Skitnice
Mi smo dve kudrave skitnice
bez manira i pedigrea,
dve bezdomne lutalice,
beskorisni mešanci
što se ne daju ni na kog nahuškati,
uvreda za čistokrvne goniče
i ukrasne psiće što vire iz torbica.
Mi smo ti izrodi najgore vrste,
prestareli za dresuru,
isuviše je vučjeg u nama
da bismo išli „k nozi“,
zato smo davno spoznali čizmu
slučajnih prolaznika što namerno šutiraju.
Polupsi, polupergamenti,
poluživi primerci ulične kaligrafije,
naša je koža iscrtana đonom,
lede se rane pod olinjalim krznom,
udasi sezarivaju u pištava pluća,
kao očnjaci u izmaštan hleb.
Samo ponekad, kad sklopim oči,
ako se dovoljno skoncentrišem,
nakratko osetim kako treperiš
u reskom decembarskom vazduhu,
ili mi se učini da čujem tvoj grleni urlik
kako zaranja u nebo na drugom kraju grada.
Znam da to nije samo odjek.
Nije samo odjek.
Anđelka Isidorović, Studirala engleski. Predaje, prevodi, piskara.