Image default
Proza

Amela Halilović, Priče

Dva trogodišnjaka

Prvi trogodišnjak se nalazi u jednoj od evropskih zemalja. Drugi trogodišnjak se nalazi u Palestini. Prvi trogodišnjak stavi bombonu u usta i ispljune je. Drugi ubaci kamenčić u usta i proguta ga.


Fleka

Gospodin u sivom odelu već pet nedelja putuje na posao istom linijom kao i mladić u sivom odelu koji uvek sedi u drugom sedištu do šofera. Mladić na reveru ima mrlju od kafe koju je gospodin u sivom odelu odavno zapazio ali u protekle četiri sedmice niti je mladić uklonio fleku niti je promenio odelo. Vidno iziritiran ovim prizorom gospodin je upro prst u pravcu revera i najučtivijim tonom kazao mladiću da možda nije primetio tu mrlju. Ovaj mu odgovori da je to zapravo rupa.


Čovek koji je pio vodu

U vili ministra S. koji je pre nekoliko meseci nestao, svakodnevno su se pojavljivali različiti muškarci predstavljajući se kao nestali, tek operisani i s nekom vrstom amnezije. Danas je došao čovek koji izgledom najmanje podseća na ministra S. ali on nije imao amneziju. Ispričao je detalje o svom nestanku neposredno pred izbore, putu u jednu od afričkih zemalja u želji da se uslika sa domorocima i njihovom bedom. Pošto je slike sa nekih mesta već imao, morao je zaći u predele gde civilizacija još nije kročila. Na pitanje zašto sada izgleda tako, odgovorio je: „Pio sam vodu.“


So

Radnja romana smeštena je u Carstvu Mali, sredina 13. veka. Jedan siromah je od trgovca kojeg je ugostio dobio grumen soli veličine pesnice. Isprativši darežljivog gosta, siromah se uputi ka pijaci da proda so za istu težinu zlata. Imao je mnogo mušterija koje su nudile razne zlatne predmete. Nije imao kantar pa je grumen soli držao u desnoj ruci, a ponuđeno zlato u levoj, i uvek mu se činilo da je so teža.

Roman nije završen. Pisca ne poznajemo.


Logika

Gospodin T. nije našao u upustvu za upotrebu televizora rečenicu „Vremenom ćeš naučiti da misliš mojom antenom“, pa i sad sedi ispred ekrana ne znajući otkud misli da je Barbosa zaista bio gusar.


Amela Halilović rođena 1990. u Tutinu gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Godine 2016. diplomirala na SP Srpska književnost i jezik na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Trenutno pohađa postdiplomske studije književnosti naroda Bosne i Hercegovine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Piše poeziju i prozu. Kratke priče objavljivala u književnom časopisu „Sent“. Zbirku kratke proze pod naslovom „Pesak“ objavila 2018. godine. Piše za web-portal Minber.ba.


Ovaj članak je objavljen u septembru 2019, u okviru temata Libertas Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Proza.

Povezani članci

 Tena Lončarević, U oku gospođe Kotove

Ivana Prentović Krivokapić – Gospođa Lazarus

Milan Janković – Uroku na oku

Ostavite komentar