Suprotno i na dole
Dole kroz nejasne tunele
Dole kroz baršunaste naslage
Sve do čiste posteljine u majčinoj kući
Do zveckanja šoljica za kafu koje čuješ kroz polusan i radija koji Objavljuje vesti
Kao da svet postoji.
Ovaj grad,
To je interesovanje tvoje majke za energiju dalekih ostrva.
To je moja majka i
Moje zanimanje za njene stare fotografije.
To sam ja parazit.
Ovaj grad je istrajna želja za drugim gradom.
Ovaj grad je svuda. Njegove granice blede u beskonačnoj
težnji ka nuli.
Slana vlaga sa mora pratila je voz svuda, oblačeći prolazeće pejzaže u pucketavu foliju
i svaka kućica sa one strane prozora imala je obećanje hepi enda.
Žene sa niskih spratova, dobacivale su na ulicu
mornarske lepljive šećerleme,
prevarene turiste crvene u licu,
miris začina,
pučine,
savršen san o egzotičnoj luci.
Strah oštri lepotu noći: Izgledaš oštro bejbe večeras.
Tupo srce, rastočilo se u sve bližem, prašnjavom oblaku buke.
Tu je da se ostane, zaljubljeni u sve što nije tu
U nedostajanje
Ali granica je sada otvorena, pređi je.
***
Slagala je da je na službenom putu, nešto u vezi sa starim jezicima
Rekla je taksisti
Rekla je i šarmantnom beskućniku koji dobro izgleda na fotografijama
Koji dobro izgleda na sofama raspuštenica velikih travnjaka
Deca su ofarbala kosu u prljavo zlatnu i puše pored autoputa, izvode akrobacije za zauzete, ukrućene vozače.
Tvoja taktika je bila jednostavna: Želim da budem zvezda
Kroz žutu maglu koja se diže iznad mostova, kroz kolonade ljudi koji pecaju i bilborda koji objavljuju nedelju dizajna, trčiš ka hotelu
Njegovim lepo upakovanim sapunima i papučama.
Lepo savijenim novinama koje znaš da čitaš.
I onda opet vozom duž vijugavih zidina
Do čistine
Do pučine i želje za božanskim
Za redom
Koji se pretvaram da samo delimično razumem
Ne razumem, ne baš, samo ova velika voda i nauljana tela teraju me da želim
***
Obezglavljeno telo njenog ljubavnika došlo je sa plimom
Ponovo i ponovo je dolazilo to telo sa plimom
Udova mekih i raskrečenih
Njegov bol usled odricanja presavijao je dugovrate palme na pola
Progurati se kroz lepljivo bilje
Kroz užasni procep letnjeg popodneva
Ruku razbacanih kao granje posle oluje
Sve do šanka gde namrgođeno posmatraju stvarni ljudi, koji imaju stvarne poslove i snažne ruke.
Iz zabranjenih gradskih vrtova čulo se režanje
Velikih mačaka
Lizale su meko pocepane jastučnice.
***
Koža je neuredna postelja, bezbolno zgužvana u klupko zajedno sa prljavom spavaćicom
Kako te samo ove čudne biljke razdiru u obožavanju
Obožavaj novo meso, novo meso se može voleti jedino i ovu mokru dosadu
***
Pepeo pepelu, svako svakom i ti tebi i ja sebi
Ja svih deset prstiju sebi
U sebe
O sebi
Hello dear puppy
Da li znaš da je sve o meni?
Da li znaš da
Ono što volim ubija ono što živim
Da ono što živim ubija ono što volim
Da padam na lepotu
Da padam na pathos
Da li znaš
Da padam na sebe?
***
Svakog momenta poneko postane suviše star za neke gradove: kosa onih klinaca izgleda čudno…
Svakog momenta se ugasi poneka neotkrivena zvezda
Ali ova močvara će te voleti
Konzerviraće tvoje snove kao slatko od malina
Koje sladi ove sve sićušnije dane
Sunce je neprijatno žuto, veliki poplavni talas se očekuje svakog trenutka, senke su duge i spore, insekti padaju sa drveća, zapliću se u kosu, pesak je u krevetu i između prstiju, čistimo ga danonoćno, pesak je svuda….
Budiš se često, razgovaramo u pauzama između dva sna,
Mogu da čujem grad iza žaluzina
Osećam kako penetrira zidove
Željene hladnoće
Ana Seferović, rođena u Beogradu, pesnikinja. Autorka je cetiri knjige poezije Duboki kontinent (2000), Beskrajna zabava (2004), Zvezda od prah-šećera (2012) i Materina (2018). Koautorka je dve drame, kao i dve knjige poezije na engleskom. Poezija joj je prevedena na više jezika i objavljena u mnogim časopisima i antologijama. Živi i stvara u Londonu, gde je deo nekoliko umetničkih platformi.