Piše: Miloš Ilić
Godine 1939. čuveni američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (1868-1959) prvi put upotrebljava termin organska arhitektura koja predstavlja novi pristup u projektovanju – moderni ideal oslobođen okova tradicije, prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti, koji prati jednostavne zakone zdravog razuma oslanjajući se na parametere koji se nalaze u prirodi.
Šta je zapravo organska arhitektura? Teoretičar umetnosti David Pirson je odredio niz pravila koja su sadržana u organskoj arhitekturi i koja predstavljaju suštinu ovog arhitektonskog pristupa: biti inspirisan od prirode, biti samoodrživ, zdrav, ekonomičan i raznolik; rasti iznutra ka spolja kao iz semena; postojati u trajnoj sadašnjosti i počinjati uvek nanovo; pratiti tokove i biti fleksibilan i prilagodljiv; podmiriti socijalne, fizičke i duhovne potrebe; izrasti iz okoline i biti jedinstven; slaviti duh mladosti, igre i iznenađenja; izraziti ritam muzike i snagu plesa. Iz ovih pravila možemo zaključiti da se organska arhitektura zasniva na povratku čoveka prirodi, tj. omogućava čoveku da bude u harmoniji u odnosu sa životnim okuženjem i da je ambijentalno prilagođena socijalnim, fizičkim i duhovnim potrebama, istovremeno težeći ka novom, originalnim.
Danas u svetu imamo nemali broj remek dela organske arhitekture. Klasičan primer organske arhitekture je svakako Kuća vodopad (fallingwaters) Frenka Rajta, kao i Gugenhajm muzej u Njujorku. Velike zasluge za nastanak Lojdovog koncepta imaju Gaudijeva Sagrada familia u Barseloni i Kasa Mila koje u potpunosti slede prirodne forme i dovode arhitekturu na savmim drugi nivo. Naime, Gaudi je u ovim delima u potpunosti pratio svoje uverenje da arhitektura ne sme sadržati prave linije jer one kao takve ne postoje u prirodi. Divan primer organske arhitekture predstavlja Sidnejska opera koja ima formu dobijenu iz genijalne konstruktivne ideje danskog arhitekte Jerna Ucona koji je inspiraciju za ovo delo našao u pomorandžinoj kori (kada se savije kora četvrtine pomoradže, dobija se oblik pokrivača koji je primenjen na ovom delu).
Savremeni primeri organske arhitekture su široko rasprostranjeni i zbog slobode izraza veoma raznoliki. Interesantan primer je The Nautilus meksičkog arhitekte Havijera Majka. Forma ovog objekta je u obliku školjke morskog puža, kompletan enterijer je uređen u fluidnim iskrivljenim potezima, zaobljenim formama, bogatog spektra boja. Što se tiče materijalizacije objekta spoljni omotač je ojačan savremenom tehnologijom armiranja betona stoga je objektat otporan i na prirodne katastrofe poput zemljotresa. Koncept se sastoji iz težnje arhitekte da postigne efekat sigurnosti, harmonije i živosti prostora, istovremeno prateći načela organske arhitekture. Enterijer objekta je uređen kombinovanjem vegetacije i snažnih talasastih pokreta, spiralni prostor pun života i dinamike, istovremeno pružajući prijatnu sigurnost i bliskost. Vizualni efekat primenjen na objekt stvara osećaj da objekat lebdi u prostoru, sastoji se od tri etaže, gde je prizemna etaža uređena kao mini vrt ispunjen vegetacijom koji je zastakljen vitražom. U svakom slučaju, ova nesvakidašnja kuća predstavlja zanimljiv primer organske arhitekture, međutim pitanje koje treba postaviti je da li treba podržati ovakav nezavisan pristup oslobođen okova tradicije ili pak treba napraviti sintezu između tradicionalnog i savremenog.
Miloš Ilić je rođen 1989. godine u Majdanpeku. Master inženjer arhitekture. Piše prozu (objavljivao u Rukopisima), crta i postavlja pitanja.