Image default
Poezija

Nikola Radić, Madlene i stene

Vidokrug

[sluhokrug, umokrug, taktokrug,
olfaktokrug i dalje, još dalje]
polje varljive vegetacije
privremeno se razgrađuje
[opiru se spone
između madlene i stene]

durbinom ga prinose
androginim božanstvima lima
i u stepama mrtvi već oplakuju žive

samo se u jednoj močvari
[graničnom predelu postanka i prestanka]
cakli dukat
komeša razvodnjena zemlja
[isto je to]

privremeno je i prevremeno
[treba još grešiti
ispitivati krhko i sopstveno
u drugom licu, u svim množinama]

ako iko sluša
neka se osorno tvrdi
da je skok prevremen
i da je čas oportun
za otpor prema binarnom

moraju opšta mesta još da potraju
da se pokažu neoborivim
[dokazom]
da su jednom bile
da su nekad bili


Upomoć

nema sveta posle sveta
jer nema diskontinuiteta

atrium pati patria prati
signal zove kristal
[ili je možda obrnuto]

od ostavke dele samo pretp-ostavke
[ciklus ciklona,
od trna do pupčane vrpce,
na vidiku prvi u mesecu]
i zloćudni Balzak nad openspejsom
[infracrven, mahnit]

utrnula dijafragma pod prisećanjem
na jedno tanično, besno, telo-leto

upomoć, noći,
pospi ga sinaptičkom prašinom
upomoć


Taksidermija

bežični Atlas poguren pred ekranom
[nekad bi istrčao,
strmoglavio se na rafove
i svodio učinke,
no to je sada već bio jednom jedan]

krivolov!
sledi mu taksidermija
[poziva se taj snagator, uzalud,
na neku brošuru od decembra 1948.
na ratio s kraja osamnaestog]

ptice su gluve, treperi mu pred očima,
ptice su gluve
[sad se setio]
belorepan mu pridržava biceps
dok prepelica obavlja fine radove

zbogom smrtniče!

biće to [njegovo telo, preparirano]
spomenik radu, uspehu
[pregrejanoj stolici, kažu čelnici,
iako je pre reč o okolnostima
i osveti]
koliko i pohvala drskosti
[domi vulpes, foris leones
désormais espèce inconnue]

izložiće ga, vele još nadređeni,
u suterenu Taksidermije nauke i umetnosti
pa ko svrati, svrati


Homo incredulus

u prvom stihu spisak aglomeracija
[predug da u njega stane]
u brodolomu infor-nacija

sredovečni specimen
sa upadljivim zaliscima
zariva šake u nepomično deblo
a pljušti li – pljušti
besomučno poliva
lice mu je plastelin

[porodičan čovek
trpi za pokolenja]
zaista dirljivo!
[istorijski komitet tapše]
suparnički tabor skandira:
honte à toi, homo incredulus!

« otpor zahteva oaze poetskog života »
zapisao je E.M.
« et la mort viendra me chercher
hors de la mer »
u dvadeset trećem pevanju

samo sad ne popuštaj


Nikola Radić (1989) prvu zbirku poezije « Prolećima si potreban » (Kovačnica priča, Beograd) objavljuje 2017. Pre toga pesme objavljuje u zbornicima (tri izdanja Rukopisa, Zbornik savremene ljubavne poezije), časopisima (Književne vertikale) i na portalima (Strane, fake poet). Jedan je od osnivača beogradskih književnih večeri « Trop Autsajder ».

Kao član dve pozorišne trupe i bubnjar-perkusionista brojnih muzičkih sastavanastupao je u svim zemljama bivše Jugoslavije, u Poljskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Italiji i Francuskoj. Od 2013. godine predvodi beogradski bend Barka Dilo u kome peva, piše tekstove i muziku. Sa Barkom Dilo 2018. godine snima album « Karta slučaja ».

Autorski članci, intervjui i prevodi objavljivani su mu na portalima Courrier des Balkans, Courrier d’Europe Centrale, Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa, Before After, Danas, Kultiviši se, Buka i u srpskom izdanju Le Monde Diplomatique. Sarađivao je sa više frankofonih televizija (TV5 Monde, TF1, RTBF). Nakon studija Francuskog jezika i književnosti u Beogradu, kao stipendista Vlade Francuske završava Master Inžinjerstva kulturnih i interkulturalnih projekata na Univerzitetu Bordo Montenj. Posle Beograda, Bordoa, bretonskih gradova Ren i Trelevern, trenutno živi u Zagrebu gde radi na svom prvom romanu.


Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Ivana Maksić – Plivanja i jahanja

Maja Korolija, poezija

Džin O’Brajen, Svi sveti – Novembar – Samhain

Ostavite komentar