Image default
Proza

Alexandar Radosavljević Lambros – Jebuljica i 7 patuljaka

Pre ne tako mnogo godina jednim bogatim i lepim kraljevstvom vladao je kralj koga narod voleše zbog njegove mudre politike (kralj je, naime, od svoje zemlje stvorio poreski raj koji je privukao bogataše i raznorazne poslovne mešetare i belosvetske prevarante svih profila). Još na početku svoje vladavine kralj se beše oženio prelepom princezom jedne daleke zemlje. Egzotična kraljica mu, nakon par godina zajedničke sreće, podari ćerku koja je nasledila svu njenu lepotu – gustu, kao abonos crnu kosu, kao sneg belu put i kao krv rumena usta. Zbog svoje lepote i zavodljivosti (jer, princezica je umiljatošću i šarmom osvajala svakog ko bi je ugledao), prozvaše je Jebuljica. Ali, avaj! Kraljica je umrla odmah po njenom rođenju a kralj ostade da za njom neutešno tuguje. Jedinu utehu nalazio je u maloj princezi koja je bila lepša čak i od svoje lepotice majke.

Prođoše godine a kralj je uporno odbijao da sebi pronađe drugu ženu. Naposletku, popusti pred upornim nagovaranjima svojih ministara i pristade da se ponovo oženi. Nova kraljica je bila … pa, narodski rečeno vrhunska pička, koja je, za dvorski protokol prenaglašenim dekolteom, odmah osvojila sve simpatije naroda. A narod k’o narod, više ceni par dobrih sisa nego ne znam ti ni ja kakve osobine koje bi jedna kraljica trebalo da poseduje – skromnost, dobrotu, odmerenost. Ako ne verujete a vi se lepo prisetite sirote Kamile Parker Bouls. Elem, mora se priznati da je dolaskom nove kraljice, dvor, godinama nepotresan skandalima i uzbuđenjima, konačno malo živnuo. Gde god bi kraljica prošla ostavljala bi dignute kite za sobom – telohraniteljima, gardistima, dvorjanima, batlerima, konjušarima, vozačima, lakejima, plemstvu, ministrima, sekretarima, podsekretarima, činovnicima, čak i kuvarima – svoj toj sili ljudi bez koje se funkcionisanje jednog uglednog dvora sa tradicijom ne može ni zamisliti. Svi su besomučno drkali maštajući da opale kraljicu. A kakva je nezasita kurva bila svi su imali i te kakve šanse da svoje fantazije i ostvare.

Zaista je bila rasna lepotica. Oni koji veruju da duša nalazi izraza na licu čoveka izvukli bi pogrešne zaključke na osnovu njenog širokog, predusretljivog osmeha i strastvenog, nemirnog, azurno plavog pogleda. Što ide u prilog zastupnicima teorije da nedostatak kurca u životu žene kvari njihovu lepotu na taj način što im daje baksuzan, veštičji izraz lica. Ako ova kvazinaučna nagađanja uopšte imaju neke veze onda može biti da je kraljičin neprestani osmeh, vedar i blistav izraz lica bio posledica činjenice da nije silazila s kurca. A besprekoran ten posledica njenih zdravih dijetalnih navika i sportskih aktivnosti.

Kraljica bi dan započinjala s deset sveže ceđenih testisa, što će reći, s petoricom pitomaca kraljevske vojske. Kako je bila pristalica organske ishrane, dakle, sve samo prirodno i sveže, lično bi ih iscedila tako što bi posisala pet mladih kurčeva. Ti organski, životni sokovi, pružali su joj, verovala je, svu potrebnu količinu hranljivih sastojaka neophodnih za održavanje mladalačkog izgleda. I zaista, mora se priznati, izgledala je barem 10 do 15 godina mlađe nego što je zaista bila.

I, ako ste mislili da je život jedne kraljice sav glamurozan i bajkovit, potpuno ste u pravu. Ali, čak i one imaju naporna zaduženja i često im je dnevni raspored zaista zahtevan. Evo, na primer, kraljica iz naše priče – Bez obzira na to što su joj iza leđa govorili da je opaka i kurva, u dubini svoje pičke bila je vatreni rodoljub. Toliko da je čak svoj kraljevski žbunić frizirala u oblik državnog grba – na taj način bi svako ko bi se sagnuo da se zasladi voćkom iz kraljevskog vrta istovremeno odavao počast i čitavoj naciji. I ne samo to, svo svoje umeće ona je bespoštedno stavljala u službu domaće diplomatije. Duboko je verovala u efikasnost takozvane zakulisne iliti krevetske diplomatije. Pička je odvajkada bila moćno diplomatsko oružje. Kraljevska posebno. Još je čuvena egipatska kraljica Kleopatra ustanovila primer za sve potonje ambiciozne kraljice – ona je, naime, svojom pičkom uspela da zaludi i takve dase kao što su bili neustrašive rimske vojskovođe Marko Antonije i Julije Cezar. (Od ovog prvog je, kažu, za rođendan na poklon dobila čitav Kipar, pa vi sad vidite).

Kraljičin radni kabinet ili dvorana ogledala, kako su ga dvorjani zvali, zapravo je bio jedna soba obložena ogledalima na sred koje se nalazio grimizni krevet veličine polovine teniskog terena, prekriven gomilom mekanih jastuka. Zavaljena na te jastuke, odevena samo u ogrlicu s krupnim crvenim rubinima kao i jednim rubinom u pupku (jer, poznato je da je crveno boja strasti a pupak njihovo središte) kraljica bi dočekivala jednu po jednu delegaciju srdačno raširenih beloputih nogu. Dudlajući mrke, obrezane kite arapskih šeika kojima je nafta izvirala čak i iz muda, bareli crnog zlata prelivali su se u kraljevske rezerve. A nakon što bi obradila nekoliko bonsai-kitai (kako je kraljica mrzovoljno i pakosno nazivala minijaturne pelcere japanskih bankara) u kraljevinu bi se već slile nove količine stranih investicija i beskamatnih kredita!

A vi mislili da kraljice ne rade ništa, već da ‘lade pizdu po čitav božji dan! Tek bi u popodnevnim časovima uspela da ugrabi malo vremena za sebe. Pored počasne garde koja bi joj salutirala isukanim sabljama dignutim u vazduh, čiji su se zatupasti ali ubojiti vrhovi caklili na suncu od priliva krvi, odšetala bi u pravcu kraljevskih konjušnica. Toliko mnogo obaveza zahtevalo je dobru kondiciju te bi po sat vremena svakog dana odvajala za jahanje pastuva. A kad kažem pastuv mislim zapravo na rasne konjušare a ne na konje. Kraljica nije žalila poreski novac svojih podanika da ergelu obogati novim primercima mladih pastuva s konjskim atributima, ako znate na šta mislim. Često bi potpuno iscrpla čak njih trojicu pre nego što bi završila s poslepodnevnim sportskim aktivnostima. Siroti pastuvi bi zapenili od njenog divljeg jahanja!

A nakon tog kratkog podnevnog predaha uobičavala je da pođe u obilazak oružanih snaga. S najvećom pažnjom je vršila smotru svog onog arsenala naoružanja s kojim je raspolagala kraljevska vojska: topove i rakete raznih kalibara i dometa, napunjene bombe i bojeve glave spremne da eksplodiraju. Vojska ju je obožavala, pa su se vojnici prosto otimali za njenu pažnju. Naravno, najviše pažnje dobijali su teški artiljerci a kraljica je sa svoje strane činila sve na dizanju i jačanju morala. Čak je ponekad i sama uzimala učešća na manevarskim vežbama. Naguzila bi se preko kanabea postavljajući svoju kraljevsku pozadinu kao metu za gađanje bojevom municijom mladih kadeta.

A pored svega toga nalazila je vremena i za humanitarni rad. Razni predstavnici siromašnih afričkih zemalja dobijali su kraljevsku pičku potpuno gratis! Mada, govorkalo se da se iza njene velikodušnosti zapravo kriju vrlo sebične pobude – žilavi Afrikanci jesu bili siromašni ali zato vrlo surlasti. Ali, to su verovatno samo zli dvorski jezici koji žele da umanje veličinu i značaj kraljičine širokopičkosti.

I zbog čega li sam samo onda, pitate se vi, tu plemenitu i požrtvovanu ženu, nazvao zlicom negde na početku priče? Pa, ruku na kurac, gledano ovako, ispada da sam je zaista bespotrebno oklevetao! Ali, kraljica je bila jedna neverovatno tašta žena! Jaka stvar, kažete vi. A koja to žena pa nije tašta? Ok, u pravu ste. A da vas pitam ovo: Za koliko žena znate da imaju čarobno ogledalo? Kraljici nije bilo dovoljno tek bilo kakvo ogledalo koje bi joj pružilo zadovoljstvo uživanja u sopstvenoj lepoti. Ne. Njoj je bilo potrebno čarobno ogledalo koje bi joj, svako veče pred spavanje, na pitanje:

“Ogledalce, ogledalce moje
najlepša i najveća drolja ko je?”
odgovaralo sa:
“Najlepša i najveća drolja kraljice ti si!”

Jeste malo preterano, slažete se. I, sve bi bilo u redu, da jedne večeri, kada je kraljica već živela u čvrstom uverenju da nikada neće čuti neki drugačiji odgovor, ogledalce nije odgovorilo:

“Lepa i velika drolja kraljice ti si,
al’ od Jebuljice ni lepša ni veća nisi!”

i pri tom se u ogledalu pojavi čudnovati prizor: crnokosa Jebuljica u krevetu sa celim veslačkim timom susednog koledža.

Već ste i zaboravili na nju? Jebuljicu mislim. Pa, skoro da je i kraljica. Jedva da su se i srele u par navrata pošto je po kraljičinom dolasku na dvor Jebuljica već bila na jednom neprimereno skupom koledžu za ćerke najbogatijih ljudi na planeti, gde bi one (ovo vam u poverenju pričam), pored tečnog francuskog obično savladale i par najbitnijih latinskih termina, kao što su felacio i cunilignus.

– Ah, ta mala fufa! – siktala je kraljica posmatrajući u ogledalu kako Jebuljica veslačima sisa vesla (eto otkuda taj izraz, ako ste se uopšte ikad i zapitali).
– Gledaj je samo … tek se ispilila a već je tako vešta! Bogami taj koledž nije bez razloga tako papren! – besnela je posmatrajući kako kršni veslači, jedan po jedan, guze princezu.

– Čekaj, čekaj … šta je sad ovo? – zagleda se kraljica u ogledalo.
– Prepredena kurveštija! – zacrvene se od ljutine ugledavši na Jebuljicinim, kao laticama ruže nežnim i ružičastim usminama, pirsing u obliku sićušnog katanca.
– Dakle, zaista je gora drolja nego što sam mogla i da zamislim! Zakatančila je pičku za budućeg muža a ovamo obrađuje čitav tim!
I, baš kad se kapetan tima nameštao za malo raftinga Jebuljicinim kanjonom koji su tvorila dva savršeno bela i obla guza, prizor iz ogledala je nestao.
– Do đavola! – opsova kraljica.

Treba li da napominjem da od te večeri kraljica nikako nije imala mira? Svake noći pred spavanje od ogledala bi dobijala isti odgovor:
“Lepa i velika drolja kraljice ti si,
al’ od Jebuljice ni lepša ni veća nisi!”

koji ju je proganjao čak i u snu. Ljubomora i zavist bujaše u njoj k’o Amazon posle kiše dok najposle strastvena mržnja prema sirotoj Jebuljici ne preplavi čitavo njeno biće. Stvari su se, kao što i pretpostavljate, pogoršale Jebuljicinim povratkom na dvor. Dotad nepodeljena pažnja koju je kraljica uživala počela je najpre da se deli a potom polako i preusmerava ka Jebuljici.

Zavist već beše počela da ozbiljno nagriza kraljičinu lepotu. Ne mogavši da se pomiri sa tim da više nije ni najlepša ni najbolja jebačica, neprestano je smišljala kako da naudi svojoj crnokosoj, dubokogrloj pastorki. Jedne večeri u ogledalu se pojavi prizor koji ju je konačno utvrdio u njenom zlom naumu – Jebuljicu su, jedan za drugim, guzili pripadnici kraljičine počasne straže! Bili su to sve vrsni, odabrani kopljanici koji kraljici behu položili posebnu zakletvu vernosti.

– Kako se samo usuđuje? – kiptela je i, zamalo, u nastupu besa, nije razbila ogledalo.

Te noći ni oka nije sklopila i, narednog jutra, s prvim zracima sunca, pozva svog ličnog vozača. Niko na dvoru nije tačno znao odakle je bio taj tajanstveni, k’o od brega odvaljeni crnac. Govorkalo se da je bio ilegalni imigrant iz neke od zemalja trećeg sveta, te da ga je od deportacije spasila kraljičina intervencija lično. Niko nije znao ni njegovo pravo ime, svi su ga znali kao Crnog Udava. Bilo kako bilo, Crni Udav je kraljici, iz osećaja duboke zahvalnosti što ga je spasla povratka nazad u rodno selo od balege i blata negde u pizdi lepoj, bio najdublje odan.
– Slušaj me dobro Udave – reče mu kraljica. Hoću da obaviš jedan zadatak za mene.
– Vaša želja je moja zapovest Veličanstvo – pokloni se Udav.
– Hoću da otmeš Jebuljicu, odvezeš je negde i udaviš je!
Crni Udav, mada se iznenadi ovakvom zapovesti, ne reče ništa već se samo pokloni i reče – Smatrajte to završenim Veličanstvo.
Zašto se čudite neosetljivosti Udava da vas čovek pita? Kada vas neko izvuče iz takve majmunojebine kakva je bila ona iz koje je poticao Crni Udav, malo je toga što ne biste iz zahvalnosti učinili!

