Image default
Intervju

Ana Seferović – Kad je bal nek’ je bal, kad je porno nek’ je Porno Pop

Porno pop nije emisija o pornografiji (jeste jednim manjim delom), Porno pop kao platforma je jedno veliko igralište za nas matoru nestašnu decu, jedan „nevaljali pop” za razliku od tog valjanog, a u stvari pornografiziranog mainstream popa

Razgovor sa Anom Seferović, koautorkom Porno pop-a, vodila je  Milena Ilić.

 

I za početak – početak. Reci nam nešto o nastanku i razvitku Porno popa.

Porno pop je nastajao i još uvek nastaje u slojevima. Prvi okidač su možda bila dva CD-a, koja sam dobila na poklon. Reč je o Ike Reiko, zvezdi japanskih pink filmova (popularnih tokom 60tih i 70tih), gde su razgolićene junakinje pokazivale svoje poznavanje borilačkih veština. Nema eksplicitnog seksa, ali ima dosta golotinje… Tarantino je za Kill Bill preuzeo dosta elemenata iz ovih filmova (Sex and Fury) s tim što je Uma obučena. Ike je u jednom trenutku snimila muzički album lakih salonskih džez melodija uz koje je uzdisala, kikotala se, i to mnogo sočnije i uverljivije nego, recimo, u onoj sceni u filmu Kad je Hari sreo Sali (dakle, definitivno nešto što nije office friendly). Tako je počelo interesovanje za vezu između muzike i porno industrije, pa smo kolega Mihajlo Jovanović i ja odlučili da napravimo prvo Porno pop veče na brodu 20/44, gde smo puštali uglavnom muziku ili iz pornića, zatim onu koju izvode porno zvezde, ali i muziku koja eksplicitno govori o seksu. Žurku je fenomenalno upotpunila Lady Lucy svojim performansom From Lolita to Domina, i te večeri se Porno pop i rodio. Ime je dobio po pesmi italijanskog benda Il Genio Pop porno, samo smo obrnuli red reči, zato što smo uvideli da „pop“ nije pitanje muzike, već se odnosi na čitavu kulturu, odnosno popularnu kulturu. Otvorilo nam se široko polje umetnika i teoretičara koji se bave pornografijom i/ili crpu inspiraciju iz ovog žanra (Džoni Racković, na primer i ciklus Tera Patrik ili Ćićolinin muž koji je pravio hiper realne skulpture njih dvoje u seksualnom činu); ili obrnuto, postoji veliki broj porno zvezda koje su prisutne što u muzici što u mainstream filmovima, pa i politici. Na primer, poslovni model Džene Džejmson se proučava na nekim američkim univerzitetima kao neverovatno uspešan. Dalje, postalo je čak pitanje opšte kulture da li znate ko je Trejsi Lords ili Tera Patrik. Devojke sa duplerica postale su miljenice čitavih nacija (Džordan u UK) a porno look je odavno standard ne samo za domaću, već i svetsku estradu – silikonske grudi su obavezan modni detalj. Takođe, imamo mlade aktuelne muzičare, poput Koudlama, koji prave video spotove sa scenama iz pornića. Svakako, tu su advertajzing, hip hop, raznorazni skandali istaknutih javnih ličnosti itd.

 

Ideja Porno popa je da okupi umetnike oko jedne ideje – slobode govora, delanja, stvaranja i još mnogo čega. Da li umetnicima danas nedostaje konkretna ideja oko koje bi se okupili, i koju konkretnu ideju (bilo ideološku, bilo estetsku) Porno pop nudi?

Kako je u jednoj od najboljih emisija koje smo imali Snežana Mocović objasnila, „Porno pop” je hibridni pojam. Odnosno, dve zasebne celine ostaju zasebne ne stapaju se ali čine jedno novo polje razmišljanja. Ono se tiče upravo slobode, oslobođenosti, samozadovoljnosti, masturbacije atomizirane individue danas, novog javnog, novog privatnog, pitanja subverzivno šokantnog, ali u pravcu promišljanja sveta i kreiranja njegovog odraza koji mu se obraća. Da li je u sveopštoj hibridnosti kulture koja uzima u sebe i najsubverzivnije elemente i raste do nepojmljivih granica (kao napumpana svetska ekonomija koja je doživela kolaps) moguće biti alternativan, andergraund, subverzivan ili slobodan? I šta to uopšte danas znači? Po tom principu smo i birali goste, a to su uglavnom bili ljudi koji stvari rade na svoj način, i čine važan deo popularne kulture (između ostalih, Biljana Kosmogina, Aleksandar Radivojević, Aleksandar Kostić, Marina Marković, sa kojom smo, recimo, pričali o novom trendu u poremećenosti u ishrani, a to je chewing and spitting, odnosno „žvakanje zarad ukusa, i pljuvanje ižvakanog zarad ne gomilanja kalorija”). Što je, svakako, lepa metafora savremenog potrošackog društva koje zagriza više nego što može da proguta. Tako posmatrano, konzumacija pornografije u cilju masturbacije, upravo znači – jebali bismo se, a da nam ne uđe.

