Image default
Poezija

Vesna Smiljanić Rangelov, poezija

Čitava kiša prekora
Niotkuda
Na dlan mi se izli.
Između prstiju
Izmigolji
Mlado žito
U središte srži zemlje
Gde plamen je živ.
O lakat obešen mi
Cvevremen greh
U oku se vrti svet
Stopalo u blatu
A glava međ zvezdama spi.
Nemi pokušaj
I
Niz nogu se sliva
Čini mi se vekovima već
Suza jedna kamena.
Uzeće je zemlja.
Pa neka –
Možda nikne reč.

***

U ovoj priči
pro
su
toj
nemarno
sa nečijeg dlana
ko zna otkuda
Ti
i
ja
a     r
u    r      s      o      a      u
k         k
sa vremenom
i uvodom u san.

I stojimo tako ne
do
iz
rečeni.
Prisni i strani ko dve grane bora u steni
istoku jedna
druga zapadu
posvećena.

I čitav vek
dovijamo se
potpunoj misli
koja nas        čeka.
između
Pogrešno.

Pružiti se treba.

Pa daj!
Da ovim oklopima
noć udavimo
istegnemo u beskraj.

Daj!
Tamu svemira
što nam se međ prste uvukla
da zgužvamo
nezadrživo
neponovljivo
namerno.

***

Izlet

Na Avali na alvu navala
Navala na alvu na Avali
Na alvu na Avali navala
Na Avali navala na alavu alvu
Vala na Avali navala na alvu alavu


Vesna Smiljanić Rangelov: rođena 1977. Detinjstvo provela u Murtenici. Đak-pešak. Magistrirala na Katedri za Slavistiku BU. Svršila Studije kulture i roda na AAOM-u. Piskara, majkuje i palamudri.

 

 

 

 

 

 


Ovaj članak je objavljen u drugom broju časopisa, aprila 2011.

Pročitajte i ostale tekstove ove autorke:
Volim žene, ali samo mog tipa (Ecce Femme, mart 2012)

Pročitajte i ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Povezani članci

Osip Mandeljštam, poezija

Željana Vukanac, poezija

Dimitrije Prelić, Moral i principi zaposlenog čoveka savremenog doba

Ostavite komentar