Image default
Poezija

Dejan Đorđević, poezija

Hod hodim

Razdvajaju me na pola
Osmišljavaju me u bele kvadrate
U isprekidane linije

Hod hodim u prazno.

 

Pad u beskonačno

Treba spakovati kofere i napustiti grad
Otići u vreme izvan ovog vremena
Premeriti se tri puta, za svaki slučaj
Zamrznuti misli, duboko u prošlost
Osloboditi se očiju i ruku što greše
Dokazati, ako možeš, da te nema.

 

Zagledan u svoju utrobu

Znam mesto.
na kome spavaju pesnik, lovac.
i skamenjena ptica..
Znam, .
i čekam.

Snežna pesma

Zima je, miriše na zaborav
Hladnoća obojena prevarama.
Ugrejem misao,
Pa stavim glavu u sneg,
Za svaki slučaj.

 

Idem tako gradom

Idem tako gradom, i stanem.
Pitaju me, gde sam pošao?
U grad, zar ne vidite.
U torbi nosim olovku, papir i bolest.


Dejan Đorđević: (Velika Sejanica kod Leskovca, Srbija, 1970), pesnik. Objavio dve zbirke pesama: Jesam i nisam Ne/pristajanje. Urednik je u izdavačkoj kući „Fileks“ i u časopisu „Uspenja“. Živi i radi u Leskovcu kao profesor književnosti.

 

 

 


Pročitajte ostale tekstove ovog autora:
Dejan Đorđević, poezija (jun 2011)

Autor naslovne fotografije: Ryoji Iwata

Ovaj članak je objavljen u februaru 2014, u okviru temata Zubati Libartes

Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Vedrana Dragoljević, Još dan-dva

Vladimir Milojković, poezija

Jelena Janković, Budno oko gospođe Modre

Ostavite komentar