Image default
Poezija

Ivan Novčić, Kajafin izbor

Kajafijn izbor

Kajafa je birao, da se razumemo
ne poštar pred penzijom
što tumači nečitko ime
na preporučenom pismu bez adrese,
ni skretničar zamahom
nekakvim rukohvatom
mašinovođi sa prvog perona.

Nego Kajafa, da se razumemo
bradati učitelj, uglađen i fin
sa ugledom sudije,
pravi bakalin
oči u oči
izabranik-izabrani.

Do nedelje kad nemoguće postalo je
čudo.


Doći će neki nov narod

Uređuju se trgovi
češljaju livade
i kose uvojci
na svakoj punđi
po jedan
zlatonosni štapić
priprema se teren
užurbano
bez dana odmora
za neki nov narod
koji će doći
na gotovu gozbu


S one strane

Pijemo kafu,
moj pokojni prijatelj i ja
Kaže mi on u jednom trenutku:
Bolje da nikad nisam bio živ,
ovde ne trošimo platu
redovno nam dovoze
masti, duvana, rakije
i hladnokrvno pljucka crva
u šoljicu od srebra

a ja se oslanjam na njegovu postojanost
kao starkelja na štap
zagledan u ruševine koje nas okružuju


Monteskijeva autobiografija

Ljudi koji nikako nisu mogli
da podnesu
što sam deo ove naše
socijalističko kulturne zajednice
često su u mojim knjigama jurili
hrome zapete koje su bežale kao Kurdi
pred pomahnitalim Osmanlijama
i bičevali mi
poneku neknjiževnu reč.

U nedostatku dokaza
da sam silovao mačku, ošamario ženu
ili falsifikovao sopstvenu biografiju
oni su potezali za zamkama za miševe
i otrovima za pacove.

Nisam se dao
koliko se lako ne daje
ni žena koja je dovoljno propatila.
Nisam se predavao kao što se ne predaje
Esterhazi pred zakletvom svoje majke
jer slavno je za pisanija mreti.

Služili su se nedozvoljenim sredstvima
i neovlašćeno posedovali moj um
u bitkama koje smo svi davno izgubili.

I iz tog rata
umesto da izađem
ružan i okrvavljen
pocepan i poderan
kao Dikensov siromašni dečak
probudih se jedno jutro
pored dojke svoje drage
sočne kao septembarski grozd
koja mi je po prvi put u životu rekla:
Nikad nisi bio lepši.


Po kvadratnom metru

Kupio je kuću od pisanja pesama
sa pogledom na presušeno more.
Ovo mu je peti brak i treće dete
ali prva kuća koju je sagradio
od soneta i rimovanih cigli.

Sad zaljubljeno gleda u novu ženu
kao u nove rukopise
a malog sina temeljno uči
az, buki, vede, glagolj.

Kada su poreznici zakucali
na vrata
lepo ih je ugostio
sabirali su do kasno u noć
koliko to košta po kvadratu.

Jedino nisu mogli da utvrde:
koliko košta poezija.


Kako počinju ratovi

Enesu Haliloviću

U tom malom mestu
ljudi se nisu voleli,
bilo je neuzvraćenih ljubavi
i uzvraćenih mržnji,
važno je da su se i jedni i drugi
lažno smejali;

ujutru bi osvanuo grafit:
smrt ovim drugima
a uveče bi ovi drugi uveli straže
i barikade
da neko slučajno od ovih prvih živ ne prođe.

I pored toga rata nije bilo.
Vraćali su se na početne tačke
sopstvenih laži.

Počeo je onda
kada su se mirovnjaci setili
da u tom malom mestu nema stranih banaka
koje po pravilu donose dugotrajni mir.


Zajedničko

Mnogo toga nam je zajedničko:
kuća u šumi sa smešnom ćeramidom
krpe sa letovanja
zatim
dve porculanske šolje kao poklon
od dragih prijatelja
koji nam više ne dolaze
sve delimo na pola:
dečja odrastanja
razbijeno ogledalo
šaku razmaženosti
u žučnim raspravama o ljubavi
jastuk na koji legnemo uveče
umorni od tekućih poslova.

I ništa više od toga

sve nam je drugo
u birou za izgubljene stvari


Doručak moje žene

Doručkuje mi misli
jezikom leluja
od žučne kese pravi balon
jede mi gušteraču
a usta joj i dalje modra
pa privije se uz mene
sa mojim organima
u ruci
kao da drži trofeje
uz ratni poklič
ranjenog me zgreje;
voli da je diram
ujutru
kada smo bez obaveza
i neopranih usta
rasuti po krevetu
tamo gde je sve počelo
mirišemo na dva kaktusa
pustinje Kalahari.


Njoj

Legla si na rebro
kao na polomljenu kost
što pupi iz mesa
pritiskaš i ne posustaješ
Izgleda da sam ti poželjan
ovih dana
a samo do juče
gubari su bili moje laste
Prilično izrabljen
bačen na đubrište
pitam se šta se desilo
za tako kratko vreme
pa mi sad zavoje zalivaš
sistemom kap po kap
Još uvek ne znaš
i ne želiš da znaš
bez tebe sam
deponija ničega


Ivan Novčić (1972, Kraljevo) Objavljene knjige: Poezija: Amputacija duše, Komino trejd, Kraljevo, 2003, Šifarnik stradanja, Slovensko društvo, Kraljevo, 2008, Posle potopa, Presing, Mladenovac, 2018, Galicija i druge šume, Presing, Mladenovac, 2019, Pesme o kavezu, Poetikum, Kraljevo, 2020. Proza: Srem i Sumatra, Kraljevačko udruženje pisaca, Kraljevo, 2017. Studija: Emir Kusturica: poetika poricanja smrti, Kraljevački forum, Kraljevo, 2016.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Marko Stamenković, poezija

Uroš Bojanović, poezija

Dimitrije Prelić, Moral i principi zaposlenog čoveka savremenog doba

Ostavite komentar