Kako je još bilo rano jutro, Crni Udav otide pravo u Jebuljičine odaje i duboko usnuloj princezi zapuši usta, prebaci je preko ramena kao kakvu ulovljenu gazelu i sjuri se do garaža u podrumu. Zatvori je u gepeku crnog kadilaka i odjuri pre nego je dvor počeo da se budi.

Vozio je ulicama još pospanog grada razmišljajući koje bi mesto bilo zgodno da na njemu izvrši kraljičino gnusno naređenje.

– Ah, evo savršenog mesta – pomisli ugledavši u daljini most obavijen jutarnjom izmaglicom. Parkira se kraj nekog izdžigljalog šiblja na zarasloj obali, otvori gepek, ponovo prebaci Jebuljicu preko ramena i krenu da se zaraslom obalom spušta ispod mosta.

Jebuljica, kojoj su ruke bile svezane a usta zapušena, uzaludno se batrgala nogama. Ogromni crnac jedva da ju je uopšte i osećao na svom ramenu. Spusti prestrašenu princezu na pesak ispod mosta. Jebuljica ga je uznevereno i molećivo posmatrala razrogračenim crnim očima. Crvena svilena spavaćica joj je spala s jednog ramena i pomoli se krupna, obla, mlečnobela sisa sa sićušnom bledoružičastom bradavicom ukrućenom od jutarnje svežine. Udav se zablenu u taj prizor koji kao da beše otrgnut iz nevinog dečačkog sna kakvog srednjoškolca. – Kakva lepotica! – pomisli Udav u sebi i u dnu stomaka oseti kako mu zareža glad od čega mu se zver među nogama poče da budi.

Jebuljica je primetila pogled svog zlotvora prikovan na njenu otkrivenu sisu. Alarmirani instikt za životom delovao je brže od misli te Jebuljica u deliću sekunde sa ramena otrese i drugu bratelu čipkane spavaćice. Protrese izazovno sisama u pravcu hipnotisanog crnca. Prenu ga tek prodorni zvuk sirene nekog broda u daljini. – Učiniću ovo teških muda – reče sebi – ali moram, za kraljicu.

Otkopča pantalone pred zgranutom Jebuljicom i stade da iz leve nogavice izvlači ono što bi, medicinski gledano, trebalo da bude jedan običan muški ud(av), ali je obimom i dužinom nalikovalo na ono što bi većina naučnika prirodnjaka nazvala python reticulatus. Crnac joj se približi, vukljajući između nogu zlosutnu zver koja je za sobom ostavljala debeli trag u pesku. Kada se približi prestravljenoj princezi zver poče da se obavija oko njenog polunagog tela. Ono što je potom usledilo najbolje ću vam dočarati ako vas podsetim na one strašne snimke iz Opstanka: debela zmijurina nemilosrdno se obmotava oko tela nedužne gazele koja se bespomoćno batrga da se oslobodi smrtonosnog zagrljaja. Videvši šta joj se sprema Jebuljica je grčevito pokušavala da umakne gotovo izvesnoj smrti. Gubeći dah i poslednjim trunčicama snage pokušavajući da se oslobodi fatalnog zagrljaja, seti se nečega što je naučila na koledžu a što bi sad moglo da joj spase glavu. (I posle kažu skupo školovanje!)

Ako bi nekako uspela da uzbudi ovo čudovište od zveri, u nju bi nagrnula krv i stisak bi popustio! Istovremeno bi, od naglog odliva tolike količine krvi, crnac počeo da gubi svest. Princeza uloži poslednji odlučni napor i, u jednom nindža zahvatu, odbaci se nogama i prevrnu u vazduhu i dalje u nepopustljivom zagrljaju Udava čija je ogromna glava gmizala preko njenog poprsja u pravcu vrata. U tom zamahu zavrnu joj se spavaćica koja joj spade iznad struka i pred pohotnim očima crnca bljesnu princezina zakatančena pička. Po jedva primetnom popuštanju stiska džinovskog kurca Jebuljica zaključi da je crncu od pogleda na pičku popustila koncentracija, te požuri da iskoristi tu iznenadnu taktičku prednost u ovoj bespoštednoj borbi na život i smrt. Raširi noge i obavi ih oko debelog crnčevog vrata, stiskajući mu glavu belim butinama i podmećući mu pičku pravo pod nos. Široke, afričke nozdrve crnca, zadrhtaše od opojnog mirisa mlade i još nevine pičke. Džinovski crni kurac poče da se nadima od iznenadnog naleta krvi i Jebuljica oseti kako stisak lagano popušta. Iz glave zveri po Jebuljicinom vratu poče da curi potok sluzave tečnosti. Ojačana time što je ponovo mogla da diše, Jebuljica pojača stisak butinama i oseti vreli dah crnca po svojoj baršunastoj pički.

Bila je tu, nadohvat jezika, princezina pička, kao kakva nabubrela i sočna rajska voćka. Udavu pođe voda na usta. Ah, možda samo malo. Možda samo da oseti koliko je slatka. Svojim mesnatim jezikom pređe uzduž naprsle voćke koja je otkrivala bledoružičasto meso ploda unutra. Mmmmmmm. Tako slatko! Još samo jedan liz! I još jedan, i još jedan, i još jedan …. A Jebuljica se nudila stiskajući butinama oko volovskog vrata crnca. Dobro je znala da joj je pička jedina preostala nada za život. Ali … šta je sad ovo?! Kako je smrtonosni zagrljaj pitonolikog kurca popuštao a mesnati jezik sve halapljivije laptao po njenom međunožju, princeza oseti kako joj se strah za goli život povlači pred plimom zadovoljstva koja se širila baš sa onog mesta koje je crnčuga tako temeljno obrađivala.

Oh, kako je to moguće? Pa ovo čudovište je ubica! – prolete kroz princezinu pomućenu svest. Nije li Eros najvatreniji onda kada je Tanatos najbliži? – ovo čudno pitanje iskrsnu odnekud u načitanoj princezinoj glavici u jednom tako, pa najblaže rečeno, neprimerenom trenutku. Oseti neko posebno zadovoljstvo u tome što je bespomoćna, zavezana, prepuštena na milost i nemilost ovom divljaku. Gotovo da je savlada želja za predajom. Ali, crnčuga je, sa svakim lizom, sve više gubila svest. Krv se ispumpavala u ogromnu zver među njegovim nogama koja je poprimala sve grozomornije razmere. Oseti vrtoglavicu a zatim slabost u nogama. Jebuljica se malo ugruva pri padu na zemlju, u trenutku kada je stisak zveri sasvim popustio. Kraj nje se stropošta gromada od crnčevog tela. Do malopre zastrašujući ubica sada je bio bespomoćni džin koji se batrgao po pesku kolutajući očima. I nije se više znalo da li je stravična kurčeganja bila zakačena za crnca ili je crnčuga bio zakačen za nju!

Jebuljica, koja se još uvek svezanih ruku i zapušenih usta dala u beg, okrete se sa bezbedne udaljenosti da još jednom baci pogled na ovaj neverovatan prizor. I ponovo je spopade želja da se vrati i preda svome ubici, da ode i pomazi tu zver koja je malopre umalo nije udavila!

– Mora da sam poludela – pomisli Jebuljica i jedva odvojivši pogled sa onesvešćenog crnca i njegovog udava koji je nabrekao toliko da je delovao kao da je upravo progutao nekakav krupan plen, nastavi da trči dalje.

Već je bilo sasvim svanulo. Sunce je potpuno istopilo jutarnju izmaglicu, najavljujući još jednu pobedu u bici s nadolazećom jeseni. Princeza je, iscrpljena od borbe s Crnim Udavom, od trčanja i preživljenog šoka, besciljno hodala pustom rečnom obalom. Kako nikada nije prošetala prestonicom svoga kraljevstva, jer ju je uvek i svuda odvozila limuzina, nije imala blagog pojma gde se nalazi. Niti šta da radi. Kako da se vrati do palate? Kako da obavesti oca šta se dogodilo? Da li je i on možda u opasnosti? Nije li njena zla maćeha na čelu kakvog državnog udara?

Ali, ma koliko da je prestrašena bila princeza je u sebi osećala i neko ogromno, neobjašnjivo uzbuđenje. Bila je ovo sloboda za kakvu do tada nije znala. Uvek pod budnim okom dadilja, telohranitelja, kamera, novinara … bilo je ovo prvi put da iskusi čari potpune anonimnosti. Pretumbavajući hiljadu misli u glavi tumarajući obalom, nabasa na neka lučka skladišta. Prenu je dovikivanje grubih muških glasova. Princezica se sakri u obližnje žbunje s namerom da osmotri o čemu se radi.

Iz nekolicine ogromnih metalnih kontejnera, desetak krupnih, oznojenih muškaraca, istovarivalo je nekakve teške džakove i slagalo ih na palete koje su potom viljuškari odvozili u mračnu unutrašnjost nepreglednih skladišta. Nije bila sigurna šta je više uzbuđivalo njenu radoznalost: ovaj, za nju, princezu, posve nesvakidašnji prizor iz stvarnog života ljudi koji naporno rade ili pak pogled na gomilu rutavih, neobrijanih, razbacanih grubijana iz čijeg je svakog pokreta izbijala nerazblažena muškost. – Kako su samo drugačiji, strašni i divlji u poređenju s onim nalickanim i namirisanim maminim i tatinim sinovima sa koledža – razmišljala je. I ponovo je savlada ono neodređeno uzbuđenje; zapravo mešavina radoznalosti, straha, neizvesnosti i slobode.

Sakrivena iza žbuna razmišljala je šta da radi. Da li da ih se plaši i neprimetno produži dalje ili da se otkrije i nada se da će je ovi ljudi nekako spasti? Nije stigla da se odluči jer je jedan od istovarivača, oniži ali plećati plavušan obrastao u bradu, iznenada krenuo baš u pravcu šipražja iza koga se skrivala. Princezi od straha zalupa srce. Da li su je otkrili? Sirota princeza se skupi, razrogačenim očima gvireći kroz gusto granje. Razbarušeni plavušan u razdrljanoj kariranoj košulji se približi, zaustavi par metara dalje i iz izbledelih i pocepanih farmerki izvuče kratku ali debelu karu. Jednim pokretom palca i kažiprsta desne ruke povrnu unazad kožicu preko zatupastog, jarkoružičastog glavića iz kog po grančicama i trnju zapuštenog gustiša šiknu penušavi žuti mlaz. Skrivena princeza koja je dotad videla kako iz dotičnog muškog organa štrca samo seme, iz nekog neobjašnjivog razloga bila je potpuno opčinjena ovim više nego banalnim prizorom najobičnijeg šoranja. I po drugi put tog jutra pomisli – Mora da sam poludela – zapitavši se nisu li zaista svi ti strašni događaji na neki način pomutili njenu svest.

I dok je plavi grubijan drmusao svog miška stresajući s njega poslednje zlataste kapi presahlog mlaza, kraj uzbuđene princeze protrča jedan pravi poljski miš. Kako su u strahu velike oči, jer je princeza na dvoru imala prilike da sreće samo beskorisne kancelarijske pacove u ljudskom obličju, njoj se od najobičnijeg poljskog miša pričini golema pacovčina. Da joj usta ne behu zapušena bila bi vrisnula iz sveg glasa. Ovako samo ispusti neki prigušeni, jedva čujni jauk, ustuknu onako polučučeći korak unazad, saplete se i pade. To komešanje u žbunju privuče pažnju plećatog plavušana koji se već beše okrenuo da se vrati svojim kolegama i pretovarivanju džakova. Oslušnu za trenutak odakle dopire to šuštanje a zatim razgrnu žbun i … na svoje ogromno čuđenje ugleda svezanu i prestrašenu Jebuljicu.

– Opa, šta je sad pa ovo? – izusti gladeći se grubom šakom po čekinjavom obrazu. Polupijane plave oči zacakliše se od pogleda na Jebuljicine obnažene butine. Što ju je duže posmatrao razmišljajući šta mu je činiti s ovim iznenadnim otkrićem, to je Jebuljicino srce sve više obuzimala zebnja. Pohotni pogled ovog neotesanka bledeo je njene nade na spasenje.

– Hej, momci! – naposletku se prodra i dalje ne skidajući pogled sa Jebuljice. Ne biste verovali šta sam ovde pronašao.
– Gajba hladnog piva? – odgovori mu jedan od njih.
– Ha! Gajba piva! Menjao bi ti kamion piva za ovo ovde!
– Pa dobro, šta je? Cica s Plejbojeve duplerice se sakrila u žbun? – dobaci tamnoputi, dugokosi dugajlija rokerskog izgleda, zbacivši džak sa ramena. Prolomi se gromki smeh. – Pa … da l’ je s Plejbojeve to ne znam, al’ da je s duplerice to sam siguran! – odgovori im ovaj cereći se.
– Dajte i meni flašu onoga što je onaj pio – ubaci se žilavi vozač viljuškara u plavom radničkom kombinezonu, izazvavši novi prolom smeha.

