Piše: Tamara Lujak
Šta znači mesto, šta znači rasa, pol? Šta je to što nas određuje: grad u kojem smo rođeni, materijal u koji smo, kao mali, povijani, boja ili jezik koji nam je dat na rođenju – ili to kakvi smo ljudi, znamo li da dajemo, delimo, drugujemo, volimo?
Buđenje je proces. Buđenje dolazi s godinama i dolazi godinama. Niko se nije probudio sam od sebe, niko iznenada i niko bez nečije pomoći. Zato ključnu ulogu u ovom procesu igraju obrazovanje, sazrevanje, druženje, delenje. Ukoliko niste pružili ruku – niste otkrili – niste podelili, niste dobili. Ukoliko niste zažmurili – niste prećutali, ako niste odbrojali u sebi do deset – niste se spasili razmirica.
Rad na sebi samotan je i težački posao, ali svako od nas dužan je da ga obavlja – dužan je i prema sebi i prema drugima. Svi mi moramo da rastemo i nadrastemo sebe same, svi mi imamo tu odgovornost pred društvom, pred bližnjima – svako od nas mora da se probudi: sazri, promeni, poboljša, prodobri. Velika je to i dugotrajna borba i samo retki istraju. Uz pomoć drugih, uz pomoć pisane, nacrtane ili otpevane reči.
Ovde nas zanima jedan takav projekat, projekat pisane i nacrtane reči. To nije bilo kakav projekat – već ženski: za žene, o ženama, o njihovoj borbi, emancipaciji, snazi, ljubavi, buđenju. Kakav divan projekat, kakva divna zamisao, koja je iznedrila prelepe, potresne, tople priče, ispričane (i iscrtane) u originalnom, domaćem, znalačkom duhu.
U septembru 2018, u Francuskom institutu je upriličena izložba mlade autorke Jane Adamović, pod nazivom „Ona se budi“. Na izložbi je bilo predstavljeno preko 50 autorki stripa iz Francuske (članice kolektiva „BD Egalite“), Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Pored ove zanimljive i značajne izložbe, Francuski institut je, zajedno sa izdavačkom kućom „Dibidus“ i Societe General bankom, inicirao zajedničko strip izdanje, pod nazivom „Buđenje“. Ovu šarmantnu sveščicu čine radovi ukupno jedanaest autorki, a svaka je svojim ličnim pečatom, uronjena u savremenu kulturu, od ranije poznata čitalačkoj publici. Biografija svake pojedine dame (reč je o autorkama iz celog regiona) vredna je divljenja, a svaka od njih je na svojstven način predstavila borbu žena kroz istoriju, te je i istorijski raspon obuhvaćen ovim radovima takođe vredan divljenja. Trebalo je prikazati dugu borbu od rimskog doba do daleke budućnosti.
Od samih strip ostvarenja izdvojila bih najpre strip „San“ (scenario: Anđelija Blagojević, crtež: Jelena Đorđević), po kojem je urađena naslovna strana knjige, odnosno stripove „Vera“ (scenario: Anđelija Blagojević) i „Zora“ (scenario: Anđelija Blagojević, crtež: Nina Belingar), koji sa njim čine neraskidivu celinu. Najpotresnija priča ove knjige izneta je na izuzetno topao, ljudski način – dirnuće vas do same srži.
Rame uz rame, prati ga smelo i maštovito zamišljen strip, okrenut dalekoj budućnosti, „Ručna izrada“ (scenario: Dragana Stojiljković, crtež: Rea Kordej), odnosno stripovi „Dobra žena“ (scenario: Dragana Stojiljković, crtež: Valentina Briški) i „Odjek slobode“ (scenario: Dragana Stojiljković, crtež: Danica Radović), koji sa njim čine jedinstvenu celinu.
Ovo nije usamljeni primer ženskog stripa kod nas. Bilo je sličnih poduhvata: „Strip Pressing“, br. 18, Pressing, 2018; antologija „Ženski strip na Balkanu“, Fibra, 2010, npr. Nadamo se da će svi oni poslužiti kao inspiracija mladim autorkama. Neću reći: zbog toga što im je vreme da se probude i uzmu olovku u ruke – jer one su budne odavno – već zbog toga što je društvu došlo vreme da se probudi i shvati da ženskih autorki ima odavno na našoj strip i književnoj sceni i da one imaju mnogo toga dobrog, jakog i lepog da kažu i pokažu – što su ovim stripom i dokazale.
Tamara Lujak (1976, Beograd), piše kratke priče, aforizme, epigrame, haiku, književne prikaze i dr. Bavi se prevođenjem. Književnica, novinarka, saradnica i urednica mnogih časopisa. Objavljivana u časopisima i zbornicima. Prevođena na engleski, poljski, mađarski, nemački, francuski i burmanski. Sa Milicom Cincar Popović, vodi radionicu kreativnog pisanja „Reč i glas” i organizuje književne događaje BG Storytelling kluba „Reč i glas“, sa Gordanom Petković vodi književnu tribinu „Iz iskre – reči“ u UKS-u. Jedan od pokretača umetničko-ekološkog projekta „Čisto i bistro“, pri PSK „Kopaonik“.
Osnivačica sajta Beleg. Objavila zbirke priča Vilina planina (2006), Priče sa oblaka (internet izdanje, Projekat Rastko, 2012; štampano izdanje, Mladenovac, 2016), zbirku aforizama Čitanje, uslov življenja(internet izdanje, Projekat Rastko, 2012), Rečnik straha (Mladenovac, 2014) i Kako se plaše deca (bajke o čudovištima, Mladenovac, 2015).
Dobitnica povelje „Kraljevskog književnog kluba Karađorđević” za aforizam 2006. godine, nagrade za najizazovniji aforizam na temu „S čim u Evropu“ Kluba umjetničkih duša Mrkonjić Grad (2011). Dobitnica treće nagrade Umetničkog udruženja „Multi Art“ iz Zrenjanina (2006), treće nagrade za najoriginalniju basnu Kluba umjetničkih duša Mrkonjić Grad (2011), prve nagrade Druženja žena „Sva lepota sveta“ (2006), prve nagrade udruženja građana „SCI&FI“ za kratke priče (2006) i Zlatnog gula za najbolju srpsku horor knjigu u 2015. Akademije za horor (2016).
Ovaj članak je objavljen u martu 2019, u okviru temata Buđenje.
Pogledajte ostale radove objavljene u rubrici Strip.