Radijska legenda Duška Cavić Zozi, je u jednoj našoj emisiji iskoristila interesantan termin – „overground”. Možda je biti overground zapravo jedini način da se bude underground; potrebno je nešto što transcendira zadato i promišlja ga.

Činjenica je da od početka sveta pornografija u ovom ili onom obliku postoji (Pompeja, De Sad). Sa našim gostom sociologom Milanom Rakitom pričali smo o proizvodnji seksa. Kao i o raznim vidovima eksploatacije u smislu da svi mi prodajemo naše vreme i talente za novac, dobro je kad volimo to što radimo loše je kad ne, a najčešće ne volimo, najčešće smo novi kancelarijski proleterijat, zatočenici od devet do pet. Najčesce smo vrlo precizni u tome kad idemo na odmor kad se zabavljamo kad radimo kad imamo seks; to su navike koje brusi sistem, zbog toga što najčešće i nemamo nista drugo s čim bismo trgovali do svog tela i onoga što ono može da uradi bilo da je to seks ili tapkanje na kompjuteru. Pornografija je upravo to – proizvod jednog takvog stanja, seks zapakovan po meri potrošaca (a mera potrošaca je opet proizvod, odnosno to je taj bodrijarovski seks stvarniji od stvarnog, hiperpealnost koju ni jedna realnost ne moze da dostigne. Što bi momci iz Mad man rekli: stvorićemo vam potrebe koje niste ni sanjali da imate, što je opet svojevrsna evolucija čovečanstva u ovom ili onom smislu), a Internet jedan veliki katalog. Nekada smo imali samo poljoprivredne sajmove ili sajmove pčelarstva, danas imamo i to i sajmove erotike (koji su, čini mi se bolje posećeni od ovih agrikulturnih) jedno pored drugog.

Dakle, Porno pop nije emisija o pornografiji (jeste jednim manjim delom), Porno pop kao platforma je jedno veliko igralište za nas matoru nestašnu decu, jedan „nevaljali pop” za razliku od tog valjanog, a u stvari pornografiziranog mainstream popa (po principu kad je bal nek je bal, kad je porno nek bude zaista porno). Lepo je imati kreativno okruženje, uvek prija kad si okružen ljudima na istoj talasnoj dužini, i sa kojima možeš nešto da radiš, razmenjuješ ideje itd. Pogotovo u inernim sredinama, veća je verovatnoća da ćete nešto uraditi zajedno.

 

Nisu retke optužbe koje se tiču umetničke bezvrednosti pornografije, kao i njenog aktivnog učestvovanja u ubijanju umetnosti, imaginacije i seksualnog života. Da li je pornografiji potrebna apologija danas?

Da se razumemo, poštena pornografija uglavnom nema nikakve umetničke pretenzije, postoje radovi umetnika koji prikazuju scene eksplicitnog seksa ili čak rade potpuno drugačije porno filmove, ali to je priča za sebe. Ono što ubija umetnost je pornografizacija života, to je ta prikrivena nepoštena pornografija razgolićenog obesvešćenog konzumerizma. Prebogati oligarsi sumnjivog umetničkog ukusa koji kupuju stvari i uklapaju ih u enterijere svojih vila, diktiraju ponudu i potražnju, a kancelarijiski proleterijat je suviše iscrpljen i ukroćen da sam bira šargarepe, pre će kupiti lepo zapakovane, prethodno oprane šargarepice u supermarketu iako koštaju mnogo više. Želi se izvesnost. Izvesna umetnost je supermarket. Ja, recimo, obožavam supermarkete, ali volim i nešto drugo. To nešto drugo danas je problematično, baš zbog toga što nije izdvojeno, zbog toga što je integralni deo istog, te monumentalne fiktivne izvesnosti.