Međutim, smeh naglo utihnu kad se nabijeni plavušan vrati noseći Jebuljicu na ramenu, baš onako kako je navikao da nosi džakove sa kafom. Ote se par zapanjenih uzvika i zvižduka. Plavušan zbaci Jebuljicu povrh naslaganih džakova. Opkoli je desetak prašnjavih, mišićavih muškaraca koji su vonjali na znoj i pivo. Posmatrali su je začuđeno otvorenih usta. Neki stadoše da se oblizuju. Par njih skinuše prljave žute radničke rukavice i ogrubelim, hrapavim rukama dodirnuše Jebuljicinu belu svilenkastu kožu i isto tako svilenkastu crnu kosu. – Ko je sad ovo, odakle se stvorila, zašto je vezana? – čudili su se međusobno.

Naposletku se jedan od njih konačno doseti da joj otpuši usta i odveže ruke. Princezica se obradova ali tek za trenutak – prisustvo toliko muškaraca koji su s očiglednom požudom blenuli u nju ju je zastrašivalo.

– Reci nam ko si i šta tražiš ovde? – upita je crnomanjasti brka s poludogorelom cigarom u uglu usana.
– Ja sam Jebuljica, princeza od Faluslanda, moj otac je kralj od Seksonije. Jutros su me oteli sa dvora.
Još je bila u pola rečenice kad se na nju iznenada obruši lavina grlenog smeha.
– Ha, ha, ha … princeza od Faluslanda … ha, ha, ha … – prasnuo je jedan.
– He, he, he … kakva lujka … – lupi se po kolenu drugi.
– Ha, ha, ha … oteli me s dvora – kreveljio se treći.
Jebuljica iznenada shvati aspurdnost situacije u kojoj se našla. Da, ko bi joj u ovoj situaciji uopšte poverovao da govori istinu?! I dok su se ovi prostaci valjali od smeha njoj kroz glavu prolete kako je jednom kao devojčica pročitala bajku o kraljeviću koji je igrom slučaja zamenio identitet s prosjakom vršnjakom i tako dospeo na ulice svog kraljevstva gde, naravno, niko nije verovao da je on budući kralj. Gotovo da se nasmeja na ovaj čudesan obrt sudbine: nikada ne bi ni pomislila da bi jednog dana i sama mogla da se nađe u sličnoj situaciji.

– Pa barem sam – pomisli u sebi – bezbedna s ovim neotesancima. Sumnjam da bi bilo ko od njih želeo da me ubije. Osim možda da … hmmm … – ne dovrši misao. Najmlađi i, kako se princezi učini, najkultivisaniji iz ove bučne gomile fizikalaca, golobradi mladić kratke i oštre crne kose i gustih crnih veđa, s velikom tetovažom škorpije s leve strane ćosavih grudi, bio je na kolenima, polivajući pivom iz limenke princezina bosa i savršeno ispedikirana stopala. Kapi piva otežale od prašine i peska s princezinih nogu, slivale su se na zemlju. Opravši joj stopala pivom krenu da joj sisa jedan po jedan jarkocrveni nožni prst. Topli, vlažni i nemirni meki jezik mladića slao je sitne naelektrisane talase iz princezinih prstiju, preko kičme do vrata. Mladić ih je sisao s takvim užitkom kao da se na njihovim vrhovima umesto crvenog laka nalazila najfinija belgijska čokolada. Čas joj je sisao prste, čas jezikom palacao po tabanima, čas joj u dugim potezima čitavom širinom vlažnog jezika lizao gornji deo stopala. Ovaj foot fetish majstor rušio je u njoj svaku eventualnu odbranu.

– Vaše veličanstvo, princezo od Faluslanda – obrati joj se brka gnječeći preko ofucanih farmerki nabreklu budžu među preponama – vitezovi Ognjenih Falusa stoje vam na raspolaganju! – reče kezeći se i načini jedan lažno ceremonijalni naklon, onako kako je u svojoj neobrazovanoj glavi zamišljao da to mora da se radi na dvoru. – Momci – uzviknu pretvornim glasom dvorskog gardiste – poo – zdrav za princezu!

Na ovu tobožnju naredbu njegovi pajtaši kao jedan smakoše prašnjave i podrpane farmerke i razgaćiše se.
– Vaše veličanstvo – nastavi da se sprda krupni brka široke, četvrtaste vilice – vitezovi Ognjenih Falusa spremni za smotru! Momci, šta je to? – obrati se tobož nezadovoljno pajtašima čiji se zmajevi još ne behu razbudili do potpune razgoropađenosti. – Princeza samo što nije krenula u smotru!

Ova šarenolika gomila stade da vrši poslednje pripreme za princezinu smotru, što će reći da se nadrkavaju do krajnih dimenzija dužine i širine kojima ih priroda beše obdarila. Doduše, neki već behu potpuno spremni: zgodni i, kako se činilo, jedini potpuno ćosavi u ovoj družini, foot fetish majstor, skoro da je bio blizu da pljucne seme iz zajapurenih i jednako ćosavih nabranih muda kroz dugu i tanku štrcaljku koju je glačao desnom šakom i dalje sisajući Jebuljicina stopala. Onaj razbarušeni plavušan koji je beše pronašao skrivenu u žbunju, pope se na džakove prinoseći princezinim ustima svoj kratki i debeli kurac, zatupaste bledoružičaste glave. Princeza vrškom jezika liznu bistru, slankastu sluzavu kapljicu koja se pojavi iz rupice na temenu ovog tupoglavca što joj se kočoperio pred nosem, da bi odmah zatim u jednom zalogaju progutala čitav komad mesa od čije joj se debljine obrazi naduše a tamne oči zasuziše. Na džakove naskočiše još dvojica sa, od naleta krvi, već posve nadošlim komadima – štrkljasti i žilavi vozač viljuškara kome se svaki mišić ocrtavao preko suncem opaljene kože i čija je masna, bleda, podgojena kurčina bila u upadljivoj suprotnosti s ostatkom njegove fizionomije, kao da je pripadala nekom drugom; i jedan pegavi riđov osrednje veličine kome je iz paperjastih kovrdža bakarnog odsjaja štrčala čvornovata, nabreklim modrozelenkastim venama prošarana batina. Princeza koja na koledžu beše razvila, po običaju dokonih aristokratkinja, izvesni naučni interes vezan za antropološko-anatomske karakteristike muškog polnog organa i njihovog odnosa s etno-socio-psihološkim obeležjima vlasnika, bila je neuobičajeno ushićena pri pogledu na ova tri, svaki na svoj način, izuzetna primerka. Udružene strasti naučne radoznalosti i nepatvorene mladalačke požude, rasplamsaše se venama kojima je tekla plava ali zato ništa manje uzavrela krv od one uobičajene, narodske, u svim nijansama i prelivima crvene. Dudlala je, sisala i naizmenično gutala ova tri kurca, s takvom predanošću kao da se na dnu otežalih muda ovih junoša nalazi eliksir besmrtnosti koji će pokuljati samo ako ona bude bila dovoljno vešta. Onaj crnomanjasti brka smaknu bretele njene crvene spavaćice – pogledima, jezicima, udovima i rukama narajcanih fizikalaca više ništa ne ostade skriveno. Brka je u jednom zahvatu okrenu i natrći na onim naslaganim džakovima tako da se jedri guzovi princeze raspuknuše pred njegovim grbastim nosem. Jezikom se obruši na delikatan princezin anus čije je središte sa zrakasto razasutim majušnim naborima oko njega nalikovao kakvom cvetu još uvek svijenom u pupoljak. Palacao je i kružio oko princezinog čmara. Neobrijane čekinje njegove četvrtaste vilice i omekšale dlake njegovih brkova, draškale su bele guzove, izazivajući slatku jezu površinom čitave kože tela. Rastegljiv sfinkter popuštao je pred silovitim naletima ukrućenog jezika.

Istovremeno, jedan rundavi debeljko poput mrkog medveda obrastao u kovrdžave malje, podvuče ćelavu glavu pod princezina bedra, upustivši se u potragu jezikom za skrivenim draguljčićem njene nevine pičke. Uopšte ga ne iznenadi katančić na Jebuljicinoj pički – kako je i sam imao alku udenutu kroz glavić svog ukrivo nasađenog kurca, pomisli kako je i princeza ljubiteljka ove vrste nakita, pre seksualne nego estetske svrhe. Lapćući jezikom po sićušnom klitorisu, nabubrelom k’o zrnce pirinča u vodi, on je kratkim, mesarskim prstima lagano gore-dole cimao katančić, s delikatnošću kakvu ne biste očekivali od jednog takvog grmelja. Jebuljica se od užitka gotovo onesvesti. Ovde je možda pravi trenutak da se obrati pažnja na nekoliko zanemarenih pojedinosti koje bacaju dodatno svetlo na princezinu raspomamljenost u ovim, za jednu naslednicu kraljevstva, krajnje neobičnim okolnostima. Princeza, pre svega, samo što je bila spasla živu glavu, a poznato je kakav drastičan efekat može da izazove blizak susret sa smrću. Suočeni s neumitnom prolaznošću života na jedan tako dramatičan i nasilan način, ljudi su skloni da ostatak života provedu rasterećeni eventualnih preostalih inhibicija. Drugo, Jebuljicu je upravo zahvatao sindrom u stručnoj literaturi poznat kao sindrom srećnog kraljevića. Jednostavno rečeno, radi se zapravo o munjevitom obrtu sudbine koji je, koliko šokantan, toliko i uzbudljiv. I, naposletku, Jebuljicina pička bila je zakatančena! – činjenica koja se ne sme ispustiti iz vida u životnoj dobi u kojoj su nagoni na svom vrhuncu a telesni sokovi najbujniji. Tako se Jebuljicina tvrdoglava vera u neprikosnovenost i čistotu prave ljubavi junački rvala s mračnim demonima iz neosvešćenih dubina ljudske požude. Ova nemilosrdna bitka koja je upravo besnela u njoj, pretvori je u razjarenu tigricu, u posednuto stvorenje kojoj ni ovih deset kršnih egzorcista možda nije u stanju da pomogne. – Aaaaaaaarrrrg …. aaaaaaah – režala je ko tigrica i njištala ko kobila, ispuštajući kurac iz usta tek za toliko da na ovaj način da sebi kakvog takvog oduška. Negde u mračnom i vlažnom ponoru svoje zabranjene pičke osećala je silovito pulsiranje i grčenje utrobe na granici bola i zadovoljstva. Razdirana iznutra došlo joj je bilo da ščepa i pokida prokleti katanac, ma i po cenu da sasvim podere nežne i tanane usmine pičića.

– Do đavola! – drala se pomahnitalo vitlajući dugom crnom kosom. – Nabij me! Nabij me odmah na tu svoju debelu kurčinu! – njištala je ne obraćajući se nikome od njih posebno i svima njima istovremeno.

– Nabij mi taj palamar u dupe! Natakni me dok ne osetim kako me razbija iznutra!
Ovoj neopozivoj naredbi prvi se odazva brka koji ju je jezikom i dalje džarao po čmaru, šašoljeći je usput dlačicama. Uspravi se i pljunu dvaput: jednom pravo na Jebuljičin guzni procep i drugi put na pečurkasti vrh otečenog kurca. Razmaza rukom pljuvačku po čitavom glaviću i prisloni ga na princezin podmazani stražnji otvor.

Probijanje ne beše ni lako ni glatko. Princeza beše uska a provalnik pozamašan. Ali, ni jedno ne pomišljaše na predaju; jednom kada je široki glavić rastočio tesno dupe i našao se unutra, preostalo meso kurčine se smesti do jaja ne nailazeći na značajniji otpor. Provalnik princezinog stražnjeg ulaza jednom rukom pokupi njenu dugu, crnu kosu, vukući je kao ular, dok joj je drugom pljeskao po glatkoj stražnjici koja je podrhtavala kako pod naletima jahača tako i pod njegovim zvonkim šamarima.

Ona trojica kojima je princeza do tada dudlala kite, poželeše da i oni malo uskoče u sedlo ove divlje kobile. Stadoše u red iza brke koji im nevoljno ustupi svoje mesto ali se nađe da pripomogne svojim pajtašima tako što je maljavim šakama princezine pune i čvrste guzove držao razmaknute kako bi je lakše i dublje nabijali. I dok su ova trojica naizmenično projahali svaki svoj krug, ona preostala četvorica koji do tada ne uspeše da pronađu svoje mesto u ovoj orgiji već uglavnom stajahu po strani drkajući i meseći princezine krupne sise, spremno zauzeše upražnjeno mesto. Umesto dotadašnja tri, princeza je sad, na svoje ogromno zadovoljstvo, dobila čak četiri, ništa manje sočna kurca. Cucala ih je naizmenično, pazeći da ne zapostavi ni jednog na račun drugog. Uostalom, teško bi joj bilo i da izdvoji omiljeni – sva četiri komada behu punokrvna i mesnata, duga taman toliko da je vrhovima zagolicaju po grlu a jajima izlupkaju po bradi.

