Image default
Poezija

Martina Kuzmanović, Rađanje Venere

Rađanje Venere

***

tridesetšestogodišnja devojka
nalazi se na respiratoru
u okružnoj bolnici u Milanu
boreći se za svaki udah

pre tri dana jela je
fokaču sa paradajzom
misleći o
gubitku posla, ružičastoj haljini
koju nije uspela da kupi na sniženju
i svojoj majci


***

crno-bela fotografija
leto
čamac na reci
i u njemu dva
plavokosa dečaka u gaćama

pre epidemije
na buvljacima su se mogli naći
razglednice i pisma
koja nikada nisu stigla
na adrese ljudi
kojima su namenjeni

prvog aprila
sa crnom maskom na licu
uputila sam se ka pošti
da pošaljem svoje

moje tri omiljene vrste drveća su:
badem
trešnja
maslina

ne šaljemo ništa u Italiju
rekla je žena
za pultom


***

popodne u Lombardiji
neimenovana
sestra sa intezivne nege
zaražena korona virusom
počinila je samoubistvo
u bolničkom toaletu
pri slabom svetlu

mlazevi i kapi krvi
slivali su se
na bele napukle pločice

odlazeći
iz sećanja je izbrisala
sva lica
sve brojeve
na onaj svet odnela je
samo datum svoje smrti


Mesta u kojima ćeš se zaustavljati

u vozu si

ređaju se stanice
jedna za drugom
a ti nikad ne znaš
koja je sledeća

kada dođe vreme
siđeš bez reči
ne treba ništa da pitaš
samo pustiš

sve je u redu
sve će biti u redu


Tako je počelo moje letovanje

petogodišnja devojčica
izrazito lepa
odsečno i nekontrolisano
zamahuje glavom
gledajući u nebo

Marčelo, stari pas,
živi na terasi,
teško diše, jedva hoda
i hrče kada spava
nikada ne izlazi u šetnje

Azura, majka
pričljiva i rasejana,
pravi mi pastu, razgovaramo,
zatim pušimo zajedno

ona čeka da taj pas umre

tako je počelo moje letovanje


Pesma o moru

nadomak auto-puta
prolazim poljem maslina
od lokalaca saznajem
da sazrevaju sredinom septembra
pored su smokve
još uvek tvrde i nezrele

slana tirkizna voda blago talasa
galebovi se oglašavaju u daljini
pakujem dva kamena sa plaže
u kožnu torbu

pronalazim sve što mi je potrebno


Martina Kuzmanović rođena je u Beogradu, 31.08.1990. godine. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu.
Početkom oktobra prošle godine, u okviru izdavačke kuće Enklava, objavila je zbirku pesama Ovo telo je hotel, čiji je urednik Zvonko Karanović.

Takođe, pesme su joj objavljene u zborniku Rukopisi 43, književnim časopisima Dometi, Enklava, Gradina, kao i na portalima Čovjek-časopis, Astronaut.ba, Strane.ba i Vavilonska biblioteka. Nekoliko puta je učestvovala na pesničkim događajima Argh i Pet minuta pažnje.

Trenutno živi u Varšavi.

Povezani članci

Katarina Fiamengo Alispahić, poezija

Monika Herceg, Kratki predah za izlazak u dvorište

Ana Seferović – Grad je želja za drugim gradom

Ostavite komentar