Image default
Poezija

Milica Špadijer, Mala autopsija

Mala autopsija

Sedim u svojoj sobi u Lenjingradu
imamo malu autopsiju
rasekla sam grudni koš i napravila Y
po tom se slovu na telu u filmovima nedvosmisleno zna da je neko mrtav
nabrajam organ po organ
ovo je njegovo srce ono ima 320 grama
jer je malo teže od srca drugih ljudi
vraćam ga
pluća prelepa gotovo da se moj dim ne vidi na njima
vrlo sam zadovoljna vraćam ih
jetra glatka i lepa
pomilujem i vratim
žučna kesa – izuzetna
creva 10 puta duža od dužine tela, impozantna
želudac pun zdrave hrane!
vraćam
slezina skladišti crvena krvna zrnca
baš kako treba
svih 100 grama pankreasa sjajni
vraćam
svih 5,5 litara krvi veoma lepe boje
sipam nazad
i pošto ovo nije film
on sedi pored mene i mršti se


***

Na poljani je jedna kuća
tu ja živim
sve je sivo žuto mada se boje ne vide dobro od magle
U Rusiji smo
Ujutru muzem krave
Uveče sedim sama pored peći i čitam
Imam jednu metlu.


Milica Špadijer: (1989) rođena dva dana nakon pada Berlinskog zida, tako i živi. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Radi kao novinarka, prevodilac sa grčkog jezika, profesorka grčkog i latinskog i piše za nekoliko internet portala.

 

 


Ovaj članak je objavljen u junu 2019, u okviru temata RUSKI LIBARTES.

Pročitajte sve članke objavljene u rubrici POEZIJA

Milica Špadijer, poezija

Povezani članci

Vladimir Vukomanović – Eleške

Vitača Petrović, poezija

Katarina Fiamengo, Potop

Ostavite komentar