Image default
Proza

Goran Stojčetović, Dnevnik crnog Pigmaliona

Zigot postadoh jer odbih Zilot biti. U tom mandale žive oblika lik osetih tumbanja dalekih klik. Još ne proglasiše ga Bogom širom sveta, vremena tog sled gledah bled.

„Isus ode na Maslinovu goru. A ujutro dođe opet u hram, i sav je narod dolazio k njemu, a on sede i učaše ih. Tada književnici i fariseji dovedoše jednu ženu, uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu i rekoše mu: Učitelju, ova žena je uhvaćena baš kad je činila preljubu. A Mojsije nam je u zakonu naredio da takve žene kamenjem ubijamo; šta ti kažeš na to? Ovo pak rekoše kušajući ga, da bi imali za šta da ga optuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji. Ali kako su ga i dalje pitali, ispravi se i reče im: Ko je od vas bezgrešan – neka prvi baci kamen na nju. I opet se saže te pisaše po zemlji. A oni čuvši to izlažahu jedan po jedan, počevši od najstarijih do poslednjih; tako osta sam Isus i žena stojeći na sredini. Isus se tada ispravi i reče joj: Ženo, gde su? Nijedan te ne osudi? Ona reče: Niko, Gospode. Na to joj Isus reče: Ne osuđujem te ni ja, idi i od sada više ne greši“.

Međutim, ja Zigot bejah upravo Žene te Preljubnice koja tada ne znaše da je noseća već. Bila je srećna i zahvalna Hristu što je spasi kamenovanja i dade joj šansu za novi život. Posle par meseci, bivša preljubnica shvati da dete u utrobi svojoj nosi. Uznemiri joj se duša trikom isprana i od društva odbačena. Stadoše je mučiti pitanja ko li bi Otac mogao biti, šta da kaže čedu milom kad za tatu pita. Reći će: „Tata ti skita. Pijanica je to i raspikuća. Rođeno moje, ne postavljaj mi pitanja goruća”.

Isus nije znao da veliku zbrku napravi zanosom svojim te ovu ženu u dublje muke zavi. Usamljenost poče da je davi al reši da se pozitivističkim duhom bavi. Dođe vreme, posle 2020 godina rodih se ja. Vidim samo malu svetlost sveće i čujem Mame poj. Peva mi uspavanku, a meni se i tako već spava, ali Ona je uporna da mi peva i to me plaši. Počinjem da plačem da bi me pustila na miru, a ona u stvari ne oseća mene već i dalje misli na trenutke pred kamenovanje svoje i za tih 2020 godina nakupila je mnogo besa.

„Hriste, ne znaš šta je bumerang, pre toliko vekova spasio si mi majku, al’ to nije majka već žena koja je rodila dete sa strašnim slikama u duši, iz trenutaka kada je umrla njena priroda pred smrtnom pretnjom muških kamenja u pesnicama. Meni si upropastio život čim se rodih, a tek slutim šta će sve ti muškarci s kamenjem u pesnicama učiniti svetu celom. Sekirom si presekao večnih gena tok, bulazneći kratko i zagonetno. Samo da znaš, poslušaj sad reči uspavanke majke moje i prestani da buljiš u Nebo ili žvrljaš po pesku! Vreme je da ti Nova Beba iznese istinu besnu. Isuse Hriste zanosni, u ime tvoje stvoriše se mnoga carstva sa zmijama prosvetiteljskog otrovnog misionarstva, a zlatoljublje i uspaljeni kurci ispod oklopa Krstaša tvojih behoše jedini razlog monstruoznih uništenja sveta celog. Slušaj ovu uspavanku i shvati da Rođena Majka moja i dalje je Žrtva tvoja.”

Severina je pevala:
„Ti ne poznaješ svijet tako dobro kao ja
Kad si mlad vjeruješ svima, a ne znaš kakvih ljudi ima
Iz ovog gnijezda, pile, gdje bi sad?
Gledaju me oči tvoje kao preslikane moje

U mome tijelu ti si bio, iz mojih ruku vodu pio
Iza mojih nogu krio, moj si dovijeka
Bez tebe šta je bila sreća? Prozor bez zavijese i cvijeća?
A sad je i od Boga veća kad te pogledam

Život je borbeno polje, ali ja ne dam na svoje
Dok ima zla u ljudima bit ću tvoj pancir na grudima
Rođeno moje, ljubav rađa heroje
Jer što me nije ubilo – snagu mi je ulilo

Najteže borbe najjači vode
Budi mi dobro, na meni kola nek se slome

Ti ne poznaješ svijet tako dobro kao ja
Šire laži protiv mene, prevaranti i hijene
Ali tvoje malo srce dobro zna
Da je moja duša čista, u tvome oku ona blista”

Hor lešinara:

„Uprkos popularnosti ove priče, ona se uopšte ne nalazi u najstarijim i najboljim rukopisima Evanđelja po Jovanu; stil kojim je ona pisana se veoma razlikuje od stila ostatka Evanđelja; i u njoj se nalazi veliki broj reči i fraza kojih inače u tom evanđelju nema. Na osnovu toga proučavaoci zaključuju da taj odeljak nije izvorno pripadao Ivanovom evanđelju.

Najveći broj naučnika misli da ova priča potiče iz usmenog predanja o Isusu, te je u određenom momentu dodata na margini rukopisa. Nakon toga je neki pisar belešku sa margine dodao posle priče koja se završava u Evanđelju po Jovanu 7:52. Vredno je zapaziti da su drugi pisari ubacili tu priču na raznim mestima u Novom zavetu – na primer, neki od njih nakon stiha 21:25 u Evandelju po Jovanu, a drugi čak nakon stiha 21:38 u Evanđelju po Luki.

Priču o ženi uhvaćenoj u preljubi je dospela u savremena izdanja Biblije tako što se našla u rukopisu koji je Erazmo koristio za svoj editio princeps.”


Foto: Ivan Zupanac

Goran Stojčetović. Rođen 1975. godine. u Skoplju/SFRJ. Diplomirao slikarstvo 1999. godine na Fakultetu Umetnosti u Prištini/SRJ. Bavi se dubinskom asocijativnom umetnošću koju pronalazi u nesvesnim i spontanim izrazima kroz crtež, sliku, fotografiju i performans. Poslednjih nekoliko godina je posvećen društveno angažovanim akcijama u vidu Radionica dubinskog crteža kroz koje animira i estetizuje nesvesne sadržaje pojedinaca i grupa ljudi sa kojima se susreće prilikom gostovanja u različitim sredinama i okolnostima.

Od februara 2015. vodi “Art brut studio VMA” u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde pored likovnih radionica, radi i na teorijskom istraživanju odnosa umetnosti i psihologije.

U svom hiperaktivnom stvaralaštvu i društvenoj aktivnosti, izdvaja deo u kome je jedan je od organizatora i izlagača na velikoj grupnoj izložbi „Turbulencije na Balkanu” u Muzeju Halle Saint Pierre u Parizu, 2017. Na  poziv direktorke ovog muzeja, 2018. godine je održao i dvodnevnu Radonicu dubinskog crteža sa posetiocima muzeja.

Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia. Zaposlen kao scenograf  u Narodnom pozorištu Priština u Gračanici. Živi u Beogradu / SRB.


Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Proza.

Related posts

Nikola Leskovar, Dan kada sam odabrao očajavanje

Miloš Petrik – Tribun

Libartes

Lana Bastašić, Šuma