Image default
Poezija

Branislava Ilić, Ruke

Ruke

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
osetiš svu mekoću i krhkost kostiju.
Bude ti sećanje na detinjstvo i igru.
Jer prstima tih ruku si zaplitala šnireve,
čačkala uši i nos, grebala po prozoru –
dok te neko ne bi upozorio
na nepodnošljivost zvuka i ponašanja.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
dovoljno je da ukrstiš šake,
upleteš ih u nerazumni oblik,
i tanana misao prekrije ti oči
u sanjarenju i iščekivanju
ljubavi, tišine, smrti,
dok koža pamti utisnute nadražaje.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
prislone se na njegovu kožu
i dišu zajedno sa njom.
Miluju beskrajni horizont leđa.
I tek kad naiđu na neravninu,
ožiljak koji ne prepoznaju,
opet na brzinu postanu tvoje. Ruke.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
koža tvog stomaka postaje
mekša, toplija i mirišljavija,
a strije se poput nenametljivih ornamenata
stidljivo utiskuju u vrhove prstiju i
podsećaju na neke godine
koje si pojela i pretvorila u bačenu energiju.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
grčevito stiskaš pesnicu gorčinom,
želeći da odagnaš nepravdu i strah.
Noktima pripijenim uz dlan,
misliš da sve borbe imaju smisao,
ali te nešto gurne sa ruba i
zaboraviš na tu nehajnu revoluciju.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
grabe olovku sa stola i
brzo ispisuju reči na
bačenom papiru.
Precrtavaju, ređaju misli, znoje se i
ne vide kraj tom stanju kome se
ni ne traži opis i definicija.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
mogu u otkucaju pulsa da
nenamerno otkriju pritajenu
ljubav, čežnju, strast.
Mogu da otkriju život
u nehotičnom dodiru –
Da se uhvate za nevidljivu nit suštine.

Kad se tvoje ruke ponašaju kao tuđe,
između prstiju smenjuju se svetovi,
među noktima u toplom uzdahu.
A svaka šara na unutrašnjosti dlana
sakriva priču o životu prepelice
koja je tako brzo i lako
odlepršala u suton.


Branislava Ilić (1978) odrasla u Novom Bečeju. Diplomirala na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Živela u Zrenjaninu i radila kao profesor i lektor. Trenutno živi i radi u Sremskoj Mitrovici. Uređuje portal za književnost i kulturu čitanja Sinhro.rs. Nagrađivana za eseje na konkursima Ulaznica, Disovo proleće, Tragom Nastasijevića… Objavila knjigu pesama Između znakova (2018). Piše književne prikaze, eseje i poeziju.


Ovaj članak je objavljen u septembru 2020, u okviru temata TELO.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Katarina Fiamengo, poezija

Veljko Bosnić, poezija

Ivana Milenković, poezija

Ostavite komentar