Image default
Pesme na međi

Goran Stojčetović, Melanholija i Direr

Melanholija… prva asocijacija na ovu reč vodi me Direru. Godina je 1514.

Milozvučno… ah… melanholija… magnolija… mirišljavi vetar pirka odnekud… podižem zenice ka belom plafonu sobe. Glava skoro da nije ni napravila pokret. Osećam da su mi zenice oni mehurići u libeli i da jedino kada su mi oči uprte ka nebu dolazi do nivelacije. E onda, crni svemir sipa u te iste zenice, kao kroz levak, svu beskonačnost i hladnoću od -270°. Tada dolazi do velike transformacije i beskonačni svemir postaje mala tečna masa u stomaku. Hop! Hipokrat izvuče glavu iz utrobe jednog pretužnog čoveka i uzviknu: “Eureka, otkrio sam Crnu žuč! To je uzrok bolesti ovoga čoveka. Pun mu je stomak ove crne tečnosti. Svemir je ušao u njega jer se vertikalno nivelisao, nije sledio horizonte i eto uzroka.”

Ajde bre, Hipokrate! Kakva Crna žuč! Crna žuč je Karasevdah. Ne klepeći, molim te! Ovo je klasična depresija… shvataš, de presija! Nekoliko naučnih studija je utvrdilo statističke korelacije između depresije i nekih poljoprivrednih pesticida.

Molim?

Melatonin… Melanija… Tramp… lord, pliz tejk mi… ima li leka za mene, doktori?!

Jal je svemir , jal su pesticidi

Jal je monotonija što me noćas ubija

što mi srce razbija na sitne komade

Nit je svemir, nit su pesticidi

to je melanholija, nije monotonija

bolest koja probija sve moje blokade

haos u glavi, haos u duši

a ja, k’o na pustom ostrvu.

 

Ej bre, šta bi s Direrom?

Ništa, stručno sam ga prekrečio i izašlo je ono što je krio. Crna žena sa odrubljenom glavom muškarca u ruci. Pacov, lopta i krst na vetru su njeni elementi.

Dobro, poslušaj brazilski bend Rivotril.

Uh, važi al ja sam više za karasevdah.


Foto: Ivan Zupanac

Goran Stojčetović. Rođen 1975. godine. u Skoplju/SFRJ. Diplomirao slikarstvo 1999. godine na Fakultetu Umetnosti u Prištini/SRJ. Bavi se dubinskom asocijativnom umetnošću koju pronalazi u nesvesnim i spontanim izrazima kroz crtež, sliku, fotografiju i performans. Poslednjih nekoliko godina je posvećen društveno angažovanim akcijama u vidu Radionica dubinskog crteža kroz koje animira i estetizuje nesvesne sadržaje pojedinaca i grupa ljudi sa kojima se susreće prilikom gostovanja u različitim sredinama i okolnostima.

Od februara 2015. vodi “Art brut studio VMA” u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde pored likovnih radionica, radi i na teorijskom istraživanju odnosa umetnosti i psihologije.

U svom hiperaktivnom stvaralaštvu i društvenoj aktivnosti, izdvaja deo u kome je jedan je od organizatora i izlagača na velikoj grupnoj izložbi „Turbulencije na Balkanu” u Muzeju Halle Saint Pierre u Parizu, 2017. Na  poziv direktorke ovog muzeja, 2018. godine je održao i dvodnevnu Radonicu dubinskog crteža sa posetiocima muzeja.

Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia. Zaposlen kao scenograf  u Narodnom pozorištu Priština u Gračanici. Živi u Beogradu / SRB.


Ovaj članak je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Pesme na međi.

Povezani članci

Vesna Smiljanić Rangelov, Šerpa i poklopac

Jelena Perišić, Oni

Ivana Maksić i Viktor Radonjić – Sporazumno stečeno ropstvo

Ostavite komentar