Image default
Proza

Ema Stefanovska – Političke (ne, lične) nesuglasice

Tog dana je, kao i svakog drugog dana, i taj bulevar bio prometan. Ona ga je strpljivo čekala. Napokon, princ se probi kroz kolone automobila, iziritira vozače (no, to je za priču nebitno), siđe sa konja i približi se Pepeljugi koja je stajala kod semafora. Srdačno ga pozdravi, poljubi, i u maniru profi lopova zgrabi njegovog konja, zajaše ga i pobeže na njemu. Brzinom brzine same Pepeljuga i konj su mu se izgubili iz vida i nije se moglo pretpostaviti u kojoj se ulici sada nalaze.

Srećom, neka druga Pepeljuga zatekla se tu prilikom celog događaja. Gledala je u smeru u kom je šmugnula devojka na belom konju. Bilo joj je žao princa, ali nekako nije mogla da obuzda smeh.

„Sigurno je republikanka. Nema tu ničeg ličnog“— rekla mu je saosećajno i potapšala ga po ramenu. „Znaš, ni ja baš nisam sigurna da je monarhija pravi izbor. To nekako kao da se kosi sa jednakošću ljudi. Jeste da je Velika Britanija parlamentarna monarhija i da kao takva sasvim pristojno funkcioniše, ipak, otrcana ti je priča za žene. Mislim za tu bajku ti baš treba žena koja je retard. Lepo skini krunu i prodaj je nekoj zlatari. Razmisli možda o kupovini automobila, ili bicikla, što da ne, mada ti je konj stvarno bio prelep. Prvo bi svakako trebalo da odeš u policiju da prijaviš krađu.”

Princ je malo bolje pogleda, odmeri je, vide da je ispalo super što je ona prva otišla, jer je u odnosu na ovu pravi gabor. Reče joj ljubazno: „Čuj, slatkišu, ona mi je ukrala konja, mogla bi ti da mi budeš kobila. Štaviše, voleo bih to. Mogli bismo srećno jahati do kraja života.”

„Zaista to želiš?”- upita ga Pepeljuga i zanosno zatrepta.

„Da, zaista, svim srcem! Nego, moj je uslov da skratiš jezik. Predugačak ti je, pričaš nepotrebne stvari, a to ti oduzima na šarmu. Inače, siguran sam da si ti moja druga polovina i ubeđen sam da si odlična za jahanje.”

„Pristajem, pristajem. Toliko sam srećna! Sve mi izgleda kao san!”- uskliknu Pepeljuga i zagrli ga.

„Samo, moj uslov je, prinče, da ti skratim kitu. Mnogo se kurčiš, a to ti baš oduzima na šarmu. E, kad ti je skratim, jaši me prinče koliko hoćeš. Sigurna sam da ćeš me srećno jahati.”


Ema Stefanovska: je autorka i učesnica mnogih poetskih performansa i poetskih video radova. Objavljivala je poeziju, književne prikaze i naučno-filozofske radove. Svoju poeziju najčešće objavljuje pod virtuelnim imenom Ema Stefanovska, ali i pod raznim drugom pseudonimima. Doktorantkinja je filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.


Pročitajte ostale tekstove ove autorke:
Poezija (april 2011)
Poezija (Ecce Femme, mart 2012)
Andrej (video-rad, Ecce Femme, mart 2012)
Evokacija Lilit (Ecce Femme, mart 2012)

Ovaj članak je objavljen u prvom broju časopisa, februara 2011.

Pročitajte ostale teksotve koji su objavljeni u rubrici Proza.

Povezani članci

Jelena Milošević – Jednog ženskog dana

Fedor Lučić – Pseća posla

Nikola Zelenković – Žvaka

Ostavite komentar