Image default
Proza

Majk Galager, Klonmelski set

Sa engleskog prevela Jelena Perišić.

Klonmelski set

Piše: Majk Galager

Beni je prefinjen. Zalutale note uskaču u slušnu žižu i iskaču iz nje poput nestalnih snopova večernje svetlosti što šibaju oči kroz drvored na rubu avenije dok se po njoj vozi. Tek postepeno postaješ svestan obrasca, dok izlazi iz nižeg registra i prkosi postojanoj galami takta. Do njega gitarista, naćulio uši, hvata tonalitet i postavlja ritmičke temelje.

Pat ušetava, i dalje lenjo, onako tamnokos, kovrdžav i dobroćudan. Drvenasti udovi i kvrgavi prsti u neskladu su sa mekom spretnošću dodira na gudalu i kobilici. Par bendža dangubi sa namerom, nemarno prebirajući žice, nestrpljivo iščekujući neizbežni juriš. Konlonova flauta ugodno je blaga na tom tihom bluhilskom1The Boys of Bluehill, popularna narodna irska melodija (za hornpajp, stil narodnog irskog plesa) proplanku. Dugovrati jeretik lagano prede u pozadini. Bauroni2 bodhrán (irski), okrugli, šuplji bubanj od drveta i životinjske kože koji se koristi u irskoj narodnoj muzicii  kosti3bones (eng), kosti, ritmički instrument koji se koristi u irskoj i narodnoj muzici drugih zemalja u zimskom snu, čekaju znak.

Znak stiže u vidu Patovog štektanja i Benijevog udarca. Prsti-munje kreću mu se sve brže po nevidljivim crnim dirkama dok vodi galop po predgorju. Pat preuzima hajku, k’o Mojsije, pršti od nevinih osmejaka i grlenih požurivanja. Predvodi svoj narod preko žuboravih voda; vodi ga kroz čarobne vilinske šumarke; goni preko brda i niz dolinu. Gudalo je sad zakosio preko obraza, vrh mu ludački pleše, skače, poskakuje, pocupkuje, klizi preko izmaštanih rečnih stena. Na uzvišenju se, potom, uspravlja, ponire, zaleće, forsira, zahteva. Oko njega, Beni slaže pozlaćene triole jednu na drugu, đipa i odskakuje, privlači, odbacuje, odbacuje i privlači, prsti puni trnaca padaju k’o slap po gipkim dirkama. Laka svirka gitariste prelazi u mahnito, pomamno kasapljenje, apstraktno ostrvce sljuštenog premaza nad pragom gitare žrtva je poremećene trzalice. Flauta utrčava i istrčava, gonjena okolnim uskovitlanim, uvrtloženim ludilom. Bendža jure tamo-amo, melodija koja ih je sputavala najzad im više ne diše za vratom, ukrasne note odbijaju se jedna o drugu, nasrću jedna na drugu, zaranjaju, uranjaju, probadaju. Bauroni i kosti, obešenjaci, istražuju, eksplodiraju, stišavaju se, zveče u zanosu. Električni odmetnik, više ne prede, reži, laje, ozlojeđen.

Takt, izudaran, napušta svoje čantrave besmislice i predaje se adrenalinskom zavijanju paganske muzike, dok ga uzburkani talas nosi do ludačkog krešenda.

Iznenada… naglo… na samom vrhuncu… set se okončava.

Sa engleskog prevela Jelena Perišić.


Majk Galager je irski pesnik i urednik. Poeziju, prozu i haiku poeziju objavljivao je u Evropi, Americi, Australiji, Nepalu, Indiji, Tajlandu, Japanu, Kini i Meksiku. Radovi su mu prevođeni na japanski, holandski, hrvatski, nemački, italijanski i kineski. Pobednik je Majkl Hartnet Viva Voce takmičenja 2010 i 2016. godine, bio je u užem izboru za nagradu Henesi 2011, a pobednik je Dezmond O Grejdi internacionalnog poetskog takmičenja za 2012. godinu. Bio je učesnik Listovelske nedelje pisaca (2018) i osvajač Vestival poetri slema (2019).

Njegovu zbirku pesama Štap na kamenu (Stick on Stone) objavio je Rivajvl pres.

 

 


Jelena Perišić, rođena 1985. u Srbiji. Diplomirani je filolog skandinavskih jezika i književnosti i inženjer računarske multimedije. Po zanimanju je prevodilac, a osim muzikom/pevanjem bavi se i vizuelnom umetnošću, animacijom i pisanjem poezije/proze.

Veliki je zaljubljenik u irsku narodnu muziku i jezik, peva na neformalnim muzičkim okupljanjima posvećenim irskoj narodnoj muzici u Beogradu, trenutno uči irski jezik, a nada se da će u budućnosti ozbiljnije zasvirati i violinu. Trudi se da istražuje i prenosi lepotu irskih narodnih pesama na engleskom i irskom jeziku i irskih književnih dela uopšte, gde/kad god je moguće.


Ovaj tekst je objavljen u martu 2020, u okviru temata Irski Libartes.


Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Proza.

Related posts

Miloš Ristić – Rasadničke priče

Libartes

Mihaela Šumić, Pad posljednje Venere

Milena Živkov, Poslastičarnica u Hilandarskoj