Divan primer Porno popa je i Kamerunova (koji poziva na moralnu reformu društva) kupovina neonskog rada Trejsi Emin (najnemoralnije umetnice sa ostrva, najnemoralnije u pozitivnom smislu, u smislu slobode i ekstremnosti koju ekstremno dobro artikulise) More passion. U kontekstu najnovijih nemira, paljenja Londona i sveopšte političke situacije u UK, rad ove subverzivne umetnice deluje gotovo patetično, kao neka isprana advertajzing poruka lepo vaspitanog kreativnog direktora. Moja prijateljica Nađa Leuba je primetila da bi njen neonski rad koji kaze “People like you need to fuck people like me”, bio prikladniji. Pornografiji nije potrebna apologija (i mi nismo porno apologičari), veliki broj ljudi se pornografije gnuša, ali veliki broj je i konzumira. To je ta dvostruka priroda, kojoj su zakoni ponude i potražnje jednostavni.

Da li ubija seksualni zivot? Hm, možda se te porno zvezde razapinju na našim ekranima baš zbog grehova naših obestrašćenih života i obećavaju lažni spas u vidu sna o tom rajskom seksu… O seksu po sebi bez ovozemaljskih ograničenja. Ne zaboravimo da veliki deo pornografije tačno zna gde cilja.

Možda suviše izbora, suviše svega nadohvat ruke ubija ne samo seksualni već bilo kakav stvarni život. Možda razvija jednu drugačiju vrstu mašte. Mislim da smo sa Internetom konačno pobedili stvarnost, upravo overwhelming nagomilavanjem stvarnosti. Nijedno more neće više nikada biti tako plavo kao ono na ekranu na fotografijama pristupačnih turističkih aranžmana koji se utrkuju. Nijedan život neće nikada biti tako ležeran, opušten i prepun mladih, lepih, naizgled kreativnih, lepo obučenih ljudi koji se pomalo dosađuju u zanimljivim enterijerima/eksterijerima kao na fotografijama hipsterskih umetnika. Trenutno radim na nečemu (kombinacija teksta, muzike i fotografije) pod nazivom Lost in Laos. Stvaram lažnu egzotiku, fotografije iz različitih gradova (evropskih) obrađujem tako da izgleda kao da je sve deo jednog egzotičnog, prašumskog okruženja punog nezdravo živih boja, razgolićenosti. Naravno, ja nikada nisam bila u Laosu i ne znam ništa o tome… ali o tom potom.

 

Da li se porno danas posmatra kao aktivno koje penetrira u društvene tabue, ili kao pasivno koje ogoljava stvarnost, ali joj ne daje potreban podstrek da se na pravi način nosi sa tom golotinjom?

Pornografija kao pornografija ne zadire ni u šta, ona je proizvod koji se konzumira, ali neki načini života sigurno da odudaraju od određenih društvenih normi. Pornografija kao bilo koji medij može biti nešto aktivno što izaziva društvene norme i postavlja nove granice, ali to sve zavisi kako koristite taj medij. Međutim, pitanje seksa i seksualnosti oduvek je bilo vezano za pitanja lične slobode. Kako smo prevazišli neke granice, kao što je seks pre braka, pojavile su se nove granice: kada kako sa kim sa koliko njih, s pripadnicima kojeg pola, u grupi, s pomagalima ili bez, da je video komšija itd. I tu je uskočio Internet, prostor gde su se ljudi konačno osetili potpuno slobodni (i neretko zbog toga platili cenu) i sada široke narodne mase mogu da pokazuju svoja gola tela, i nalaze seksualne, bilo virtualne bilo stvarne partnere. Nemali broj i zarađuje na prikazivanju raznih homemade videa, od seksa do prikazivanja stopala ili ogromnih žena koje za vas uživo jedu. Ovaj koktel slobodnog pristupa što profesionalnoj pornografskoj produkciji, što amaterskoj doveo je do nove digitalne seksualne revolucije, a prodor pornografije u popularnu kulturu je veći nego ikad. Iako je prisustvo seksa i seksualnih sadržaja pristupačnije nego ikad, seks nikad ne prestaje da zanima našu civilizaciju. Seks i dalje prodaje najbolje.

Onda je svet danas prilično decentralizovan, postoje različiti krugovi gde su različite stvari društveno prihvatljive i u svetlu legalizovanih gej brakova, prevaziđenosti prirodnog pola, rasta popularnosti poliamorije, pomislili bismo da drutveni tabui ne postoje, ili da su relativizovani. Zapravo, nije tako. Živimo u jednom začuđujuce konzervativnom svetu, konzervativnijem nego sto je to bio 40 godina ranije.

Ovde opet dolazimo do tog pitanja čije je to „moje” telo? Da li ono pripada bogu, prirodi, društvu, porodici, deci, mom partneru? Samo meni? To sigurno ne… I svaki put kad neko zatraži apsolutno vlasništvo nad svojim telom dolazi do pomeranja granica i zadiranja u tabue.

 

 Putem kojih još medija planirate da predstavite svoje aktivnosti, osim radijskih emisija i klupskih večeri?

