Image default
Poezija

Ema Stefanovska, poezija

Školarina

Izvlačim te iz šešira, put ne znam,
Bacajmo novčić za smer.
Iz šoljica čajeva izlaze distorzirani zmajevi.
Multikarmička stvarnost uništava nam tragove —
Esencija je pod znakom pitanja.
Tanatos će sutra jesti poslednje šumske jagode;
Ubeđene smo.

Nema budućnosti na ekranima, samo cikličnost.
Porno animacije šljaste, klikćem,
Igram se… Iz moje kičme izrasta zmija,
Ujeda… obmotava se oko zglobova.
Tvoje šiške su jedino lice dok žmurim.
Zenice — putokaz.
Smejući se brojim masnice i ožiljke
Prodatog tela.
Po ko zna koji put kupujem sebi makroa,
Lekciju nikako da naučim.

 

Oglas za krusifikaciju — Hrist neće da bude pesnik

Gube se svetovi, doručkuješ nezasoljen apsurd.
Svaki dan.
Svaki dan.
U tanjiru deprimirajuća transparentnost ne-poetike.
Šta kažes za malo nesintetičke čarolije?
Želis da od tebe naprave emancipovanu robinju?
Onda,
Udaj se za vešticu. Kaži ne, znaću da je DA.
Tvoja sam sigurna
Inkvizicijska sprava. Koža je beskrajan prostor
Za pisanje poezije, samo,
Čuvaj se sunca. Svetlice su gore od tamnica.
Patnja, nekako ide uz stihove,
Zar ne?
Uz detinjstvo pain-addicted flagelantkinje,
Likantropiju njene nadzornice,
usidrenost na facebook-u,
Pin up look i poveze.
Njegove molitve nemaju adresu.
Ekonomija nedostatka mu je fetiš.
Njegove ruke stežu vrat Bogorodice sve jače…
Prezentnost se mora uništiti, inače je Ona obična drolja!
Bičevi su jezik užitka… ona ima veru!
Ona zna!
Ona zna
Pravila igre bola
Ostihotelovljenja
Hrist napušta krst, silazi baš na tvojoj Stranici.
Iskupite se sada, molim lepo, na svoju odgovornost!
Oglas u novinama: Mesto za krusifikaciju — PRAZNO.
O, Beti. Red je na mene.
O, Beti, JA hoću da budem pesnikinja!!! Zakucaj me štiklama.
To je tako cool!
Beti, znaš,
Sreću, nekako, ne mogu da podnesem.

 

Entropija

Zamisli Jasmin,
Da nema snova i da se nikad nismo srele,
Da smo na astralnim putevima bile usamljerne monade žaba
Iz kreketanja izrašće samo kultovi bezmud(r)ovića.
Zamisli Jasmin da nema baš nikakve sudbine,
Dlanovi su prazni, glatki, lutkasti.
Nema zvezde u koju gledaš.
Virtuelnost iščezava kroz plač nikadapostojećih.

Zamisli,
Nema reči, nema slova,
Ti jedna jedina veštica na svetu…
Magija atrofira.
U toj mori ja bih bila samo tvoja ascendentna mačka
I jurišala bih na klupko.
Zamisli Jasmin,
Iz šoljice kafe izvlačim samo tvoje šake i preklinjem da me uštineš,
Probudi me!
Ovo je košmar, JASMIN.
Dijalektika se zamrzava.
Gospodar i rob su skamenjeni.
Istorija stoji u jednom kadru. Tačka

 

Porno glad

Oče,
Vreme je za
Grižu savesti, bila sam nespretna
U svojim lakovanim cipelicama.
Taj dan sam rešila da zaboravim gaćice,
Negde.
Bacila sam ih…
I obgrlila te nogama oko vrata
Jače nego ikada.

Oče,

Ti moralisti su tako zavidni.
Oni bi raskidali tvoju kožu
Koja je za mene hram
I po njoj ispisivali poruge.
Oče,
Ovo je prostor u kom te imam za sebe,
Ovo je mesto bez odgovornosti i srama,
Samo pornokratija i moje igračke.
Zapisujem te i niko ne moze da mi zabrani
Tata, tata, tata!
Ovo je mesto gde mogu da radim i kažem sve,
Da te utkam u svoje
Pirsinge,
Rečenice,
Bez cenzure!
Naša igra bila je sve što sam želela,
Skriveni sati
U jarkim Elektrinim bojama…
Kurvanjske suknjice,
Pravila i kazne.
Oče,
Oče,
Oče!

Oče,
Ti prinčevi se nisu mogli porediti s tobom,
A ni njihovi konji,
Kako si me mogao prodati njima?
Te žene nikada nisu bile moje majke ni sestre.
Te nalickane snežane nikada nisu bile dovoljno prljave,
Iako su im usne podsećale na jagode.
Tako su brzo postale dosadne,
Džangrizave. Htele su da te ukradu…
Vezivale su mi haltere oko vrata,
mučile me svojim panoptičkim noktima.
Jebene ludače,
Njihove morbidne zabave!
Bile su suvišne,
Previše piskavih glasova za samodisciplinu.

Oče, pronašla sam tišinu,
U šumi… duboko
Maćehe.
PSSSSSSSSSSSSSST

Sada, uzimam te
Sirovog,
Bez pribora, bez začina,
Bez Kulture
Ugrađujem u svoje ćelije.
Njegove kosti, moje Druge kosti, kosti Nepostojeće,
Zakopavam u istorijsko groblje.
Za lepotu života!
Još jedan tata u mojoj jami!!!!
Oče,
Tvoje telo će se raspasti ako ga ne pojedem,
Ja te imam,
Ja jesam ti
Ja postojim!
Oče,
Ja konačno postojim!
Oče,
Da li
si ikada osetio GLAD za sopstvom!?


Ema Stefanovska: je autorka i učesnica mnogih poetskih performansa i poetskih video radova. Objavljivala je poeziju, književne prikaze i naučno-filozofske radove. Svoju poeziju najčešće objavljuje pod virtuelnim imenom Ema Stefanovska, ali i pod raznim drugom pseudonimima. Doktorantkinja je filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

 

 

 

 


Pročitajte ostale tekstove ove autorke:
Ema Stefanovska – Političke (ne, lične) nesuglasice (februar 2011)
Poezija (april 2011)
Poezija (Ecce Femme, mart 2012)
Andrej (video-rad, Ecce Femme, mart 2012)
Evokacija Lilit (Ecce Femme, mart 2012)

Ovaj članak je objavljen u drugom broju časopisa, aprila 2011.

Pročitajte i ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Povezani članci

Vladimir Milojković, poezija

Sava Jokić, poezija

Elektra Poetika, poezija

Ostavite komentar