Image default
Poezija

Jelena Janković, Budno oko gospođe Modre

Budno oko gospođe Modre

Fetus jednog kosmosa je trn na dlanu
Senka zove iskru sumnje da šapne svoj mrak iz detinjstva
Zaboravljene godine su prazni hodnici
Provešću život sklupčana u grumenu zemlje
Rašiveno nebo plače potpuno tajno
Otkrivam jutro po navici
celu noć pokrivene glave su gušile Mesec
I šta umem kada mi nije dobro
Da dišem duboko
Da gledam visoko
Miriše kuvani kesten
Sa druge strane vrata je zid

Preduzimač je zabetonirao jednu porodicu
U zablindiranu sobu, u stan
U grobnicu
Plač probija kroz cigle i kruni se u krv,
Po koži se prelama zaleđen vazduh
Svetlost,
zraci su igle,
usijane
zabodene u telo
I kosa je vezana u rep
Drvene lutke imaju gvozdeno srce
I tužne oči im padaju na beton
Ne vidim ili neću da znam
odakle im prsten na poludragim prstima
Trnu mi ruke,
Gomila prećutanih investicija udara pečat
Po grudima i čelu iscrtane ruže
Crne latice pokrivaju izgubljen dan
Ovi ljudi su stabla iz korena života
Moćnici se šepure uz plastični kez
Znam da gledam visoko
Oblaci su kao posedele vlasi
I neće prestati da rastu dok mi na ramena ne legnu
Tada ću znati težinu proživljenog veka u zapaljenom ambaru
Kajmak i pokupljena stoka sa površine
Prespavani sni su krvni delikventi
Na vrhu zgrade ih čeka kamena peć
Krvarim u posteljici
Kroz pupak im dodajem kutiju šibica
Pretim i kunem ih vatrom
Iz pepela moje ime ne zovite
Budim se sklupčana i udišem duboko
Dublje od vas,
Neprobojna vrata istine bez ključa
Večno grizeš nokte tuđe sramote
Gvozdeni grozd zastaje u grlu
Srce kuca kao crkveno zvono
Sve što umem kada je kraj
Dišem, dišem do rođenja unazad
izdišem seme i kost pod sakriveno parče kože.

 


Jelena Janković, rođena je 18.04.1980. u Beogradu. Njene prve ljubavi, pisanje i fotografija, ostavile su podjednak pečat na sve čime se bavi.

Sa samostalnim izložbama slika i fotografija, bila je zastupljena u galerijama i centrima za kulturu grada Beograda među kojima su Centar za kulturu ,,Šumice“ itd. Kao direktorka fotografije, angažovana je na tri kratkometražna filma u režiji Sebastijana Save Gorenjak: ,,Ubio sam kurvu i kurvinog sina!“ (,,I kill whore and son of a bitch“ 2002), ,,Poslovni kontakti” (“Buisness contacts“ 2003) i ,,Dečko“ („The Kid“ 2010).

Poezijom i kratkim proznim zapisima, zastupljena je u časopisima i portalima za književnost među kojima su: ,,Avlija“ Rožaje, ,,Zvezdani kolodvor“ Beograd, ,,Književne vertikale“ Beograd, „Kult”, „Libartes” itd.

Od 2018. organizatorka je pesničkog festivala ,,Pesničenje“ koji se održava na više lokacija u Beogradu.

Zbog osobenog stila kojim promoviše antimaterijalnu kulturu, Društvo romskih književnika, Beograd, prepoznalo je filozofiju slobodnog duha u njenom delu i uvrstilo je izborom iz poezije u nekoliko svojih antologija i zbornika među kojima su: ,,Slušajte ljudi!“, 2017. međunarodna antologija u saradnji sa izdavaštvom Udruge za kulturu i književnost “Humščak”, Hrvatska. Članica je Društva romskih književnika.

U izdavačkoj kući RRomprodukcija, objavljuje svoju prvu samostalnu zbirku poezije ,,Ličinka” 2019. u kojoj je zastupljena recenzija profesorke Ljiljane Jarić.


Ovaj članak je objavljen u martu 2019, u okviru temata Buđenje.

Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.

Povezani članci

Katarina Fiamengo Alispahić, poezija

Bojan Šaptović, poezija

Nikola Oravec, Poezija

Ostavite komentar