Osim radio emisije (u pitanju je digitalni radio, Novi Radio Beograd) i klupskih večeri, na kojima se trudimo da uključimo i druge umetnike, bilo performere, video i vizualne umetnike, a neretko počinjemo veče čitanjem poezije uz muziku, imali smo i odličan performans u Parobrodu Reversed heart, u koji su bili uključeni, pored Mihajla i mene, i Milica Vukelić (fotografije), Džoni Racković (zvučni zapis), Maša M Miloradović (stajling). Performans se bavio samoljubljem, slavoljubljem, samoerotikom, samopornografijom… Planiramo još dosta toga, pored nastupa i performansa, na primer web sajt i TV emisiju.

 

Kako su reagovali urednici na radiju kada je opisan koncept emisije koji bi trebalo da se bavi pornografijom na ovaj ili onaj način?

Manja Ristić je zapravo sama predložila emisiju, kad sam joj rekla za klupske večeri i sve to što imam u glavi, tako da je Porno pop delom i njeno čeljade. Čak je insistirala da termin emisije bude od dva, to jest u sred bela dana. Što nas, nadam se, čini subverzivnim, ipak smo zamenili večeru sa ručkom.

 

Kakve su reakcije generalne populacije na emisiju i njenu temu? Osude? Pohvale? Kritike? Sugestije?

Reakcije su iznenađujuce pozitivne. I baš zato što idemo u sred bela dana bez cenzure. Imamo fenomenalno slušateljstvo, veoma osvešćeno, i aktivno. Tako da nam šalju različite predloge za teme, goste i sve stoji i mi se trudimo da ispunimo sve želje (kao pravi porno pop profesionalci). Jedna od najčešćih sugestija i želja je da postoji mogućnost da se uključuju direktno u emisiju telefonom ili preko skajpa, sada je to moguće jedino preko twittera/facebooka/e-maila.

 

I za kraj – Pornos vs. Eros ili Pornos & Eros?

I Pornos i Eros i Tanatos i Pirates i karibi i Silikoni i Vampiri i House wives i Footballers wives i High art i Majstori i Margarite i Krediti i Kolapsirane banke i Kraljice i Tirani i Agresivna uspostavljanja demokratije i Realiti spektakli i Nemiri i Organic food i Karnevali i još mnogo mnogo toga sve je tu po ceni od jednog, vašeg, za sve ovo obilje, prilično kratkog života, što bi se reklo 3, 4, 5, 6, 7 itd. u 1 u hibridnoj kulturi koja u sebe uzima sve bez izuzetka…Sadašnjost je preobimna, sadašnjost je trenutno jedini beskraj koji imamo i to može biti beskrajno plodan da ne kažem podatan teren za dalju evoluciju međuljudskih odnosa i sloboda. Tako da – Have fun and love/fuck yourself and/or each other! Big kisses i slušajte nas tamo negde od početka oktobra.


Ana Seferović: objavila je dve zbirke poezije, koautorka je više zbornika poezije, kao i dve drame, našla se u više antologija. Poezija i proza joj je objavljivana u mnogim časopisima, prevedena na francuski, engleski, mađarski, poljski, slovenački, makedonski, ruski i nemački. Bavi se izvođenjem poezije u kombinaciji muzike i video radova, koautorka je radio emisije Porno Pop i jedna je od uredinca Supernova web platforme za umetnost i poeziju. Trenutno živi u Londonu.


Pogledajte ostale radove ove autorke:
Ana Seferović – Grad je želja za drugim gradom (Parada Pornosa i Erosa, septembar 2011)
Reč i kadar, Ana Seferović i sestre Šuškić (Ecce Femme, mart 2012)
Ana Seferović – Posledice usamljenosti (Libartes amatoria, mart 2013)

Pročitajte ostale intervjue koje je vodila Milena Ilić:
Intervju sa Draganom Paunovićem (februar 2011)
Intervju – Saša Jelenković (april 2011)
Ivana Maksić (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Intervju sa Biljanom Dojčinović (Ecce Femme, mart 2012)
Intervju – Milena Jakovljević (avgust 2012)
Intervju sa Hanom Wardom (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Intervju sa Magdalenom Koh (Libartes amatoria, mart 2013)

Ovaj članak je objavljen u septembru 2011, u okviru temata Parada Pornosa i Erosa.

Pročitajte ostale razgovore koji su objavljeni u rubrici Intervju.

Povezani članci

Igor Perišić – Smeh je dejstven kako epistemološka provokacija

Didio Pestana: Voleo bih da ljudi mogu da se poistovete sa mojim životom prikazanim u filmu

Miloš Biković: “Glumac bez publike ne postoji”

Ostavite komentar