Turista
Jednog jutra probudiću se
sa Kilarni očima
i zvaću se Šinejd.
Raščešljaću svoju dugu,
kestenjastu kosu
i pustiti je da pada u talasima.
Obući ću jarkocrvenu haljinu
koju sam kupila za rođendan.
Kad ako ne danas?
Uhvatiću autobus iz Dablina
do Moherskih litica,
i praviti se da sam turista.
U Dulinu ću kod Fica
naručiti morske plodove,
čisto ironije radi.
I pavlovu, sa šumskim voćem.
Nek ide život!
Kada konačno stignemo,
staću uz samu ivicu i udahnuti Atlantik.
Piljiti u pafine.
U povratku će, prilikom prebrojavanja,
konstatovati da me nema.
Ne brini, neću skočiti kao ona.
Ona je mislila da biti Šinejd
nije ništa posebno.
Kralj Kilorglina
On je glavni.
Diči se bronzanom statuom na centralnom trgu.
Svake godine ga iznova krunišu.
Kliču mu.
Uzdižu ga na pijedestal
da bi mogao da posmatra svet sa visine.
U jednom malom mestu u Irskoj
svakog avgusta jednog jarca proglašavaju kraljem.
Ova svečanost u Kilorglinu traje svega tri dana.
Potraga
Hajde da tražimo leprikone!
Ne boj se, nisam normalna
i nemam plan,
hoću samo da promenim sredinu,
pre nego što ona promeni mene,
hoću da radimo
društveno neprihvatljive stvari,
da se pritajimo u dugoj sobi
biblioteke koledža Triniti,
pa da noću, kad svi odu,
dodirom oslobađamo knjige,
zamisli samo, koža na koži…
Znam, hodam po ivici divljaštva,
to se leči samo poljupcem,
tako bar stoji u brošuri,
sačekaš red, legneš na leđa,
i poljubiš Blarni kamen,
pa dobiješ dar slatkorečivosti
(i druge zaraznebolesti).
Ne, idemo bolje u Karlingford,
tamo sigurno ima leprikona,
prema poslednjem popisu tačno 236,
i to pod zaštitom Evropske unije,
nisu li to srećna stvorenja,
na tabli stoji da svako ko ih lovi
podleže krivičnom gonjenju.
Pitam se da li je legalno tražiti
da nam zamene flekice?
Anđelka Isidorović, Studirala engleski. Predaje, prevodi, piskara.
Ovaj članak je objavljen u martu 2020. godine, u okviru temata Irski Libartes.
Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija.