Smrt je zakulisna stvar
1.
znaju oni
oni koji su pokušali a nisu uspeli
nešto je bilo pametnije
gospodar naređuje da se umori njeno čedo zato što je ta stvar ženska, žigosana
(morao je da vezuje majku, da je svede na životinju, niko to nije mogao da sluša, pa ni sluge, donesite otrov!)
oni koji dva ploda, samo zato što su ista
(niko ne želi dva ista čoveka, dve bolesti, dve pobede)
guraju u ledeno jezero noću
(Pljas!
dublje, što teži, što gromadniji kamen preko glave, jedne pa druge, da potapanje bude potpuno, da budemo sigurni da đavo nije uspeo da nam podmetne, nešto je bilo pametnije, zlo je pobeđeno)
2.
to znaju žene koje tek što su mogle postati majke jer je mleko počelo samo od sebe u snu da curi tik uz privijeno novorođeno čelo već ohlađeno bez ikakvih prethodnih naznaka
(deveti put sluša iste reči, nije preživelo ni ovo, ženo, ti si prokleta!)
znamo jer nisu iste oči, pogled je nemušt, svet koji oči vide nije više ovaj svet
ko se zarazi nekim glupim strahom, dosadnim kao grinja
jer vidi prostreljene dlanove ispod tih damskih rukavica
3.
muškarac, plivač, čeka, na žalu. talasi mu uvaljuju telo, isprva strano. shvata, to je žena
još uvek voli ali ne zna da je njegova, voda mu podlo podmeće telo, sada manje njeno, kao što je i ona manje ona od ove vode što je prevarila, sudbine koja izvršava trampu
čovek čeka nešto a taj neko nikako da stigne
dečak hitro baca pismo u vatru
u istom trenu sa balkona telo se prevrće prosipa se mastilo
ona ne želi da živi u svetu u kome nisu sadržani oboje
zadatak je lak: ubiti sve muve jednim udarcem
Postajanje sobom
izigrana ludost
sprečena u nevreme
upucan dakle posramljen i slomljenog koplja
kada je prišla nečija kćer
da rekao je on i pao na leđa jer su ga već ustrelili
učio slova ispostavljao reči
seo na tron nokšir prevrnuto deblo krmu
vladao svetom ali ne i sobom
tražio reči
njegova majka je krvarila iza gvozdene zavese
to je bilo začudno izlečenje
neizgovorljivo
Drvo postanja
Eva je rekla: To je lepo.
Ivana Maksić, rođena 1984. Objavila knjige poezije: O telo tvori me (Matica srpska, 2011), Izvan komunikacije (Presing, 2013) i knjigu poezije na italijanskom jeziku La mia paura di essere schiava u prevodu Fabija Barćelandija (Gilgamesh Edizioni, 2014). Uredila više zbornika. Njena poezija uvrštena je u nekoliko antologija i zbornika, a učestvovala je i na nekoliko festivala poezije. Bavi se prevođenjem sa engleskog jezika. Piše prozne crtice, prikaze i kritičke tekstove. Objavljuje u periodici i na internet portalima u zemlji i regionu.