KUĆA ZA SPAS
Sedele smo u prvom redu. Moja mama, ja i, ušuškana između nas, naša prijateljica Mirjana. Barem ono što je od nje ostalo. Sa sobom je povela i onu gadost koja joj ždere kosti. I jetru. I pluća. I drugu dojku. I naše duše. Kida nas na komadiće i žvaće. Da bi na kraju izbljuvala bol.
Radi toga smo i došle. Kako bismo stvarale sećanja. Amaterski pokušaj odupiranja neminovnom.
Muzika je tražila put. Proburgijala je kroz bubne opne i skliznula pravo u dušu. Tu je eksplodirala poput supernove raznoseći me po kosmosu.
Uhvatila sam Mirjanu za ruku i povukla je za sobom. Na među. Tamo gde se spajaju sadašnjost i budućnost. Na tačku gde ćemo se razdvojiti samo da bismo se ponovo spojile. U muzici – jedinoj sponi sa njom koja će mi ostati.
U grudima je tukao bas. Ili je to moje srce? Možda me Mirjana iz krila Gospodnjeg dodiruje? Možda vreme ne postoji. Možda nas tri sedimo tu, prepletenih ruku i duša i nismo ništa drugo do tri note u kompoziciji.
Ivana Radojičić – kreativnim pisanjem bavi se dugi niz godina, bilo kroz stvaranje njoj znanih situacija i likova, obrade istorijskih događaja za onlajn magazine 011info ili za kopirajterske poslove, ona stalno nešto piše. Masterand je na Fakultetu za medije i komunikacije, te pisanjem na temu neuroetike pokušava da pronikne u sve pore i probleme ove oblasti.
Pored pisanja bavi se i ikonopisom i multimedijalnim instalacijama. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama.
Živi i radi u Beogradu.
Autorka naslovne fotografije: Magdalena Blažević