Uzdasi, stenjanje, mrmljanje i po koji oteti krik, bivali su sve glasniji. Sve brži i sve češći. Jebuljica je s lakoćom zadovoljavala desetoricu grubijana, ne pokazujući nikakve znake posustajanja. Naprotiv. Iako brojno nadjačana u ovoj bici čiste, iskonske požude, Jebuljica je bila ta koja je ovu četu kuronja vodila ka predaji. Uspravi se na kolenima i dohvati svoje dve raskošno bujne i jedre sise. Dve sise izazivački se postaviše naspram desetak kurčeva koji se u razmaku od par minuta svi, jedan za drugim, izbljuvaše po njima, obilno ih plaveći toplom spermom. Neki se svališe na džakove da dođu do daha, baš kao vojnici posle juriša, neki, još onako gologuzi, pripališe cigaretu a Jebuljica je stajala pobedonosno usred ovog bojnog polja, spremna za nov okršaj, posmatrajući kako joj se lepljiva sperma oporog mirisa koji se mešao s mirisom kafe iz džakova, sliva sa sisa po stomaku.

Prevarili ste se ako ste pomislili da je to bilo sve od uzbuđenja što je taj dan imao da donese princezi. Uskoro se našla na ulicama prestonice sopstvenog kraljevstva, u svojoj crvenoj spavaćici i sasvim sama. Ne treba da vas čudi činjenica što niko, ili bar ne većina prolaznika, nije bila zbunjena time što je princeza hodala u spavaćici. Moda je otišla dotle da više i nije postojala linija koja bi razgraničavala spavaćicu od haljine. Zapravo je većina njih, imajući u vidu skupocenost tkanine i finoću izrade, jednostavno pretpostavljala da je u pitanju nešto smelija haljina. Više pažnje privlačila je princezina bosonogost, ali ni to previše, jer beše to velika i bučna kosmopolitska prestonica svikla na razne ekscentričnosti. Jebuljica je tumarala beskrajnim spletom ulica, bez ideje kuda da ode i šta da radi. Istovremeno je bila opčinjena uličnim životom grada – bila je to njena prva, istinski slobodna i anonimna šetnja gradom u čitavom životu.

U neko doba oseti glad. Kakva ironija! Svaki restoran u gradu želeo je više nego išta da se princeza jednom pojavi kao gost – bila bi to reklama kakva se ne bi dala naplatiti. A sada bi je, da uđe i zatraži nešto hrane jer se otezala od gladi, jednostavno hladnokrvno najurili kao i svakog drugog beskućnika.

Lutajući tako bez predstave gde se zapravo nalazi, zašla je u neku sumnjivu četvrt čije ulice behu načičkane prljavim restoranima brze hrane, mračnim bioskopima i zagušljivim kabareima koji su neukusno, u crvenom neonskom svetlu, muškoj klijenteli obećavali dobru zabavu. Slučajni prolaznici bili su proređeni a ćoškovi načičkani napadno našminkanim ženama na vratolomnim potpeticama i u šljaštećoj garderobi još oskudnijoj od princezine oskudne spavaćice. Jebuljica na sebi oseti ne baš naklonjene poglede ovih žena svih boja i rasa. Kola su ovim uličicama prolazila mnogo sporije, a vozači su često u toku vožnje radoznalo izvirivali. Mnogi su se zaustavljali kraj trotoara i spuštali prozore a one nafrakane žene bi, mešajući dupetima na tankim štiklama, prilazile i kroz spušteni prozor ubacivale svoja uglavnom preobilna poprsja. Neke bi potom ulazile u kola koja su ih odvozila u nepoznatom pravcu, a neke bi se, gunđajući i psujući, vraćale nazad na svoj ljubomorno zaposednuti delić trotoara. Hodajući tako kraj nje odjednom uspori luksuzni tamnoplavi automobil. Kroz spušteni prozor prijatni muški glas joj dobaci:

– Hej lutko! Priđi ovamo.
Jebuljica produži da hoda spuštene glave.
– Hej lutko! – začu ponovo. Stani, dođi da se dogovorimo. Ti mi se ovde najviše dopadaš.
Princeza ne odoli već krajičkom oka osmotri ovog neznanca koji ju je i dalje pratio u kolima. Ugleda prijatno, uglađeno, izbrijano lice sredovečnog muškarca u sivom odelu i prugastoj svilenoj kravati. Zaustavi se i osvrnu se bojažljivo oko sebe da proveri ko bi mogao biti svedokom ovog nedoličnog susreta. U blizini, sem jednog Kineza u isflekanoj kecelji koji je nezainteresovano prao prozor svog restorančića, ne beše nikog. Jebuljica se oprezno približi kolima i proturi glavu kroz prozor. Zapahnu je pomešani miris kožnih sedišta i oštrog muškog parfema.

– Lutko, može jedno pušenje na brzaka u kolima? – upita je neposredno ali ipak pomalo nelagodno ovaj negovani muškarac, sušta suprotnost one bande fizikalaca iz lučkih skladišta. I pre nego što je stigla da bilo šta odgovori, ovaj japi izvuče par novčanica i raširi ih u lepezu – ovo je za tebe lutko. Ne tražim mnogo, samo jedno pušenje.
Već u sledećem trenutku Jebuljica se nađe u udobnom kožnom sedištu bezščujnog automobila koji krenu u pravcu severnog predgrađa. Neprekidno je govorio za vreme vožnje.
– Baš si prava lepotica – reče joj pogladivši je po kolenu glatkom rukom koju su krasili dugi prsti. Znaš, moja žena smatra da je oralni seks – posluži se ovim učenim terminom – jedna strašno loša i perverzna stvar. A to mi je slabost. Više volim to od bilo kog drugog zadovoljstva koje bi žena muškarcu mogla da pruži. ‘Ajde reci mi, šta je tu tako strašno? – retorički je upita. Radim kao crnac da bih joj obezbedio svu moguću udobnost i lagodan život a za uzvrat tražim samo malo pažnje i razumevanja za mog đoku. I to ne mogu da dobijem. I, šta mi drugo preostaje nego da povremeno platim vas devojke – reče gotovo izvinjavajući se. Utom se parkira na stazici nekog šumarka kraj puta što je vodio iz grada. Ugasi motor i spusti sedište. Otkopča šlic i iz gaća izvadi već poluočvrslog stojka.

Shvativši šta joj je činiti Jebuljica spusti glavu i dohvati se kite svojim senzualnim ustima. Oliza temeljno ogoljenu glavicu i izlupka se batinom po isplaženom jeziku od čega se ova odmah sasvim ukruti. Zavuče prste u njegove gaće i dohvativši muda izvuče ih napolje kroz otvor šlica. Stešnjena muda se zategoše i na njima se ocrta splet sićušnih tamnocrvenih i modrih kapilara. Jebuljica ih poliza grejući ih svojim toplim dahom, dok je prstima dražila glavić razmazujući ono par bistrih i sluzavih kapi koje orosiše vrh. Ne samo što je volela da dudla već i zbog toga što je prema ovom uljudnom poslovnom čoveku kome žena nije htela da priušti jedno tako obično zadovoljstvo kao što je pušenje, osećala ličnu simpatiju, Jebuljica dade sve od sebe da mu priušti sisanje kakvo do tada nije iskusio. A ovaj je dahtao tonući u trans. Činilo se da sa svakim uzdahom njegovo telo napušta po delić nataložene napetosti i grča.

– Oh Bože, ovo je tako dobro! Samo tako, samo tako, puši mi ga mala! Bože, kako ga dobro sisaš, kako ga jebeno dobro sisaš! Aaaaaaah, nemoj da staješ, gutaj do jaja, još dublje, samo ga gutaj lutko, toooo, toooo, tako, gnječi mi muda, tako, samo što ne svršim …. aaah, izdudlaj me skroz, iscedi mi jajca …. aaaaah, šiknuću ti pravo u grlo lutko – buncao je zabačene glave zavaljen na sedištu, mrseći joj kosu. U trenutku svršavanja ispusti krik ranjene zveri i rukama joj pritisnu glavu na pulsirajući kurac iz koga je, ko iz vulkana, pokuljala vrela lava. Jebuljica oseti nalete pokuljale sperme koji su se slivali pravo u grlo. Nije ga ispuštala iz usta čak ni za vreme ove silovite erupcije. Nakon ove provale oseti kako joj japijev kurac splašnjava u ustima. Pažljivo ga oliza isisavši iz njega i poslednje zaostale kapi semena pre nego ga onako olizanog ispovrati i smesti nazad u gaće. Princeza zadovoljno primeti njegov zahvalni izraz lica, no osta zbunjena njegovim iznenadnim napadom stidljivosti i, mogla se zakleti, izvesne nelagodnosti.

Pri povratku na mesto odakle je bio pokupio, bio je ćutljiv i nekako smušen. Jebuljica se doseti da razlog tome može biti iznenadni osećaj krivice koji mora da ga je preplavio. Istog trenutka izbledeše joj simpatije koje je prema njemu osetila. Pa – pomisli u sebi – ipak su on i njegova čedna ženica skladan par. Oboje su takvi malograđani. Kad su stigli, sasvim ravnodušno uze velikodušno uvećanu svotu novčanica, kojom se valjda želeo iskupiti za neprijatnu tišinu, i izađe iz kola već razmišljajući o tome kako će kupiti krofne i dupli kapućino.

Međutim, mada je za jedno prepodne preživela više nego većina domaćica za ceo život, ovo ni izdaleka nije bio kraj avanture za taj dan.

Samo što beše zakoračila trotoarom neko je odpozadi ščepa za ruke i ugura u unutrašnjost plavog policijskog kombija. U prvi mah joj prolete glavom da su je specijalci konačno pronašli i da je sada u munjevito izvedenoj akciji vraćaju nazad na dvor.

Avaj, ova nada joj se rasprši odmah pošto u polutami kombija razazna gomilu onih nafrakanih uličarki koje su se besno raskokodakale, nadvikujući jedna drugu. – Oh, Bože, može li me danas još nešto snaći? – pomisli u sebi Jebuljica. Sad sam još i uhapšena zajedno sa ovim kurvama!

Ne prođe mnogo a kombi se zaustavi i vrata se otvoriše propuštajući svetlost u tamnu unutrašnjost. Dvojica visokih policajaca doviknuše – ‘Ajde devojke, brže to malo! Iskačite! I, samo bez gluposti!

Uličarke stadoše da se lomataju na štiklama uz po koje “pederu” i “marš u pičku materinu” upućeno onoj dvojici policajaca. Jebuljica iskoči među poslednjima. Jedan od njih je zgrabi za mišicu, unoseći joj se bezobrazno u lice – Hm, nešto si mi nepoznata. Ili ti je ovo prvo hapšenje ili si nova u poslu. Teško da bi mi ovakav slatkiš promakao. Je li tebi poznata? – obrati se kolegi.

– Ne – reče ovaj bez oklevanja. Siguran sam da tako nešto ne bih zaboravio.

Zatvarajući vrata policijskog kombija iz kog iskoči i poslednja kurva ovaj drugi je uhvati za dupe, ispitujući mu čvrstinu.

– Šta misliš kolega? Možda je i pustimo ako bude “obrađivala”, pardon, “sarađivala”? Da je vodimo odmah u sobu za “ispipavanje”, pardon, htedoh reći “ispitivanje”?

Obojica prasnuše u smeh na ovu glupavu šalu. Jebuljica u njihovim tamnim rejbankama ugleda odraz svog besnog pogleda.

Sedeći u jednoj oskudno nameštenoj prostoriji gde je smestiše da čeka, hiljade misli joj je prolazilo glavom. Bila je u rukama policije na kraju krajeva, zar ne? Pa šta bi drugo i mogla da poželi, to znači da je spašena? Sve što treba da uradi jeste da zahteva da se vidi sa šefom policije i sve mu lepo objasni. Jednostavno. Policija mora da je do sada obaveštena o njenoj otmici. Da, morala je da prizna da su okolnosti njenog hapšenja krajnje čudne i da bi joj možda mogli odbiti ovaj zahtev. Ali, ostaje joj još jedna mogućnost. Zakon joj jamči barem jedan telefonski poziv. Mogla bi da telefonira izravno kabinetu ministra pravde! Mada, ko zna da i on možda nije umešan u pokušaj državnog udara. (Princeza još uvek nije imala blagog pojma da iza njene otmice i pokušaja ubistva stoji isključivo bolesna ljubomora njene maćehe). Još ne beše smislila šta da radi kad se ona dvojica vratiše u sobu.

– Zhatevam da razgovaram sa šefom stanice – izlete joj i pre nego što ovi išta rekoše.

– Naravno – odvratiše joj sarkastično – čim završi s prepodnevnom borbom protiv organizovanog kriminala, on obično, pre odlaska s posla, siđe da malo proćaska s uhapšenim kurvama. – Ne razumete. Posredi je nesporazum!

– Naravno srce. Nesporazum. Ok, šta god ti kažeš. Nego, da se mi sad lepo sporazumemo. Nas dvojica ćemo malo da te “ispendrečimo” a onda si slobodna da ideš. U redu? Bolje nego da spavaš u onoj buvari sa svojim koleginicama. –

– Nemate prava na upotrebu sile – odgovori Jebuljica sabrano. Uostalom, imam prava na jedan poziv. Želim da pozovem svog pravnog zastupnika.

Obojica prasnuše u smeh. Ha, ha, ha … pravnog zastupnika … ha, ha, ha … Pa ti mu dođeš neka školovana fufa, šta li? – reče jedan.

– Ma ne, previše gleda američke filmove – dobaci drugi.

– Kad sam rekao da ćemo da te pendrečimo srce – obrati joj se ponovo prvi – zapravo sam mislio na ovo – reče otkopčavajući šlic. Uperi u nju tvrdi i dugi, baš kao kakav pendrek, žilavi kurac. Kolega pođe njegovim primerom i već sledećeg trenutka pretila su joj dva duga nesalomiva pendreka. U nekim drugim okolnostima Jebuljicu bi ovaj prizor zacelo bio silno uzbudio: visoki, zalizani policajci u crnim kožnim čizmama, s pištoljima za opasačem, u uniformi što se zatezala preko prenabildovanih grudi i bicepsa, s pendrecima što štrče iz šlica. Scena iz njenog devojačkog sna. Ali, mada ne osta sasvim ravnodušna na ovo otoletvorenje svoje fantazije, dopusti da je nadvlada bes izazvan ovako besprizornom korumpiranošću državnih službenika! Kraljevina njenog oca je pravna država i ovakve stvari jednostavno ne smeju da se dešavaju! Da se nije sama uverila, nikada ne bi poverovala u iskvarenost čuvara zakona i reda. Ako se ikada iskobelja iz svega ovoga što ju je snašlo, lično će se postarati da se ovi besprizornici propisno kazne!

Još uvek je sedela zureći u dvojicu pajkana s potegnutim napunjenim pištoljima. Priđoše joj po jedan sa obe strane i ošamariše je karama u oba obraza istovremeno.

– ‘Ajde fufice malo da nam produvaš cevke!

Prođe sekund ili dva Jebuljicine unutrašnje borbe: njena slabost za uniformisanim muškarcima beše napadnuta prigovorom savesti – bilo je ovo frapantno kršenje i zakona i ljudskih prava na koje ona, kao buduća vladarka, nije mogla da ostane ravnodušna. Dok joj je jedan od ove dvojice gurao kurčinu u usta a drugi svojom i dalje delio šamare ona ih obojicu dočepa za otegnuta muda i stisnu ih iz sve snage. Zatečeni policajci jezivo urliknuše, presamitivši se na podu od zaslepljujućeg bola. Jebuljica iskoristi trenutak, skoči sa stolice i potrča ka vratima. Zaključano!

– Jebem li ti mamicu kurvanjsku – stenjao je jedan.

– Ima da nas zapamtiš – cvileo je kroz zube drugi. Razvalićemo te droljo pokvarena. Pocepaćemo ti bulju od karanja.
Izrečene tim cvilećim tonom ove pretnje jedva da bi koga zaplašile. Jebuljica se baci u potragu za ključem.

– Ovo tražiš kučko? – iskezi se jedan mašeći ključem na privesku.

Bol je očigledno prolazio i njih dvojica već u sledećem trenutku skočiše na noge i ustremiše se na Jebuljicu kao kobci na golubicu. Jebuljici pođe za rukom da im dugim noktima zada nekoliko ogrebotina po licu, što ove samo dodatno razjari. Konačno je savladaše – vezaše joj ruke lisicama na leđa a staviše joj jedne i na vitke nožne članke. Tako okovanu natrćiše je preko stola. Isprepadani od onog malopređašnjeg pokušaja da im smrska muda, ne usudiše se da joj ga stave u usta kako bi povratili čvrstinu. Umesto toga stadoše da joj mese sise, uvrću bradavice, razmiču guzove. Iz fioke izvukoše tubicu lubrikanta i istisnuše joj pola pravo u bulju. Očigledno da ova prostorija nije samo jednom iskorišćena za te nečasne radnje. Ubrzo ponovo behu spremni – nadrkanih i podmazanih batina navališe da joj s punim osvetničkim žarom naizmenično buše bulju. Nabijali su je do kraja, to jest jaja, a princezica ih je uvredama i psovkama dodatno izazivala, kako bi bili još grublji i žešći.

Uživala je u njihovoj grubosti, u tome što je vezana, što je tretiraju k’o poslednju drolju. Potpuno potčinjena i nemoćna, u nemilosti ovih zgodnih pokvarenjaka koji su je razbijali bez poštede, oseti kako joj zadovoljstvo muti svest. Razmaknu noge onoliko koliko su joj to lisice dozvoljavale i, odolevajući naizmeničnim napadima dva tvrda kurca, pokuša da izbaci guzove još više u vazduh. Želela je da po pički oseti lupkanje od sperme otežalih muda. Pička joj je tako obilno vlažila da je mogla da oseti kako joj se lepljivi sokovi slivaju niz butine. Dok bi je jedan rokao, drugi bi joj se naguzio ispred nosa, zahtevajući da ga liže po čmaru.

– Liži me kurvo – naređivali bi joj poturajući joj pod jezik glatka mišićava dupeta. Kad su osetili da im se bliži vrhunac posadiše je nazad na stolicu i zališe je po licu jakim mlazevima tople sperme. I, baš tada princeza izgubi svest.

Malo je reći da su se ova dvojica prestravila. Šta joj se dogodilo? Valjda nije umrla? Zapasaše se na brzinu, proveriše da li diše i malo odahnuše kad napipaše princezin jedva primetni puls. Odlučiše da je strpaju u kola, istovare na klupu nekog parka i da nestanu. Tako i učiniše. Pod okriljem prvog sumraka odvezoše je do jednog velikog parka i tu je ostaviše na nekoj usamljenoj klupici. Čim zamakoše za prvu krivinu Jebuljica poče da dolazi k sebi. Iznenadi se kad vide gde se nalazi. Kako li je samo dospela ovde? Nekoliko minuta nije uspevala da se priseti svega što joj se dogodilo – toliko se toga izdešavalo i toliko toga joj se motalo po glavi.

Osećala se dobro za divno čudo i ona zaključi da je uzrok njene iznenadne nesvestice nezadovoljena seksualna želja! Bila je tako žestoko napaljena a nikako nije mogla da makar malo protrlja pičić. Da je samo mogla da vidi preneražena lica onih pajkana – nasmeja se u sebi.

Odluči da malo posedi na klupi. Bila je umorna, a nakon onoliko uzbuđenja prijalo joj je malo mira, cvrkut ptica, prizor spokojnih labudova u veštačkom jezercetu i razigranih veverica na travnjaku. Pokušavala je da nešto smisli ali je na kraju odustala. Već se bilo sasvim smrklo kada se napokon diže i uputi niz ulicu. Nije znala gde će. Ali, na kraju ove ulice lepih kuća velikih prozora i sređenih baštica, pažnju joj privuče jedna otmena višespratnica s osvetljenim staklenim ulazom nad kojim je stajao natpis “KOD 7 PATULJAKA”. – Ovo mora da je kakav fin hotel – pomisli Jebuljica i odluči da uđe unutra. Nije se prevarila. Sudeći po otmenoj recepciji od mahagonija čiji pult krasiše jedna starinska lampa i telefon, ovo je bio hotel. I to skup, reklo bi se. Princeza je radoznalo razgledala hol sa velikim kaminom, udobnim sofama, baroknim lampama i svećnjacima i zidove ukrašene raskošno uramljenim renesansnim prikazima Venera. Začudi se što je sve tako tiho i pusto. Pomisli kako bi mogla da se malo ogreje kraj kamina u kome je razdragano plamtela vatrica. Opruži se na sofu i istog trenutka utonu u najdublji san.

* * * * * * * * * * *

U na lavandu mirisnoj kopreni što se dizala s njene glatke kože čija se belina i sjaj čudesno stapaše s belinom i sjajem najfinije bele svile u koju ova preobilna lepota beše ogrnuta, kraljica se ogledaše u čarobnom ogledalu, besramno uživajući u jednom od najvećih grehova – samoljublju. Lenjim pokretima ruke sklanjala je plave uvojke s ramena diveći se linijama svog nežnog vrata koga krasiše veliki roze kvarc u obliku srca.

Belina svile i srce od roze kvarca činiše da deluje anđeoski nevino u prigušeno osvetljenoj spavaćoj sobi, uprkos dugoj goloj nozi koja sevnu sve do bedara kad s nje bezšumno skliznu bela svila haljine, i nabujalom poprsju koje kao da je čeznulo da se izmigolji iz mekog i skliskog zagrljaja tkanine.

Niko, zaista niko, ne bi mogao ni da pomisli da je ovo prelepo stvorenje što tako bezazleno uživaše u sopstvenoj lepoti, tog istog dana počinilo gnusan zločin. Njeno lice odisaše samo blaženstvom i isijavaše samozadovoljstvom. Ne beše na njemu ni oblačka, ma ni najprozirnije senke nemira krivice i savesti. O, kako bi se silno začudio, a sasvim sigurno i preplašio, kakav skriveni posmatrač neobičnog prizora u kraljičinim odajama!

– Ah – ote se kraljici uzdah opijajuće taštine pre nego što, i dalje zureći u svoj odraz u ogledalu, zapita –
Ogledalce, ogledalce moje,
najlepša i najveća drolja ko je?
Prostranu sobu ispuni dubok i grlen muški glas koji kao da je dopirao iz nekakvog nevidljivog bunara:
Lepa i velika drolja kraljice ti si,
al’ od Jebuljice ni lepša ni veća nisi!
Ogledalo se za trenutak ustalasa u koncentričnim krugovima kao glatka vodena površina kad u nju bace kamenčić pre nego se na njemu pojavi prizor od kog se kraljičino lice izobliči u odvratnu otrovno zelenu grimasu.

Jebuljica, kao od majke rođena, spavaše zavaljena u jastuke na jednom ogromnom krevetu s baldahinom. Ono što ovaj prizor činiše, najblaže rečeno, bizarnim, jeste činjenica da princeza beše okružena vrlo živopisnom gomilom sedmorice patuljaka čija je visina bila u obrnutoj srazmeri s veličinom njihovih kurčeva. Najniži od njih koga ostali oslovljavahu sa Kuronja, nije bio viši od običnog đaka prvaka. Ali mu je kita padala do poda. Nešto malo viši od Kuronje, koga ostali oslovljavaše sa Picoliz, nadrkavao je svoju čudovišnu batinu koja mu je odskočila sve do brade i balavio pohotno oblizujući usne, malo malo se saginjući da proviri u žbunić usnule princeze koji se jedva nazirao između njenih dugih, priljubljenih nogu. Sadomazonja, sledeći po visini među patuljcima kraj princezine postelje, nosio je crnu kožnu masku preko lica, usta mu behu zapušena jednom crnom kuglom veličine loptice za stoni tenis koju držaše kaiševi povezani na potiljku. Na bradavicama je imao dve metalne štipaljke a crne kožne pantalone bile su otvorene na guzovima, tako da mu je, tankim crvenim brazdama prošarano i otečeno debelo dupe, sevalo kroz njih. Sadomazonja je klečao dok je kraj njega, u vratolomnim štiklama i na ogromnim prozirnim platformama, u drečavoj, šljokicama prošivenoj kratkoj haljini, s bičem u ruci stajao nafrakani Karleuša, podigavši nogu u mrežastoj čarapi na Sadomazonjina leđa, jednom rukom šibajući njegovu zajapurenu guzicu dok je drugom negde pod šljokičavom haljinicom izmanikiranom i lakiranom rukom gurao veliki prozirni vibrator, njišući se pritom ritmično kukovima i sve zabacujući svojom dugom platinastom kovrdžavom perikom. U uglu sedeše Mlitavko, zakopčan do grla i namrgođen, s rukama prekrštenim preko grudi i mrzovoljnim pogledom. Njega gola princeza na krevetu kao da uopšte nije uzbuđivala već naprotiv, kao da mu je svo to silno ushićenje ostalih patuljaka dosađivalo i nerviralo ga. Karoljub, preplanuo i izdepiliran do poslednje dlačice po čitavom izdefinisanom telu, takođe delovaše krajnje nezainteresovan za golu princezu na krevetu. Ali, daleko od namrgođenosti i zlovolje, sa širokim osmehom priskoči da Kuronji pripomogne da nadrka svoj golemi ud. Najviši među patuljcima beše Mudonja koji od svih njih imaše najmanju kitu ali je ispod nje visio par bizonskih muda zaraslih u guste crne dlake, toliko velikih da je ovaj stekao naviku da hoda raširenih nogu i gegajući se, kako ih ne bi priklještio. Eto od kakvog se prizora iz ogledala kraljica onako bila izobličila i pozelenela.

– Ta, ta …. ta odvratna, zakatančena amaterska fufica, ta kučkica, ta spermožderka, nevina analuša, kako ona može biti veća drolja od mene?! – besnela je kraljica. Iz večeri u veče kraljica bi ogledalu postavljala jedno te isto pitanje i dobijala uvek jedan te isti odgovor propraćen različitim, najbesprizornijim slikama iz ogledala. Mnogi porno reditelji digli bi ruke od svoje karijere zbog nedostatka mašte da su samo mogli da vide ono što je kraljica u ogledalu posmatrala svako veče. Ispostavilo se da su sedmorica patuljaka zapravo bili vlasnici najskupljeg bordela na svetu koji je upošljavao najlepše kurve koje su se mogle pronaći u svim krajevima sveta a koji je radio pod maskom ekskluzivnog hotela. Svakim od sedam spratova paprenog bordela upravljao je jedan od patuljaka.

Kuronja je vodio prvi sprat na kome su radile kurve za običan, takoreći porodičan seks. Klasična i tradicionalna jebačina u nekoliko najosnovnijih poza bila je najčešće upražnjavana aktivnost na ovom spratu.

