Image default
Poezija

Šuruk Hamud, Nisam ovde

Zlokobni raj

Daj mi razlog da budem ispunjena
Ovaj raj zla u kojem živim
čini moje srce crnim poput straha
Moja duša, obešena o zid
Boja ništavila prilazi njenom oreolu
odbija da raskrsti sa mnom
tlačenje je dosegnulo vrhunac
nešto gori u meni
poput starih, ožutelih papira.
Daj mi razlog da ostanem
Postojbine se dave sopstvenim fetusima
Bacaju ih u egzile
mraz nad nama vlada gvozdenim buzdovanom
Troja je spavala pod rzanjem konja
Ljubav je usahla brzo poput cveća
Da li svemir ima dovoljno jutara
da podvuče naš mrak poput tepiha
Uklanjajući našu golotinju svojim sjajem sa šaka
Odgovor mi daj da se umirim
O ljubavi
Usmeri strelu svojih bogova ka meni
Mogla bih ponovo vaskrsnuti
Ili samo umreti od neiskvarenosti.


Nisam ovde

Nisam ovde
Ne slušam te
Neki krik zaboravio je da prekine poziv u mojoj glavi
Otvorivši moj prozor noćnim zarđalim stočićima,
Noževima još uvek zabodenim u vratovima ljubavnika,
Sanducima koje je noć komponovala za melodiju čekanja,
čizmama vojnika, koje su izgubile vlasnike
Vrećama koje je vakuum otežao
Morima, koja izbljuvljuju molitve onih koji su umrli uputivši se ka životu,
Onim pesmama koje ismevaju one koji se otisnuše,
Nebu koje se obmotava oko zore
Kućama, koje su promenile svoje ime,
Zastavama čije boje postadoše grlene
I barikadama čiji pesak je pobegao od buke njihovih glasova
do otrežnjujućih govora,
iako nikog više nema da pročita,
pa, molim te; ne grebi moju tišinu
Nisam sa tobom
Neki grob je zaboravio telefon okačen u mojoj glavi
a potom spustio zavesu.

*S engleskog prevela Ljiljana Pticina


Šuruk Hamud, sirijska pesnikinja, prevoditeljka i književna urednica. Rođena je 1982. godine. Diplomirala je umetnost, a masterirala prevođenje na Univerzitetu u Damasku.

Objavila je tri zbirke pesama na arapskom jeziku, a dve zbirke prevedene su na engleski jezik. Njena poezija objavljena je u časopisima u Francuskoj, Srbiji, Španiji, Meksiku, SAD-u, Indiji, Holandiji i Italiji.

Članica je Palestinskog udruženja pisaca i novinara.

Predstavnica Sirijskog internacionalnog literarnog pokreta “immagine poesia”.

Počasna članica Internacionalne biblioteke Nadži Naman.

Dobitnica brojnih lokalnih i internacionalnih poetskih nagrada.

Izabrana je za ambasadorku reči od strane španske fondacije Cezar Egido Serano 2016. godine.

Njena poezija prevedena je na francuski, španski, srpski, bengali, mandarinski, nemački, rumunski, makedonski, češki, švedski, italijanski i engleski jezik.


 

Ljiljana Pticina

Ljiljana Pticina  (1985) Diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a master iz opšte i komparativne književnosti je završila na Filološkom fakultetu u Beogradu i Novom Sadu. Trenutno je na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pohađala je letnju školu na Institutu Andrić. Piše,  prevodi i bavi se književnom kritikom. Njeni naučni radovi, prevodi kratkih priča, kao i njeni autorski radovi, objavljeni su u raznim časopisima i zbornicima (Trag, Koraci, Kult, Avangard). Organizovala je  dva književna konkursa 2012. i 2013. godine u sklopu Somborskog Karnevala. Godinu dana je bila urednica i kolumnistkinja portala Konkursi regiona. Radila je šest godina kao nastavnica engleskog jezika u centru za strane jezike, a trenutno predaje srpski jezik na internetu.  Jedna je od osnivača i koordinatora grupe “Prevodilačko srce” koja je specijalizovana za prevode medicinske i humanitarne dokumentacije.


Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Slobodan Ivanović, poezija

Nadežda Purić Jovanović, Protonaušnice

Nedžad Husić, poezija

Ostavite komentar