Pokušaj života
(odlomak iz rukopisa)
Piše: Milena Živkov
…Zapalila sam još jednu cigaretu. Prošetala sam dvorištem i razmišljala o svemu što sam tada napisala i onome što sam trenutno osećala. Sada su mi se misli koje sam tada zabeležila učinile kao podsetnik za nešto što preti da mi se ponovo desi. Kao da sam sebi to zabeležila tada da nikada ne bih zaboravila šta ponovo može da mi se dogodi.
Tuga je ponovo čučala na mom pragu. Bila je spremna da me obori sa nogu. Nisam znala kako da sve to sprečim. Osećala sam se toliko nemoćno kao da gledam kako automobil naleće na mene i svesna sam toga, ali nemam snage da se pomerim sa mesta. Počela sam da razmišljam i šta je to što me parališe da reagujem, da mu se suprotstavim i borim za sebe i svoj brak.
Pogledala sam na sat. Bilo je skoro osam. Bila sam potpuno slomljena. Otvorila sam flašu belog vina i počela da pijem. Znala sam da to nije pametno, ali u vinu sam pronašla jedinu utehu. Nisam imala nikoga da mi kaže da će sve proći i da će sve biti dobro. Znala sam da sledi kraj, a ja nisam bila spremna za njega. Sećam se da sam se trudila da što brže iskapim vino iz čaše. Želela sam da se što brže napijem i bar na trenutak zaboravim sve.
*
Nikad pre toga se nisam toliko napila. Gledao me je sa gađenjem. Nikada neću zaboraviti kako sam se tada bedno osećala. Osetila sam kako mi se grlo steže, a iz očiju su mi potekle suze. Shvatila sam da je kraj i da moram da odem.
Odjednom me je zaboleo želudac. Pojavio se oštar bol, a creva su mi se oglasila čudnim zvukom. Otrčala sam u kupatilo i ispovraćala se. Nisam bila trudna, to je bilo od alkohola. Na trenutak sam se ponadala da postoji minimalna šansa za tako nešto, ali moje nade su se vrlo brzo raspirile.
Kroz glavu mi je ponovo prošla misao da li bi sve bilo drugačije da smo dobili dete na samom početku našeg braka. Želela sam da verujem da bi sve bilo lepše i drugačije da smo imali dete koje sam ja toliko želela.
Dugo sam se zadržala u kupatilu, a on ni jednom nije ni zavirio da vidi da li sam dobro i da li mi treba pomoć. Legla sam na pločice. Prijala mi je njihova hladnoća. Ležala sam i gledala u plafon. Plakala sam. Trudila sam se da skupim snagu i uđem u kadu. Dugo mi je trebalo da to učinim. Držala sam tuš nad glavom. To mi je jako prijalo, jer je voda bila hladnjikava.
Iz kupatila sam otišla u kuhinju. Iscedila sam limun u čašu i sipala vodu i dve kašike meda. Iskapila sam tečnost koja kao da mi je povratila snagu. Potom sam oprala sudove.
Obukla sam se i osušila kosu. Namestila sam krevet, a potom sam uzela dva velika kofera i sve veće kese koje sam pronašla u kući i mahnito u njih počela da trpam svoje stvari. Dok sam to radila, plakala sam i jecala kao napuštena životinja. Nisam mogla da kontrolišem zvuke koje sam ispuštala. On nije ulazio u sobu.
Majci sam poslala poruku da dolazim kući i da ću je usput nazvati. Pitala me je da li je sve u redu, ali joj nisam odgovorila. Potom je usledio njen poziv. Nisam se javila. Ništa nije bilo u redu, ali ja nisam mogla ništa da joj objašnjavam.
Jedan deo mene želeo je da ostane sa njim i izdrži sve, a drugi deo je želeo da što pre pobegne. Jedna njegova reč bila bi dovoljna da ostanem. Nisam je čula. Čula sam zvuk zatvaranja vrata, a potom i zvuk motora automobila. Ovog puta me je požurivao da izađem iz kuće i njegovog života. Izašao je iz dvorišta i mog života i više ga nikad nisam videla.
Milena Živkov je rođena u Kikindi 1989. godine. Osnovne i master studije završila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za srpsku književnost i jezik. Kratke priče je počela da piše kao student.
Radila je kao profesor srpskog jezika i književnosti i kao urednica kulturnog programa u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi.
Objavila je zbirku kratkih priča „Mehur od sapunice“ koja je nagrađena na konkursu Prva knjiga Banatskog kulturnog centra i grada Kikinde.
Ovaj tekst je objavljen u decembru 2020. godine, u okviru temata Melanholija.
Pročitajte sve tekstove objavljene u rubrici Proza.
Autorka naslovne fotografije: Ljiljana Pticina