa prekidima. Uživaoci u vinu sve više nabavljaju vino preko velikih distribucija, posrednika koji pre neku godinu nije bio toliko relevantan kao što je danas, a postaje još i više. Takođe, onlajn prodaje su svakako u porastu, sa specijalizovanim veb lokacijama i e-prodavnicama vinoteka, koje su se prilagodile ne bi li došle do mušterija „zaglavljenih” kod kuće.

 

Na ulazu u Bregance, pored imena grada, u opisu piše i “Grad Torkolata” (“Città del Torcolato”). Očigledno da ovo vino nije važno samo za vinarije, već i za čitavu zajednicu, budući da je i manifestacija “Prima del Torcolato” značajna za Bregance. Kako ti vidiš ovaj dan?

Marija Vitorija Makulan: “Prima del Torclolato” je svakako jedinstvena prilika da otvorimo vrata naše vinarije i podelimo naš najdragoceniji proizvod sa svim posetiocima koji dolaze kako odavde, tako i iz daleka.

In vino veritas?

Marija Vitorija Makulan: Uvek.

 


Marija Vitorija Makulan (Maria Vittoria Maculan) rođena je 1985. godine i od malena je govorila da će, kada poraste, raditi posao koji radi tata. Kako bi ovo postigla, završila je naučnu gimnaziju (sa najvišim prosekom), a zatim i studije na Poljoprivrednom fakultetu u Padovi, usmerenje za vinogradarske i enološke nauke i tehnologije, sa središtem u Koneljanu. Završila je staž od dva meseca u kompaniji Falesco, u Umbriji, a u toku studija je boravila i u Kaliforniji.

Diplomirala je u julu 2007. godine sa najvišom prosečnom ocenom i pohvalom. U kompaniji “Maculan” radi dugi niz godina, bavila se prodajom, dočekivala je grupe posetilaca vinarije, održavala vinske večeri. Čim je stekla zvanje diplomiranog enologa, pridružila se ocu i u ovom segmentu posla. Brine o upravljanju vinogradima i radu u vinariji, proverava proces sazrevanja grožđa, fermentacije i oplemenjivanja vina.

Nekoliko godina je u Tehničkoj komisiji za degustaciju DOC (Denominazione di Origine Controllata – oznaka kontrolisanog kvaliteta) vina i koristi svaku priliku da poseti vinarije i vinske oblasti širom Evrope.


Intervju vodila i sa italijanskog prevela Milena Ilić Mladenović

Related posts

Milica Špadijer – Sa one strane ogledala je u stvari mačka

Boris Petrović, Pariz s one druge strane

Analiza Markiona: Najteže je fotografisati atmosferu, učiniti vidljivim ono što se ne vidi

Libartes