Nesanica. Homer. Zategnuta jedra.
Do sredine spiska pročitah brodovlje:
Taj dugi izvod k`o povorke ždraljinje
Nad Heladom negda digo se odreda.
Taj ždralov klin u tuđoj granici –
Na carskim glavama božanstvena pena –
Kud plovite? Da nije ta Jelena
Šta vam je do Troje, junačni Ahajci?
I more, i Homer – sve krenuto ljubavlju.
I koga sad da slušam? I Homer mi zanemi
A more crno svoj hvalospev spremi
I s teškim treskom prinosi uzglavlju.
1915.
Osip Mandeljštam
Prevod sa ruskog: Mirjana Petrović-Filipović
Osip Mandeljštajm – čuveni ruski pesnik-akmeista (pisac, esejista, prevodilac, književnik). Rođen u Varšavi 1891. godine, umro 1938. godine u logoru kraj Vladivostoka (ni dan-danas se ne zna gde je tačno preminuo i gde je sahranjen). Iako rođen u Varšavi, Mandeljštam je odrastao u Peterburgu, a zatim studirao na Sorboni u Parizu, gde je upoznao Nikolaja Gumiljova i postao blizak sa njegovim pesničkim krugom (Ana Ahmatova, Aleksandar Blok i dr.). Tokom revolucije seli se u Moskvu, a zatim se često seli po mnogobrojnim gradovima. Oženio se Nadeždom Mandeljštam 1919. godine. I sa suprugom nastavlja skitalački način života. Međutim, posle 1933. godine sve više ima problema sa vlastima, nakon čitanja antistaljinske ode među prijateljima. Odmah je osuđen na prvi logoraški rok. Pomaže mu Nikolaj Buharin, i pesnik biva oslobođen, seli se sa suprugom u Kalinjin, međutim, nedugo posle preseljenja opet biva osuđen za kontrarevolucionarno delovanje i poslat u Sibir, gde i umire 1938. godine. Smatra se jednim od najznačajnijih ruskih pesnika 20. veka. Dela: Камень; Tristia; Вторая книга; О природе слова; Шум времени; Египетская марка; Стихотворения; О поэзии; Четвёртая проза; Московские стихи; Путешествии в Армению; Разговор о Данте; Воронежские тетради. Za života nije ništa više objavio, ali je njegova supruga sačuvala mnogo njegovih dela, što u svom čuvenom koferu, što po sećanju.
Mirjana Petrović-Filipović rođena je 1976. godine u Tallinu, Estonija (tada SSSR). Osnovne studije završila je na Katedri slavistike Filološkog fakulteta u Beogradu (ruski jezik i književnost), a doktorirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti sa tezom ,,Estetika nedovršenog i poetski postupak u delu Sergeja Zavjalova“. Bila je asistent-pripravnik na Katedri slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu (2000 – 2004), kao i honorarni saradnik na istoj katedri (2009 – 2010). Dugogodišnji je istraživač i prevodilac ruske književnosti, te je sarađivala sa mnogim časopisima (Polja, Koraci, Gradina, Književni list, Povelja, Mostovi, Književnost, Slavistika, ruski časopisi Vozduh i Abzac, itd.), učestvovala na konferencijama (Filološka istraživanja danas, Filološki fakultet u Beogradu, Dialog kultur VI, Gradec Hralove, 51. skup slavista, Beograd, Filološki fakultet) i sarađivala sa književnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Beogradski festival poezije – Treći trg, Kulturni centar grada Beograda – Dani poezije, Poetronika – Moskva). Objavila veliki broj prevoda sa ruskog jezika i na ruski jezik, eseja i naučnih radova. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije (u statusu samostalnog umetnika).