Mudonja je upravljao drugim spratom rezervisanim za najbesprizornije orgije koje se daju zamisliti. Dešavalo se da u pojedinim orgijama učestvuje i po nekoliko stotina učesnika a maštoviti Mudonja je bogatu klijentelu privlačio tematskim večerima – 1001 noć, rimske orgije, venecijanske pod maskama, belle epoque orgijanje uz čarlston…

Treći, ili kako su ga patuljci među sobom zvali, gotički sprat, bio je u nadležnosti Sadomazonje. Sobe ovog sprata behu mračne i pune svakojakih sprava što podsećaše na sprave za mučenje srednjevekovne inkvizicije. Bio je to jedan od spratova s najvećim prihodima jer svetski bogataši nisu štedeli para da ih dobro obučene i krajnje opake kurve ovde šibaju, batinjaju, tegle za muda, nabijaju na monstruozne vibratore, zavlače im pesnice u dupeta, gaze špicastim štiklama, ispišavaju, vezuju lancima, polivaju vrelim voskom, probadaju kroz bradavice i glaviće. Ukratko, ono što bi se nekima učinilo kao najgori horor, drugima je bio izvor najvećeg blaženstva.

Četvrtim spratom, koga su zvali pink, upravljao je Karleuša. Pink je bio u potpunoj suprotnosti s gotičkim spratom ispod. Ovde je uvek bilo krajnje veselo i živopisno – trandže sa silikonima veličine prezrelih bostana, s perikama u svim nijansama, veštačkih noktiju i trepavica, ustima toliko napumpanim da ste mogli dobiti istovremeni poljubac gornjom usnom u čelo a donjom u bradu ili gornjom u pupak dok bi vam u donju upala oba jaja. Ovde je sve blještalo od svetlucavih haljinica i svakojakog nakita koje su trandže kačile na svaki delić svojih brižljivo izbrijanih, nakvarcanih, puderom okrečenih, silikonima popunjenih i šljokicama izlepljenih telesa. Većina ovih kurvi kojima niste mogli definisati pol dok ih ne biste razgaćili i poskidali sve te dodatke i nadogradnje, a ponekad ni tad jer mnogi imaše i kitu i sise, bile su ljubiteljke odnosno ljubitelji veselih pesmica. To što niko od njih nije imao blagog pojma sa pevanjem nimalo nije ometalo veselu i raspojasanu atmosferu koja je ovde uvek vladala. Pinkom su urlali, zurlali, zavijali, dranjali se, skičali, pištali, vrištali, cičali, kreštali, drečali, mjaukali tanani, naprsli glasići pomahnitalih trandži. Mnogi su se nadali da će među klijentelom naleteti na nekoga ko će im postati menadžer ili producent, a neke od njih zaista i jesu.

Peti, takozvani grčki sprat, vodio je Karoljub. To je bio sprat muških kurvi a Karoljub je imao složen menadžerski zadatak da svojim mušterijama obezbedi široku ponudu najrazličiitjih tipova kako bi izašao u susret, što je reputacija bordela i nalagala, najrazličitijim ukusima – glatki i slatki jedva punoletni dečkići, Azijati, crnci, latinosi, kamiondžije, kauboji, bilderi, marinci, toreadori, policajci, baletani, skinhedi, fudbaleri … nemoguće je i pobrojati šta je sve na raspolaganju stajalo bogatim i razmaženim pičkomrzcima.

Šestim spratom, u potpunosti posvećen ženama, upravljao je Picoliz. Niko bolje od njega nije mogao da se stara o potrebama matorih i napaljenih bogatih kučki precvalih i razbucanih pičaka i izoperisanih sisetina koje je podmirivala čitava armija žilavih mladih emigranata iz zemalja trećeg sveta koje je Picoliz spašavao deportacije zapošljavajući ih u bordelu Kod 7 patuljaka.

Poslednji, sedmi sprat, držao je večito namrgođeni Mlitavko. Njemu se nikada nije dizao pa tako nikada nije ni jebao zbog čega je bio večito namrgođen i zlovoljan. Zbog toga mu je i pripalo vođenje sedmog sprata koji je u poslovnom smislu bio najzahtevniji. Mlitavkov posao bio je da ispuni svaku, ma kako neobičnu želju i fantaziju, svojim klijentima. Od bezazlenih voajerskih želja, masaže sisama, ženskog rvanja u želeu, preko seksa s kurvama u uniformama medicinskih sestara ili srednjoškoli, istovremeno s više kurvi različitih rasa, do seksa s kurvama dvojnicama filmskih zvezda.

Ukratko, ono što je Burdž el Arab bio među hotelima, to je Kod 7 patuljaka bio među bordelima.

Što se tiče vaših optužbi da sam sve ovo izmislio samo da bih mogao prljavoj mašti da pustim na volju …. pa šta da vam kažem? To što vi načisto pobenavite kad god se pomenu p..ka i k..ac, ne znači da priča nema nikakvu poruku! Naprotiv! Ne morate zaspati od dosade da biste pročitali nešto poučno. Može se biti mudar i s dignutom kitom. Kako? Pa, uopšte nije moje da vas u to ubeđujem, ali ‘ajde.

Dolaskom Jebuljice u Kod 7 patuljaka, posao koji je i onako cvetao prosto je podivljao. Patuljci su Jebuljici koja im je poverila ko je i šta joj se dogodilo, pružili utočište a ona im je iz zahvalnosti svesrdno pomagala u vođenju bordela. Izuzmu li se peti i šesti sprat na koje nije zalazila ostalih pet spratova su, zahvaljujući njoj, udvostručili ili čak utrostručili svoje prihode. Uskoro po njenom dolasku pročulo se da patuljci imaju novu kurvu još neviđene lepote koja je uz to još i nevina pa dopušta da je tucaju isključivo u guzu. Navala je bila strahovita. Iako se nije štedela i svako veče podmirivala ponekad čak i po dvadesetoricu klijenata, jedva da je uspevala da udovolji zahtevima i potražnji. A mnoštvo njih nudilo je čitava bogatstva samo da Jebuljica za njih otključa svoju zakatančenu pičku i dozvoli im da je razdeviče. Uzalud su se milioneri zalagali kod patuljaka, podmićujući ih i moleći ih da nagovore princezu da popusti. Najbogatiji klijenti nudili su čak i da se upriliči aukcija za Jebuljicinu nevinu pičku. Ali, ona beše neumoljiva. Kad su patuljci navaljivali da im objasni zbog čega dozvoljava da je svako veče guze, karaju među sise, napušavaju i zalivaju potocima sperme a tako tvrdoglavo odbija da da pičku, ona im objasni da joj je još kao devojčici jedna žena poklonila taj katančić i prorekla da će se udati za onog muškarca koji bude imao ključ za njega.

– Zaboga draga, ne veruješ valjda u te budalaštine – iskreno se začudiše patuljci. Kakve su to gluposti? Nećeš valjda dopustiti da protraćiš život sa zakatančenom pičkom zbog suludog sujeverja? – pokušavaše da je urazume. Ali, Jebuljica je ostajala pri svome. Čvrsto je verovala u to da će se jednoga dana pojaviti princ na belom konju koji će otključati katančić na njenoj pici, u koga će se zaljubiti i za njega udati.

Prolazili su dani. Kraljica je venula od ljubomore, mržnje i zavisti. Tumarala je dvorom kao obuzeta demonom, ne primećujući ništa oko sebe, opsednuta mislima o tome kako da ubije Jebuljicu. Toliko je bila obuzeta mržnjom i mislima o ubistvu da je čak izgubila i seksualni apetit. Svi na dvoru mislili su da je utučena od tuge zbog Jebuljicinog tajanstvenog nestanka.

Jebuljica je s druge strane, toliko uživala u svom novom životu da nije ni pomišljala na povratak na dvor. Kao svaka prava i plemenita princeza strastveno se posvetila humanitarnom radu. Zarade od kurvanja odricala se u korist svog dobrotvornog fonda. Toliko je bila omiljena među drugaricama u bordelu da su i one odlučile da deo svoje zarade daju u njen fond. Kako je Jebuljica čvrsto verovala u filozofiju vodite ljubav a ne rat, te da bi svet bio mnogo srećnije mesto kada bi njegovi stanovnici bili seksualno neisfrustrirani, najveći deo novca ulagan je u škole kamasutre u kome su se mlade devojke obučavale drevnim zavodničkim i krevetskim veštinama. Najbolje i najveštije kurve lično su kao predavačice gostovale u tim školama, podučavajući znanja gladne devojčurke trikovima za izluđivanje muškaraca. Siromašne devojke dobijale su novac za ugradnju silikona tamo gde je za to bilo potrebe. Za stare i islužene kurve u siromašnim zemljama otvarani su penzioni fondovi. Kurve su u okviru svog humanitarnog rada jednom mesečno obilazile zatvorske osuđenike i pružale im besplatne seksualne usluge. Druge su povremeno odlazile u staračke domove i provodile po dan negujući impotentne matorce odevene samo u podvezice i haltere, brinući tako i o najstarijim sugrađanima i čineći im jesen života manje sumornom. U početku je postojala i mogućnost da momci koji su postali punoletni ali zbog stidljivosti ili neveštosti sa ženskim svetom još nisu izgubili nevinost dobiju besplatnu prvu jebačinu, ali su zloupotrebe ove pogodnosti bile brojne i česte, tako da se od tog projekta na kraju moralo da odustane. Povučena ličnim neprijatnim iskustvom Jebuljicin fond je kurvama uličarkama obezbeđivao besplatnu pravnu zaštitu. U okviru projeka kap koja život znači, fond je osnovao banku sperme lepih i talentovanih muškaraca za oplodnju lezbejki koje su želele decu.

Posebnu pažnju fond je obraćao seksualnim potrebama političara iz ratom zahvaćenih područja. Umesto pregovaračkog stola organizovao bi se pregovarački krevet, gde bi političari zaraćenih ili strana u sporu, pokušavali da prevaziđu svoje razlike dok bi im kurve dudlale kite ili ih masirale sisama. Neretko se dešavalo da se smrtni neprijatelji nađu u istom krevetu, jebući istu kurvu. Ta je mudra taktika sprečila mnoge potencijalne sukobe u svetu i spasila mnoge nevine živote. Deo sredstava odlazio je na obrazovanje i kulturu – osnovani su institut za izučavanje seksualnih običaja različitih epoha i etničkih grupa te biblioteka i kinoteka koje su prikupljale svu svetsku porno literaturu i filmografiju. Teško bi bilo i pobrojati sve aktivnosti Jebuljicine humanitarne organizacije. Pored tolike zauzetosti u bordelu i tolikog broja humanitarnih projekata kojima je rukovodila ili ih je nadgledala, Jebuljicin život bio je potpuno ispunjen te i ne čudi što nije čeznula za ranijim životom dokone princeze.

Jednoga dana dok je u očajanju tumarala dvorcem, kraljica naiđe na neka vrata u podzemnim hodnicima. Jedva je uspela da ih otvori i uđe jer ih niko, ko zna koliko dugo, nije otvarao pa su bila zarđala. Kada je kročila u mračnu, hladnu i vlažnu prostoriju u koju, kako se činilo, niko nije ulazio barem sto godina, silno se iznenadi. Bila je to prostorija s mnoštvom razbacanih, požutelih i prašnjavih debelih knjiga u kožnom povezu, paučina je visila sa svih strana tako da je bilo gotovo nemoguće kretati se prostorijom a ne uplesti se, dok je na jednom stolu na sred sobe kraj lobanje stajala do pola dogorela sveća. Kraljica tumaraše prostorijom, listajući stare knjižurine od kojih neke behu ispisane rukom a druge nekim stranim, nerazumljivim jezikom. Neke su bile pune zastrašujućih crteža zmajeva, slepih miševa, zmija, žaba, sova, raznoraznog bilja. Na policama primeti i neke tegle pune nekih smrdljivih sastojaka, prahova, listića. Kraljica priđe stolu i rukom obrisa prašinu s debele knjige koja se na njemu nalazila. Ispod sloja prašine pojavi se natpis u zlatotisku –

 

Magija i čini

 

Kraljica je listala ovu čudnu knjigu s najvećom pažnjom. Bilo je u njoj raznoraznih uputstava za svakojaku magiju – recepata za afrodizijake, za smrtonosne otrove, za prerušavanje u životinje i slično. Od dana kada je otkrila ovu tajanstvenu prostoriju u davno zaboravljenim podzemnim hodnicima dvorca, kraljica je gotovo sve vreme provodila u njoj, izlazeći tek povremeno da uhvati malo sna i da jede. Čim bi nešto čalabrcnula i preklopila tek toliko da se ne sruči od iscrpljenosti i umora, vraćala bi se natrag u jezivu, mračnu i hladnu podzemnu prostoriju u koju bi se zaključavala naređujući da je niko ne uznemirava.

