Image default
Intervju

Jelena Stevanović: Treba nam buđenje iz sna zvanog „strip je muško igralište“

Razgovor sa Jelenom Stevanović, vlasnicom izdavačke kuće Dibidus, vodila Milena Ilić Mladenović.

Izdavačka kuća Dibidus ima uglavnom lepo ilustrovane grafičke novele, stripove, autobiografije. Da li je ideja lepih knjiga bila primarni cilj?

Kad je čovek esteta onda se takve stvari dešavaju na nivou nesvesnog. Nisam birala knjige po lepoti već po značaju onoga o čemu govore, značaju koje imaju pre svega za mene. Naravno, i mene su, kao i čitaoce uopšte, pre svega privukle ilustracije. Stripovi, grafičke novele, ilustrovane knjige su zapravo štampani filmovi ili dela na pola puta između knjige i filma, a ako su crteži/ ilustracije sjajni – onda je to mjuzikl za oči.

 

Kako se razvijala Dibidus priča od ideje do realizacije?

Dibidus priča je krenula nekako munjevito, kao što se sve dobre stvari (ili bar većina) dese kad pustite da vas vodi osećaj umesto da secirate svaki segment mogućeg razvoja priče. Jako sam želela da čitam knjige genijalnog Kristofera Mura na srpskom, ali izgledi da će to neko izdati su bili mršavi jer je jako specifičan pisac, a njegov humor nije baš za široku publiku. Međutim, Frida je iskočila u periodu čekanja prava za Jagnje i to je taj „sudbinski” momenat koji ne možete da namestite koliko god da ste sve promislili i pripremili. Frida nas je „lansirala”, a možda donekle i odredila. Volim da verujem da je to kosmička ženska povezanost u borbi za prosperitet.

 

Tema ovog broja časopisa Libartes je buđenje. U izdanju Dibidusa, objavljen je strip „Buđenje” pre nekoliko meseci. Odakle ideja za ovaj projekat?

Buđenje je stripska zbirka priča o ženskoj borbi za sopstveni položaj i prava kroz vekove. An-Loren Viguru, ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu je želela da, pored izložbe o ženskim strip autorkama, napravi i strip koji bi okupio mlade autorke iz regiona. Branislav Glumac joj je predložio mene kao jedinog ženskog strip izdavača u Srbiji jer se to poklapalo sa čitavom idejom o ženskoj borbi, još ako na to dodamo da je DIBIDUS bio jako mlada izdavačka kuća koja se tek pozicionirala među strip izdavačima  (što smo i sada) onda se sve nekako baš uklapalo. Početna ideja je bila da to bude mash up gotovih radova autorki. Međutim, meni je ta ideja bila konfuzna jer nisam videla kako da toliko različite radove na potpuno različite teme povežem u jednu smislenu celinu koja osim lepih crteža treba nešto i da kaže. Predložila sam da uključimo i scenaristkinje i da napravimo ozbiljan strip koji kroz različite priče i različite crteže tj. vizuelne doživljaje, pezentuje više stvari odjednom, a sve usko vezane za početnu ideju afirmacije strip autorki iz regiona. Nije bilo lako sve to izvesti u kratkim rokovima i sa ograničenim budžetom, ali smo uspeli, zahvaljujući velikoj posvećenosti svih autorki, zahvaljujući An-Loren i Banetu iz Francuskog kulturnog centra koji su u želji da dobijemo kvalitetan strip i imali strpljenja i razumevanja. Naravno, ništa manje zahvalnosti ne ide banci Sosijete ženeral koja je imala sluha za čitavu ideju i u istu uložila novac.

 

Zašto smatraš ovaj projekat bitnim? Da li si zadovoljna odzivom publike?

Buđenje je važan projekat iz mnogo razloga… malo mi je neobično kad o tome treba da pričam jer mi se podrazumeva da tako svi vide, što nažalost ipak nije slučaj. Buđenje je poziv na buđenje pre svega žena, a onda i njihove okoline, buđenje je poziv stripske zajednice na buđenje iz sna zvanog „strip je muško igralište“, buđenje nam je potrebno na svim nivoima i na mnoge teme. Probudite se žene, muškarci, građani, stanovnici planete Zemlje!

