Sa grčkog prevela Milica Špadijer.
mlada žena
crvena od duga bogu
divlja kora
smatra svaku lekciju slabom
i susreću se vode
i donose odluke o sudbini
ljudi jednostavnih i nesrećnih
mlada žena
zategnutih jedrih obraza
krvi besmislene
odlazi sama u noć
bez kalupa za rat
ili velikih reči
ako napišem nehotice
žena jede med
tuga pčela
moj veliki poduhvat
sledi
sa pompeznim grudima koža
hiljadu odranih beba
novo lice veka
devojka u pokretu
metod i tip, izdajnički mit
određuje tvoj stil u ljubavi
popiću te jer sam te se ožednela
inače se gubim – jer sam te povredila i znam
žena, koža sa trupa – isečena
nagađam iz tvog gledišta starost oca
čekam da preguramo zimu
sa tonama drveta vatrom i golotinjom
lirskom
umreću dok pišem
neizvesnost
mlada žena: prvi dan
posle pada režima
moj veliki poduhvat sledi
Ono što nismo proživeli
To nam pripada
T. Livaditis
Dođi da preteramo
Večeras
Teško ranjeni
Da se uhvatimo
Od neuhvatljive svetlosti
Do neobuzdane
Ruke u ruci
Sa donje strane grada
Gde sve što kažemo saoseća sa nama
Mi – poslednji stadijum
Najmanjeg bola – kada
Smo pomislili da je van kontrole
Svaka rana
I ishod
I stvarno su bili
Paradoksalna etimologija
Reči sarkazam
Dođi dok me čekaju sati
Da se pojavim i ne dolazim
Dođi dok postavljam granice čekanja
• Verovatno umireš –
Da izađemo prestupni
Ne pružajući ništa
Duže od jedne sezone
Mesec iskupljenja
Parkirani na pristaništu
Sa jakim vetrom
I vezanim brodovima
Nema izleta
Na ostrva
I drugih uzaludnih stvari
U neizvesnosti
Dođi da izađemo beskorisni
Kao sve ono što treba
Onima koji žele
A ne nalaze
Kamen na putu da ga šutnu
Neprijateljsko stopalo da ga poljube
Jedan otvor
Za koji se ne smatra
Da vodi nekud
Tako značajno
• Uvek su uvređeni –
Dođi kažem ti
I čuješ me
Srećom
I ne dolaziš
gospođa Smrt
Walk in silence
Don’t walk away, in silence
Joy Division, Atmosphere
brkam pol
ali sačekaću koliko treba
možda ga požurim
kažu da dolazi sa planina
pobunjenica koja spasava decu iz divljeg grada
drugi kako dolazi kao noć: mekana i topla
i puna krila: zagrljaj joj je stomak
neki da dolazi uz doboš, britvu i uže
neki: da je muškarac
ne pitaj: brkam pol
polovi su, uostalom, zbunjujuća stvar
pretpostavljam: ako je muškarac, uplašiću se
vratiću se nazad i u tom telu neće ući u kuću
želim da bude žena: baršunasto mekana
poput kapi tople krvi koja miluje kožu
i kao odmor i kao miran ćošak
kao crna rupa kao uspavanka
nema poput bajke
nije to ništa
nije ništa ne plaši se malo moje
nupica u grudnoj kosti je dovoljna
i klizi
kažu magluština i drame i ubica
ali ja kažem nežna žena
dodiruje me
poljubim je
voli me
zagrada:
kada dođe prepoznaću je po njenoj knjizi
čita Pavezea – sigurno čita Pavezea
Katerina Zisaki rođena je u Larisi 1984. godine. Živi i radi u Atini. Njene pesme objavljivane su u časopisima internet portalima za književnost. Učestvuje u redakcijskom timu časopisa „Mandragoras”, a njena prva zbirka pesama Priče iz klaonice iz snova objavljena 2014. godine bila je u užem izboru za Državnu nagradu za najboljeg debitanta. Polupustinja je njena druga pesnička zbirka izašla 2018. godine.
Ovaj članak je objavljen u junu 2020, u okviru temata Borbeni Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.