Naravno, takvo neobično ponašanje koje je izazivalo zbunjene komentare po dvorskim kuloarima odrazilo se i na kraljičinu nadaleko čuvenu lepotu. Od slabe ishrane, nedovoljno sna te toliko dugog boravka u nezdravom podrumu bez svetlosti i svežeg vazduha, kraljica je bila tek bledunjavi odraz svoje negdašnje lepote – zamršena kosa puna paučine, bledo ispijeno lice s tamnim podočnjacima te od izgladnelosti i nedostatka fizičke aktivnosti otromboljene grudi i koščata bedra, bili su znaci njenog propadanja. Ipak, činilo se da ona to uopšte nije ni primećivala. Izraz njenih očiju bio je onakav kakav se često sreće kod opsesivnih naučnika koji žive samo zbog toga da bi došli do svog epohalnog otkrića. Ovo poređenje nije sasvim bez osnova jer se kraljica, sa strašću kakva se sreće samo kod najvećih istraživačkih umova, beše posvetila izučavanju magijskih veština. Često bi se iz prostorije u koju se zatvarala čula lomljavina bakarnih sudova, huk sova, grozno kreštanje neke ptičurine i mjaukanje mačke, a ponekad čak i slaba eksplozija.

Mućkala je i bajala, mešala i kuvala, čarala i gatala, mumlala nerazumljive reči i provodila besane noći uz svetlost sveće nagnuta nad požutelim stranicama raznih knjižurina. Kraljičina taština i zloba iznedriše zločinački plan. Kako je u ogledalu iz večeri u veče posmatrala svoju prelepu poćerku kako uživa u životu najplaćenije kurve na svetu, odlučila je bila da je lično ubije kad već nije mogla da se osloni na drugoga. Izučivši sve knjige i tajne recepte koje je pronašla u strašnoj podrumskoj odaji, konačno je bila spremna da i sama napravi magiju i čini. Dala je da joj se od najfinije gume izradi falus po otisku najkuratijeg pripadnika njene lične straže. Beše to dildo kakvim bi se svaka žena poigrala – debeo, glavat, prošaran finom mrežom debelih vena, u prirodnoj boji. Krasiše ga par muda veličina bilijarskih kugli. S kakvim samo ponosom i užitkom kraljica trljaše ovo remek delo svog veštičarenja! Obrtala ga je i gladila, zagledala sa svih strana, prislanjala uz grudi i obraz, divila se. Dugo joj oči nisu tako varničile od sreće i zadovoljstva.

– E, sad ćemo da vidimo ko je najlepša i najveća drolja – mrmljala je u zanosu. Doći ću ti glave, ti pokvarena spermušo! Lepu sam ti smrt pripremila. Stradaćeš u slatkim mukama, umiraćeš svršavajući! Kakav sam genijalan plan smislila, kakav samo genijalan plan – kraljičino cerekanje pretvori se u grleni i histeričan veštičji smeh koji se prolamao prostorijom. Crna mačka što dremaše u ćošku, nakostreši se i pobeže pod sto.

Jednoga dana, pošto je u ogledalu prethodne večeri videla da su patuljci otišli u Las Vegas na kockanje te da su Jebuljicu ostavili samu da se stara o bordelu dok su oni na putu, kraljica se spusti u svoju odaju za veštičarenje. Izvadi dildo koji beše napravila i u njegova gumena jaja sipa žitku tečnost bele boje koja potpuno nalikovaše spermi. Samo što je ova tečnost bila otrovna i usmrtila bi svakoga u čije bi telo nekim slučajem dospela. Onda ga položi u jedan koferčić obložen crnim baršunom pored ostalih seksi igračaka najrazličitijih oblika i namena. Zatim se posu nekim prahom, zavrte u krug nekoliko puta, izgovori neke nerazgovetne reči i …. pretvori se u sedu staricu prijatnog izgleda uprkos pomalo veštičjem nosu, pogrbljenom hodu i crnom ogrtaču. Ni rođena je majka ne bi prepoznala. Pogleda se u ogledalo cerekajući se zadovoljno. Iskrade se zamršenim hodnicima dvorca i uputi se pravo Kod 7 patuljaka.

Sedokosa starica plavog pogleda uđe Kod 7 patuljaka razgedajući radoznalo po raskošnom ulaznom holu. Priđe pultu i pozva – Ima li koga? Tišina. Činilo se da je čitavo mesto utonulo u najdublji san ili pak da je sasvim pusto. I zaista, kako je bilo rano prepodne sve su lepe stanarke bordela spavale najdubljim snom.

– Ima li koga? – oglasi se starica još jednom. Priđe pultu i pozvoni malim bakarnim zvonom koje je stajalo na njemu i imalo više ukrasnu nego upotrebnu ulogu.
– Samo minut. Evo me dolazim. – začu se sneni glas iz stražnje prostorije. Bila je to Jebuljica koja tu noć od umora beše zaspala nad poslovnim knjigama bordela. – Ko li je to ovako rano? – promrmlja u sebi dižući se s kožnog dvoseda i popravljajući prstima raščupanu kosu.

Iz postorije iza prijemnog pulta pojavi se sanjiva i razbarušena Jebuljica u dugoj beloj haljini. Silno se iznenadi kada vide nenadanog gosta – poslednje što je očekivala bilo je da zatekne ovako slatku staricu. – Šta li samo radi ovde? – pomisli u sebi.

Prerušenu kraljicu pak ubode žalac najotrovnije ljubomore istog trenutka kako je ugledala svoju prelepu pastorku. Jebuljica je bila nestvarno lepa čak i onako raščupana, neispavana i bez trunke šminke.

I ne sluteći ko je zapravo ova šarmantna i nasmejana starica, Jebuljica je, onako srdačna i predusretljiva kakva je uvek i bila, pozdravi – „Dobro jutro, bako. Kojim poslom? Kako ti mogu pomoći?”

– Drago dete – progovori prerušena kraljica najumilnijim glasom. Ja sam ti lepojko, trgovački putnik. Bi li pogledala moju robu i pazarila koju sitnicu da baka zaradi neku paru? Stara sam i umorna i ne mogu više da radim kao nekad.

Pokvarena kraljica tačno je znala šta treba reći osetljivoj Jebuljici. Princeza je bila toliko osetljiva i osećajna da beše rešila da pazari ma šta starica prodavala, iz čiste želje da joj napravi posao. Međutim, začudi se vrlo kad starica podiže i otvori svoje koferče. Ono beše puno vibratora svih oblika i veličina, japanskih kuglica, kokringova i ostalih igračkica za odrasle. Jebuljica ne uspe da sakri iznenađenje u pogledu. (A i vi isto, čemu se čudite? Ko bi poverovao da starica prodaje vibratore? Ma nije valjda? A poverovali ste da je Borka Vučić, ta simpatična bakica kojoj biste se na raskrsnici ponudili da je prevedete preko ulice, iznela tol’ke milijarde iz zemlje?)

– Ah, drago dete – reče starica. Neka te ne čudi moja roba. Nekada sam prodavala svoje ručne radove – najdivniji vez koji možeš zamisliti, prekrasne stolnjake i pletene rukavice, cvetne ukrase za šešire. Ali, od toga se više ne može živeti. Niko više ne mari za domaću radinost. Ovakve se stvari danas traže.

– Baš sam glupa – prekori Jebuljica samu sebe. K’o da zakon tržišta bira godine! – pomisli uzevši da razgleda staričine proizvode. Budući da je već toliko dugo boravila u najelitnijem bordelu na svetu, teško da ju je bilo šta od staričine ponude moglo nešto posebno da oduševi. Ali je zla kraljica tačno predvidela tu situaciju i na dnu kofera sakrila svoj otrovni dildo za koji je znala da mu Jebuljica neće moći da odoli.

I, zaista. Jebuljica je ravnodušno preturala po staričinom koferu, već razmišljajući kako će kupiti par igračkica čisto da simpatičnoj bakici napravi promet. A onda, na dnu kofera ugleda nešto od čega joj se oči zacakliše – veliki, debeli, glavati i tako stvarni dildo. Izvuče ga iz kofera i stade da ga zagleda okrećući ga u ruci. Zla kraljica se zadovoljno nasmeši u sebi. Sad si gotova kučko. I bilo bi pravo da stradaš od kurca – pomisli u sebi ali umesto toga pretvorno umilnim glasom reče – Vidim, lepotice, da ti se dopada taj primerak. Da, zaista je lep. Eh, da nisam ovako stara, verujem da ga ne bih ni prodavala već zadržala za sebe. Ali, teška je i sumorna starost, dete moje. Ne priliče starici takve ludorije mladosti. Ti si mlada i lepa i, mada sam sigurna da ne oskudevaš u udvaračima, trebalo bi da kraj sebe imaš ovako nešto! Svaka žena bi trebalo da ga ima. Pogledaj ga samo! Kako je velik i lep i stvaran! Pogledaj samo tu finu izradu, čak mu se i vene vide. A otkriću ti još i ovo – reče spuštajući glas i naginjući se poverljivo ka njoj k’o da se zaista sprema da joj saopšti neku mnogo važnu tajnu – pipni samo ova muda. U njima je vruća i žitka tečnost. Kladim se da ne bi uspela da je razlikuješ od prave sperme. Sve što treba da uradiš jeste da ih stisneš kad budeš na vrhuncu užitka dok se budeš igrala sa njim. Preplaviće te pravo blaženstvo.

Sirota Jebuljica, i ne sluteći šta joj se sprema, uzviknu nestrpljivo poput deteta – Uzimam ga! Reci bako, koliko je?

– Daću ti ga upola cene drago dete – nasmeši joj se starica. Toliko si draga i mila da ću ti dati dobar popust.

I tako princezica kupi otrovni dildo od svoje prerušene zle maćehe. – U zdravlju i veselju da te služi – doviknu joj starica izlazeći iz bordela. Jebuljica joj odmahnu s osmehom. Kakva prijatna ženica – pomisli naivno u sebi.

Čim starica zamače, Jebuljica se sa svojom novom igračkom povuče u sobu. Nestrpljiva k’o dete da isproba novu igračku, baci se na krevet i poče da se igra. Stiskala je dildo među svoje preobilne dojke, trljala njegovu glavu o vrh svoje pičke što obilato vlažiše, stiskala se o njega i uvijala. – Ah – stenjala je – starica je bila u pravu! Tako je dobar!

Kad se uzbudila toliko da više nije mogla da se zadovolji samo bezazlenim trljanjem, dohvati tubicu lubrikanta i iscedi je gotovo pola na svoju igračku. Morala je dobro da je podmaže jer beše povelika i mada princezica nije bila nerazrađena, želela je da ova jutarnja igra teče glatko. Leže udobno na krevet i podiže noge visoko da je rukama mogla da se osloni na zadnju stranu butina a sise joj dođoše između kolena. Guza joj tako osta otvorena i nezaštićena, izložena eventualnom napadu. Napad je uskoro i usledio. Jebuljica je bez milosti gurala veliki podmazani dildo. Činilo se da ponire bez otpora u gladnu guzu kao nož u meki maslac. Jebuljica je ispuštala pomešane zvuke zadovoljstva i lakog bola. Tek pošto je ugurala polovinu napravi malu stanku. Vrhovima prstiju dohvati već ukrućene bradavice i poče lagano da ih zavrće. Iz razjapljene guze klatila se polovina gumenog kurca. Ne beše joj dovoljno već poče da ugurava i ostatak ove gumene komadine. Uz sve dublje uzdahe i sve glasnije stenjanje uzrokovano mešavinom bola i zadovoljstva, Jebuljici za tili čas iz razjapljenog ali zapušenog otvora, ostade da visi samo par gumenih anatomski oblikovanih muda. Tek pošto ga je čitavog smestila u dupe ispusti jedan otegnut uzdah na granici krika. Poče lagano da ga vadi da bi ga odmah zatim ponovo nabila nazad do samih gumenih jaja, lupkajući se istovremeno rukom po blago otečenoj pički. Obrazi joj planuše rumenilom, kosa joj se zalepi na znojavo čelo dok je trljajući se sve brže i jače po klitorisu jezdila ka vrhuncu s ogromnim dildoom u čmaru. Disala je sve glasnije i sve isprekidanije, kao da se bori da dođe do daha. Rumenilo s lica proširi se na dekolte i mestimično po belim sisama.

– Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah !!! – ote joj se iz dubine duše dok su je iz ponora mračne utrobe plavili ritmični grčevi. Dok joj je pička, uzaludno zevajući za plenom, mahnito pulsirala, rukom je stiskala gumena jaja velikog gumenog kurca koji je, popunjavajući joj stražnji otvor, pokušavao da nadomesti bolnu prazninu u njenoj pički. Topli mlazevi obilato se razliše negde duboko u princezinom dupetu. Od toga je preplavi talas vreline po čitavom telu. Osetila je ogromno olakšanje. Ali, kako se napetost povlačila iz njenih belih udova u njih je nadolazila nekakva čudna malaksalost. Ono što je u prvi mah delovalo kao olakšanje i opuštanje napetih nerava i mišića ubrzo se pretvori u, najpre laganu, a zatim i tešku obamrlost. Jebuljica oseti kako joj udovi otežavaju kao da su od olova. Nije imala snage da ih pomeri. Istovremeno glavu kao da joj je punila neka laka izmaglica koja joj je zaklanjala misli i mutila pogled. Mada je ležala na čvrstoj beloj postelji, činilo joj se da beskonačno propada kroz oblake. Najpre je napusti svest a ubrzo potom, s poslednjim lakim izdahom, i život.

* * * * * * * * *

 

“Ogledalce, ogledalce moje
najlepša i najveća drolja ko je?”

“Najlepša i najveća drolja kraljice ti si!”