Oduševi me svaki dečak, momak, zreo muškarac koji kupi Buđenje, a ražalosti svaka devojčica, devojka, zrela žena koja prelista i nastavi, a da se ne zamisli… taj odnos prema ovom stripu je ono što oslikava, nažalost, stanje uma i odnos prema feminizmu uopšte.

 

 

 

U Srbiju uskoro dolazi autorka Ketrin Arden. Čini mi se da je srpska publika dobro prihvatila sagu zimskih noći. Da li si to i očekivala?

Mnogo se radujem dolasku Ketrin Arden, ne samo zato što je  bestseler autorka Njujork tajmsa i apsolutna zvezda među mladim autorima fantastičnih romana, već zato što ću moći da je pitam sve ono što me kopkalo.

Saga zimske noći je fantasy trilogija zasnovana na ruskim bajkama i slovenskoj mitologiji, a sve se dešava u realnom prostoru i vremenu srednjovekovne Rusije, i onda iznenađenje… autorka je mlada Amerikanka!
Amerikanka koja je maestralno donela slovenski mentalitet i dušu kroz sve tri knjige, pletući rusku pletenicu od bajki, mitologije i istorije. Čudesno!

Knjige biram po osećaju, pa sam tako izabrala i Medveda i Slavuja... nikad ne pravim procene da li će se to i u kojoj meri dopasti publici jer je to nemoguće pretpostaviti, uvek se nadam da ima sličnih meni i da će još neko jednako uživati u knjizi koju sam odabrala.

 

 

Da li su u planu još neki zanimljivi i važni projekti?

U planu je mnogo toga… više volim da govorim o planovima koji su na korak do realizacije, a to su u ovom momentu treći deo sage zimske noći tj. „Veštičina zima”, drugi deo fenomenalnog stripa „Monstrumesa” Sane Takede i Merdžori Lu, drugi deo grafičke novele „Američki bogovi” Nila Gejmana.

Ostaje da vidimo kako na dalje sa stripom Opako + Božansko koji je sjajna kritika danasnje omladine data kroz priču o panteonu 12 bogova koji se svakih 90 godina vraćaju na zemlju u telima pop zvezda, 2 godine su na Zemlji kako bi izvršili uticaj i onda nestaju. Nažalost, omladina, ona kojoj je strip namenjen i kojoj se obraća, nije u dovoljnoj meri obratila pažnju na ovo izdanje, ili mi nismo uspeli da ih animiramo da probaju (što ne znači da neće jer je to u izdavaštvu kao rolerkoster za čas je na vrhu ono što je bilo dole) i sada nas to koči da nastavimo dalje a nemamo nameru da odustanemo!
Idemo na sajam knjiga u Bolonji i iskreno se nadam da se vraćamo sa nekim sjajnim vestima za sve one koji vole naša izdanja.

 

Koje je tvoje omiljeno Dibidus izdanje?

Uh…pa sva volim podjednako, uvek mi je ono što trenutno spremamo omiljeno. 🙂 Pitaj me ovo za 10 godina. 🙂

 

Koje su tendencije na strip sceni u Srbiji i regionu? Ima li interesantnih stip pojava koje bi pomenula?

Tendencije na strip sceni Srbije su različite od izdavača do izdavača, što je divno jer ima za svakoga ponešto, ponuda je zaista odlična, vrlo šarenolika i za naše tržište, rekla bih, velika.

Zaista je teško izdvojiti neki strip kao preporuku, to toliko zavisi od senzibiliteta čitaoca, počevši od toga kakav crtež voli, a onda naravno i svega ostalog.
Mislim da svi treba da čitaju stripove Nine Bunjevac, a pogotovo strip Bezimena!


Ovaj članak je objavljen u okviru temata Buđenje.

Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Intervju.

Povezani članci

Uvodne reči – Metalibartesov razgovor

Ivana Nešić – U moru glasova, niko nam ne garantuje da će se baš naš čuti

Adriana Zaharijević – Biti određeni pol je proces, postojanje

Ostavite komentar