Soba se rasklapa
nema mesta za potrošen ili nedorečen život
od: knjiga sitnica uspomena
Gde su našle svoje ulegnuće,
iz kojeg iskaču kao ručni zglob.
I već nema mesta
osim u rasklapanju
Prihvatiti ponovo već nebitne svetove
Ako nisu u mozgu nisu više ni u tragovima:
Papirićima papirićima papirićima
Đubretarcima! Prenositi ih u budućnost
bili bi dosadniji od mrava
što se uporno vraćaju
i kad više nema ostataka hrane.
A kao da namesto njih počinje promaja.
U rasklopljenom i u sklopljenom
Zamena slogova.
Rasklimatano! Ne znam kako –
Kompilkuje se… težina stvari i
Prašine sa polica napuštene slobodice,
malih radosti. Melanholije.
Mesta napuštena! Napuštenih!
Sve se komplikuje u odsustvu sigurnog mesta
Deo težine od sada odsustvuje,
a nastavlja se u trajanju novog poseda:
Ta soba, mislim kroz noć moje nepoznate ulice
Više nego o polomljenom kišobranu
mislim, izigranim očekivanjima.
I nevidljivim tragovima tuđeg dvorišta,
lišću uvelom gnjavežima kišnim.
Zamisli da si sova. Dugo u noć na grani
tog drveta s ulice gledaš u prozor
što više nije tvoj.
Ako neko od to dvoje postane lovina ili se odrveni,
mesta za život biće u drugim,
podjednako skučenim prostorima!
Zamena mesta
Kao promena pešačke putanje.
Naravno, iznenada. Opisivanje krugova, poznatih staza,
prepoznavanje iznova, tih teritorijica.
Obeležavanje u stalnim nepravilnostima,
u ponavljanju.
Dolazak na mesto odlaska.
Ostade lišće da prekrije dvorište!
Napor omekšavanja, polovičnog.
Sporedne ulice postale glavne,
pa se sada smanjuješ ili misliš utešno da su važne
Da je dobro što će postati tvoje nove putanje,
a onda uskoro zaboraviti šta je važno! Što se više smanjuješ,
to si u krugu tih mesta važniji samome sebi.
U životarenju prepoznati značaj?! Besmisao ga nagriza,
budi siguran, budi uverena, i žvaće ti već polovinu lica –
nije više sigurno, pa pogledaj gde je tačka oslonca,
kamen plovućac, spoticaljka i tako dalje
Gusta izmaglica treba da postane komšiluk,
a oluci cangaju zreli za otpad. Hodaš tako
u krugovima svojim novim,
Šta je trajnije, iluzionišeš!
Onda vruće kestenje; tuga; depresivno.
Piše jasno: trajno. Čitaš: tajno.
Ipak, ima razlike između tajnog i anonimnog.
Na jednom mestu si: ime, prezime,
svrha, na drugom lice bez posla. Lisice su u jazbini.
Od dlaka ne možeš da prestaneš da kijaš.
Njihove njuške ne kažu biće bolje!
Mesta su zamenjena, a ulice se
Prespajaju u nove tužne rasporede.
Zaobišli te novi rasporedi!
Plan grada je možda neophodan ne bi li se pronašla
svrha tvoje uzaludnosti, ovde u mestu.
I slobodno, kreni da se ukopavaš u novo pribežište,
ali neprimetno, da ne zaboli,
da ne vidiš
i buduće mesto već oduzeto.
Upravo shvatim
da u pravi čas ostalo je
previše neizgovorenog
Glasovi njegovi tumaraju i sad
nalik beskućnicima
i po onim putevima
koje ponekad prepoznam kao senku
između dve zgrade
ili senku što ulicu deli na pola
Ne jure me više ti glasovi
i ljude prećutane
retko srećem kao da nas
više ne mogu spojiti
ni neizgovorene priče
a ipak
u tim udubljenjima
u koje je kapalo neizgovoreno
stalno nešto vri
s talogom prošlosti
što nije stigla da bude prošlost
i odjednom postaje naše zajedničko
mini-ništavilo
u nebitnom trenutku udubljenja postaju
zajednička, sačinjena
od prećutanog
od neizgovorenog
i tu živimo jedan besvestan čas
kao beskućnici koji ipak imaju
svoje dvojnike
i zamislimo
zamislimo samo
sve to
previše je
Jasmina Topić: rođena je 4. avgusta 1977. Završila Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na grupi srpski jezik i književnost. Objavila knjige pesama: ,,Suncokreti. Skica za dan” (Zajednica književnika Pančeva, 1997), ,,Pansion. Metamorfoze” (Centar za stvaralaštvo mladih Beograd, 2001), ,,Romantizam” (Narodna knjiga – Alfa, 2005) i ,,Tiha obnova leta” (Povelja, Kraljevo, 2007). Objavljuje povremeno prikaze knjiga i priče, pa se tako jedna našla u knjizi ,,Projekat Kortasar” (Povelja, 2003). Za zbirku ,,Pansion. Metamorfoze” nagrađena ,,Matićevim šalom” 2002. godine. Pored objavljenih knjiga, napravila je i multimedijalnu prezentaciju knjige ,,Tiha obnova leta” – 10 poetskih spotova na srpskom i engleskom. Godine 2008. boravi u Beču kao dobitnica književne stipendije austrijskog KulturKontakta. Uređuje Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije ,,Rukopisi”. Pesme su joj prevedene na slovenački, makedonski, poljski, engleski, portugalski i nemački jezik. Živi u Pančevu.