Prizor iz ogledala preplavi kraljičino zlo srce radošću. Kao i kad su je prvi put ugledali usnulu u svom bordelu, patuljci su u čudu stajali oko njene postelje, ali ovaj put nije bilo ni traga od one vesele i razuzdane atmosfere. Svi do jednog prolivaše gorke suze. A Jebuljica ležaše na beloj postelji, lepa kao i prvi put, u dugoj beloj haljini, sa cvetom u začešljanoj crnoj kosi i buketićem đurđevka u rukama prekopljenim preko grudi.

Patuljci behu neutešni. Čak je i večito namrgođeni Mlitavko jecao. Ucveljeni patuljci nikako nisu mogli da se oproste od Jebuljice i sahrane je. Nisu mogli da se odvoje od takve lepote i tek je tako pokopaju. Zato dadoše da se izradi jedan stakleni kovčeg u kog položiše Jebuljicino telo. Desilo se da je, baš kad su patuljci konačno odlučili da je sahrane, u njihov bordel stigao kraljević iz jedne daleke zemlje. Ne beše dojahao na belom konju ali je dojezdio u belom ferariju, što mu valjda dođe moderni ekvivalent belom konju – posebno ako se uzme u obzir da ferari za zaštitni znak ima propetog konja. I, kako ste navikli da robujete glupostima kojima su vam u detinjstvu napunili glavu, moram još i ovo da vam kažem – ne, kraljević nije bio lep. Ni visok, ni crnokos ni dugokos ni blistavog osmeha i vatrenog pogleda. Kraljević je bio nizak, krivonog, proćelav, klempav i kratkovid. Uza sve to, imao je i malu kitu.

Kraljević se začudi sumornoj atmosferi koju je zatekao u bordelu. Kad su mu objasnili šta se dogodilo, zatražio je da vidi Jebuljicu. Patuljci nisu mogli da odbiju ovaj zahtev tako uvaženog gosta. Odvedoše ga u sobu u kojoj je Jebuljica još uvek ležala u staklenom kovčegu. Čim ju je ugledao srce mu planu najvatrenijom strašću. Nije mogao da odvoji pogled od prelepe Jebuljice. – Kako, kako je moguće da ovakva lepota umre? – jadikovao je. Zašto je to moralo da se desi? – reče glasom slomljenim od tuge. A kad patuljci videše njegovu patnju, ponovo zaplakaše.

Na njegovo uporno insistiranje patuljci mu dozvoliše da provede noć sam sa Jebuljicom. Kraljević je gorko proklinjao gorku sudbinu koja mu ne dozvoliše da na vreme upozna ženu svog života. Klečao je kraj njenog odra uz svetlost sveća žalosno uzdišući. U neko doba, napajajući se njenom krasotom, kraljević požele da je vidi celu golu. Pažljivo izvuče kiticu đurđevka iz njenih prekrštenih ruku i razveza njenu belu haljinu. Kad je ugleda onako golu u svoj njenoj raskošnosti, ote mu se uzdah divljenja i žaljenja. Pogledom je lagano klizio od njenog belog vrata, preko velikih čvrstih dojki do majušnog pupka i oblih bedara. Uz plamen sveća koje su lizale njenu bledu kožu bakarnim sjajem, delovala je nestvarno. Pogled mu se zaustavi na mahovinačastom trougliću što nestajaše negde u senci glatkih butina. Bojažljivo dotaknu prstima taj osenčeni deo i zažmuri kako bi što bolje osetio zavodljivu mekoću princezinih baršunastih dlačica. Srednji prst mu skliznu u usku pukotinu koju žbunić dlačica nespretno skrivaše. Klizio je prstom niz ovu pukotinu sve dok pod jagodicom ne oseti nešto malo i tvrdo zašta nije bio siguran šta bi moglo biti. Radoznalo raširi princezine butine i kažiprstom i srednjakom rastvori joj picu. Srce mu ludački zalupa kad ugleda katančić na njenim usminama. Drhteći od uzbuđenja strgnu lančić sa svog vrata. Na njemu je, kao privezak, visio ključić koji mu je, kao dečaku, poklonila jedna žena, proričući da će taj ključić biti ključ njegove ljubavi te da će uz pomoć njega jednoga dana sebi pronaći ženu. Niko, osim njega samog, nije uzimao za ozbiljno ovo suludo proročanstvo. Sad kad je na Jebuljicinoj pici ugledao katančić osetio je uzbuđenje kao nikada pre. Drhtavim prstima pokušavao je da ugura ključić u katančić. Gotovo se onesvesti od neverice kad se ključić okrenu a katančić otvori. Izvuče katančić iz princezine pice a nju podiže i poleže na krevet.

Raširi joj noge i smesti se između njih pošto se prethodno skinuo. Onako suvonjav i krivonog i uskih ramena, nije bio baš prava prilika da razdeviči takvu prvoklasnu lepoticu. Al’ život često voli da pravi čudne spojeve. Suvonjava i kratka beše i njegova kita koja ne naiđe ni na kakav ozbiljniji otpor prilikom prodiranja u princezu. Tek što se beše smestio u princezin Venerin hram, bljucnu par kapljica semena pošto je patio od prerane ejakulacije. Još se borio da dođe do daha kad oseti kako se toplota vraća u Jebuljicino telo pod njim. Kao da se budi iz najdubljeg sna Jebuljica sneno otvori oči. Od straha ispusti vrisak kad iznad sebe ugleda isto tako prestravljenog kraljevića. Kraljević skoči sa nje i đipi u ugao sobe dok se Jebuljica skupi na krevetu pokrivajući svoju nagotu čaršavom i zagrlivši kolena rukama. Dodatni strah i jezu izazvaše joj i ono par kapljica krvi na čaršavu. Posmatraše jedno drugo razrogačenih očiju i u čudu.

Patuljci dotrčaše na vrisak da vide šta se dešava. Kako su samo bili zapanjeni kad zatekoše prizor u sobi! Kad se povratiše od šoka stadoše da skaču i kliču od oduševljenja, da igraju i grle i ljube, čas zbunjenu princezu čas podjednako zbunjenog kraljevića.

Za manje od minute, Kod 7 patuljka koji danima beše utonuo u žalost ispuni se smehom i veseljem, potekoše potoci šampanjca, vina i sperme. Jebuljicine drugarice kurve pružaše besplatne usluge svojim mušterijama proslavljajući tako ovaj srećni događaj!

* * * * * * * * *

E pa, dojadiste stvarno, s tim vašim glupim pitanjima!

Da, Jebuljica se udala za princa na belom konju, tj. u belom ferariju. Jeste da se nije nadala baš takvom princu ali … šta ćete, život je takav i učinićete deci ogromnu uslugu ako ih ne kljukate budalaštinama kojima su roditelji vas kljukali. Ipak, iskreno ga je volela. Makar neko vreme. Žene se često zatreskaju u svoje spasioce ma kako neprivlačni bili. Venčanje je bilo dostojno jednog prestolonaslednika i jedne prave princeze. Mnoštvo krunisanih glava, predsednika vlada, ministara i bogataša (od kojih neki imaše to zadovoljstvo da Jebuljicu opale za vreme njenih izbegličkih dana kod sedmorice patuljaka) beše među uglednim zvanicama, narod na ulicama koji kliče, maše, plače i baca cveće, kočije i lakeji, velelepna katedrala, orgulje i hor, nekoliko metara dugačak čipkast veo, sva ta sila novinara, kamera i paparaca koji se tiskaše i guraše da proprate ovaj cirkus od venčanja stoleća.

Ne, kraljici srce nije prepuklo od zavisti i zlobe. Kako je jedno vreme Jebuljica zaista bila verna ljuba svome mužu, kraljici je ipak pošlo za rukom da bude najlepša i najveća drolja. Na venčanju se čak zlobno smešila svaki put kad bi bacila pogled na svog tragično ružnog zeta. Pomisao da će njena zanosna pastorka svaku noć završiti s njim u krevetu, pružala joj je zadovoljstvo. Kraljica je poživela dugo, pretvorivši se u ogorčenu, ofucanu i odurnu babetinu koja je poslednje godine svog života provela u samoći i očajanju, živeći od uspomena.

Jebuljica rodi dva prekrasna sina, dva nasmejana kraljevića vragolana, za kojima je, za razliku od njihovog oca, ludovala čitava nacija. Kad kraljevići malo porastoše i krenuše u one besmisleno skupe koledže i internate, Jebuljici konačno dojadi život uzorne supruge i majke. Zahvalnost koju je osećala prema mužu jer joj je spasio život (njegova sperma bila je protivotrov koji ju je oživeo, nešto našta zla kraljica nije računala da će da se desi) ustupala je pred sve većim nezadovoljstvom i frustracijom. Zbog problema sa prevremenom ejakulacijom faktički nikad nije pošteno izjebao svoju ženu. Ukratko, Jebuljica poče da se kurva sa strane. Najpre tajno a onda i sasvim otvoreno. Prvo konjički kapetan, pa neki čuveni sportista, pa telohranitelj, pa pitaj Boga ko sve ne dok najzad ne završi u naručju jednog bogatog arapskog naslednika. Njihova romansa i paparaco snimci tajnih susreta s jahti, privatnih plaža i najskupljih hotela u kojima su se sastajali, puniše stranice svetskih tabloida.

Eh… voleo bih zaista da priču završim s onim „i živeli su srećno do kraja života” kao što slutim da od mene očekujete. Doduše, i jesu živeli srećno do kraja života ali im život i sreća behu kratkog veka. Bogati Arapin i Jebuljica poginuše jedne noći u automobilu kojim upravljaše pripit šofer koji je pokušavao da umakne hordi paparaca koji ih proganjaše na motorima.

Svet beše u šoku, baš kao i vi sada. Ponajviše zbog toga što ljudi ne žele da se odreknu vere u bajke. I tako se gnev i tuga zbog te tragedije sručiše na njenu svekrvu, matoru kraljicu koja je vladala toliko dugo da se retko ko uopšte i sećao kad je matora kurveštija uopšte i počela da vlada. A činilo se i da nema nameru da ikada sjaše s prestola. Uglavnom, svet krenu da špekuliše i izmišlja najneverovatnije moguće teorije zavere. Krenuše da kolaju glasine da je matora svekrva kraljica, (koja doduše teško da je bila neko nevinašce i anđeo, kako bi inače bila suveren jedne tako moćne monarhije?) naložila tajnoj službi da Jebuljici smeste ubistvo tako da ono izgleda kao nesrećan slučaj, tobož zbog toga što je svojim raskalašnim ponašanjem kaljala ugled kraljevske porodice. A, ko će ga znati? Matoroj kurveštiji to svakako ne bi bio prvi put da je okrvarila ruke. Tako da, možda narod i ima pravo.

A što se tiče vaših optužbi da sam sve ovo izmislio samo da bih mogao prljavoj mašti da pustim na volju …. pa šta da vam kažem? To što vi načisto pobenavite kad god se pomenu pička i kurac, ne znači da priča nema nikakvu poruku! Naprotiv! Ne morate zaspati od dosade da biste pročitali nešto poučno. Može se biti mudar i s dignutom kitom. Kako? Pa, uopšte nije moje da vas u to ubeđujem, ali ‘ajde.

Promaklo vam je kako je Jebuljica oprostila svojoj maćehi za sva zlodela koja joj je ova učinila. Bio je to čin mudrosti a ne hrišćanskog praštanja. Ne samo što joj je oprostila već joj je bila i zahvalna. Jebuljica je znala da su sve nedaće koje čoveka u životu snađu zapravo prerušeni blagoslovi. Ono što vam se može činiti kao nepravda, loša sudbina, baksuzluk, zapravo je prilika i izazov da se promenite, nešto naučite i ostvarite. Jebuljica je shvatila da da joj se nije desilo to što joj se desilo posredstvom zla svoje maćehe, da nikada ne bi ostvarila svoju životnu misiju – a to je da pomaže siromašnim kurvama, radi na sprečavanju ratnih sukoba, deli stipendije devojkama, sretne svog kraljevića. Da je ostala na dvoru živela bi ispraznim i zaštićenim životom koji joj ne bi pružio priliku da se ostvari i svet učini boljim i lepšim mestom. Zato, sledeći put zahvalite onom ko vas opauči, uvredi, smesti, zajebe …. Najozbiljnije!

Drugo, sećate se kako je Jebuljici znanje spasilo glavu u trenutku kada je Udav pokušao da je ubije? Scientia potencia est!

Za svaki otrov, postoji i protivotrov. U najvećem broju slučajeva to je keš. Ponekad ljubav. Ljubav kraljevića bila je čudo koje je Jebuljicu vratilo u život. Kažem, ljubav je ponekad čudotvorna, mada keš retko kad omane.

Taština je odvratna (kraljica i ogledalo). Neminovno vas pretvara u ono čega se najviše plašite – ružne i neprivlačne osobe.

Bajke su k’o i reklame za losion protiv celulita – privlačne, lepe i potpuna izmišljotina. Mit o princu na belom konju ravan je mitu o skidanju celulita za samo mesec dana. Odgajanje na iluzijama donosi gorka razočarenja.

Eto … a optužujete me da sam perverznjak! Ko o čemu …


Alexandar Radosavljević Lambros: diplomirani istoričar umetnosti i jedan od najzgodnijih i najčitanijih blogera u Srbiji.

 

 

 

 

 


Ovaj članak je objavljen u septembru 2011, u okviru temata Parada Pornosa i Erosa.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Proza.

Povezani članci

Sava Damjanov – Preobražaji

Lucija Butković – Majko

Mikica Ilić, proza

Ostavite komentar