Ženski ditiramb
Često sam čaša od srebra,
teško lomljiva i glatka.
Ulivaju se u nju
vina iz mnogih vremena,
dopremljena iz vinograda
čudnih imena,
usuta rukama vinotoča što
raznim jezicima govore, al’
uvek
prospu poneku kaplju na sto od
ebanovine i
ahata.
Skriveni iza dovratka,
vinogradari zveraju.
Pogled ih svrbi dok se
pitaju hoće li
vitka srebrna čaša
isisati ukus straha,
ušao u njihova vina
još dok behu
semena.
Često sam čaša od srebra,
teško lomljiva i glatka.
Još uvek čekam
da ukapljem u nju.
Jerusalimska gozba
Ovde raste smokva, laju
psi i neko će
uskoro ubrati šljive.
Moja samoća je zemlja
čije rađanje ne zastaje.
Dani se stežu,
kroz prepolovljenu
šljivu prolazi svetlost,
i ona je slatka
kao vrt koga više nema.
Moja samoća rađa plodove čijeg se
jerusalimskog ukusa
plašim.
Za Njegoševom trpezom
Neko puni čašu.
A ja se ne pitam je li to
gutljaj sokratski
ili olimpski
što se u nju uliva.
I žuč i med
te tečnosti, od koje ću
uskoro otpiti,
već leži na mome nepcu,
već stoji na mome jeziku,
čeka mi iza usana.
Moja
usta sada su košnica
i ja sam
pčelinji grad.
Dobrodošla, sadašnjosti.
(Iz rukopisa Azbučnik drugog sveta)
Jelena Pilipović (Beograd, 1972) redovna je profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je stekla zvanje magistra, kao i doktora nauka, dok je postdoktorsko istraživanje na Institutu za antroplogiju i istoriju antičkih svetova u Parizu privedeno kraju radom Transfiguracije erosa – mnogolikost fenomena ljubavi u Sapfinoj poeziji (Les transfigurations de l’éros – le polymorphisme du phénomène d’amour dans la poésie de Sappho). Objavila je monografije Orfejev vek (2005), Locus amoris – dijaloško čitanje Sapfine poezije (2014), Ka lepoti – erotološko čitanje Sapfine poezije (2016), i Vrt od slova – Platonova misao i Vergilijeva idilična poezija (2020), kao i mnogobrojne naučne radove na srpskom, engleskom i francuskom jeziku, poglavito posvećene sagledavanju antičke književnosti u svetlosti savremene teorijske misli. Dobitnica je „Istraživačke nagrade grada Pariza“ (2012) i „Nagrade Nikola Milošević“ za najbolje delo u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije (2016), a romanu Divotnice (2018) dodeljena je „Nagrada Veselin Lučić“ kao najboljem književnom ostvarenju Univerziteta u Beogradu.
Libartes je nezavisni projekat, neprofitni, što znači da se finansira samo zahvaljujući slobodnim donacijama. Redakcija, kao i saradnici, prevodioci, učestvuju volonterski na projektu, ali kako bi se održao kvalitet, kompetentnost i neophodno održavanje čitavog posla, potrebno je vreme , kao i određeni finansijski izvori. Vašim doprinosom bismo mogli da budemo još zanimljiviji i kvalitetniji! Donirajte već danas!