Image default
Poezija

Dejan Đorđević, poezija

Susret

Tek što sam pošao
Srela me je

Senka
Vremena

Okrugla svetlost
Na leđima.

Tvoje ja
Moje ti.

 

O smrti

U četvrtak
Brat je umro.

Tačno u dvanaest sahraniše ga.

U petak stiže njegovo pismo.
Nikome o meni ne veruj.

 

Mučnina

Nek zavijaju kerovi
Prošlosti.
Nek otkopaju majke i očeve
Davno izbledele slike.

Nek trske budućare
Uzavrele sadašnjosti
U pesmi koje nema
Traže svoj lek.

Nek smrt miriše
U nedogled
Dok preturaju po mojoj poeziji
Od psećeg sekreta.

 

***

 

Misle da je noć crna.
Da mesec silazi niz brdo
I da zvezde obžaruju nebo.

Šta koga briga
Za moje požutele knjige
I mrlju na nedeljnim novinama.

U nekom drugom gradu
Na kraju bezimene ulice
Neki novi san.

 

Jedno i sve

Hoću da budem celo.
Tri puta za jednu misao.

Hoću da budem celo.
Ne deo nečega.

Tri umiranja za jedan život.

Hoću da budem celo.
Ne polovina.

 

Čekajući Beketa

U napuklom ogledalu
Vreme i oblik
Opet su zamenili mesto.
Boju pepela.
Osećam.
U bolnici čekaju Beketa,
Onazis deli šakom i kapom.
Multimedijalni momci skaču s prozora.
Uhapsite ih,
Uhapsite!
Bože, oni hoće da dišu!
Majko, sanjam.
Gotovo.

Upalite svetla.


Dejan Đorđević: (Velika Sejanica kod Leskovca, Srbija, 1970) pesnik i književni kritičar. Objavio dve zbirke pesama: Jesam i nisam i Ne/pristajanje. Urednik je u izdavačkoj kući „Fileks“ i u časopisu „Uspenja“. Živi i radi u Leskovcu kao prfesor književnosti.

 

 

 


Pročitajte ostale radove ovog autora:
Dejan Đorđević, poezija (Zubati Libartes, februar 2014)

Autor naslovne fotografije: Cristian Newman

Ovaj članak je objavljen u junu 2011.

Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Jasmina Šušić – poezija

Vladimir Čokanović, Moja loša pesma

Esmin Suljević, poezija

Ostavite komentar