Image default
Poezija

Rita En Higins, Poezija

Sa engleskog prevela Anđelka Isidorović


Neki ljudi
(za Ouin)

Neki ljudi znaju,

kako je kada te pred rođenom decom nazovu pičkom,
kako je to nemati za kiriju,
nemati za struju,
nemati za udžbenike,
čekati u zadimljenim čekaonicama socijalne službe
čekati dve godine da ti pregledaju zub,
pa onda još dve da ti izvade zub (isti taj zub),
kako je to kada te guše proširene vene,
a ti si 198. na listi čekanja,
kako je pričati u bananu na kursu Biroa za zapošljavanje1 Nekada su, zbog manjka telefona, prilikom simulacije razgovora za posao ljudima davali banane. ,
pričati u bananu u snu zapošljavanja,
biti bez posla
biti bez novca,
ne biti u modi,
biti bez prijatelja,
biti kod kuće za humanitarca iz Svetog Vinsenta2 Sveti Vinsent de Pol (originalni izgovor na francuskom: Vensan de Pol, verzija zastupljena kod nas: Sveti Vinko Paulski) – najveća humanitarna orgnizacija u Irskoj nazvana po katoličkom svecu poreklom iz Francuske,
biti u svemiru za mlekadžiju,
(Izvinite, mama nije tu, otišla je na Mars za vikend),
biti u Puerto Riku ove nedelje kada dođe čovek što prodaje ćebad,
biti u Puerto Riku i sledeće nedelje kada dođe čovek što prodaje ćebad,
biti mrtav za prodavca uglja,
(žao mi je, mama je umrla u snu
– od previše uglja u čajniku),
biti u komi za stanodavca
(u Svetog Jude, 4. sprat),
biti polovan,
biti druge klase,
biti bez klase,
biti prezren,
biti pregažen,
biti prepišan,
biti posran

a neki ne znaju.


Budi neko

Boga mu,
nauči da kucaš
i uvek imaj nešto u rezervi.

Budi neko,
uradi nešto sa svojim životom,
pogledaj samo Gertruda Ganlija!

I uvek navlači zavese
kad gori svetlo!

Nemoj se petljati
s onom šantalskom3 Šantala – predgrađe Golveja bandom,
nađi sebi pravog muškarca
koji vozi hamber skiptar4 Hamber skiptar (Humber Sceptre) – automobil marke Hamber koji se proizvodio u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1963. do 1976. .

Boga mu,
operi vrat
pre nego što kreneš u Božju kuću.

Nauči pravilno da se izražavaš,
nemoj gutati slogove,
nemoj pušiti na ulici,
i ne daj da te ni za živu glavu
vide u tim nepristojno tesnim pantalonama,

štedi puter,
ekonomiši,

i u svakom trenutku
vodi računa da ne psuješ,
boga mu!


Filomenina osveta

Bila je
kao i sve druge tinejdžerke,
momci, čavrljanje,
pušenje krišom.

Kasnije se pričalo
kako lomi stvari,
nameštaj i staklo,
majčino srce.

„Besna na ceo svet“,
babe bi odmahivale glavom,
zgledajući se.

Ali bilo je
više od toga,
a kažnjavana je
i za manje.

Tog vikenda
nije bilo šoljice
koja je preživela,
sve stolice su se obile o zid,
Filomenina osveta.

Nedugo zatim
su je odveli
i dali joj elektrošokove.

Babe su se samo zgledale
i odmahivale glavom
„Lečenje, lečenje,
odveli je na lečenje”.

Ovih dana
se lepo slaže s nameštajem,
korača tuđim hodom,
vidi vizije u staklu.

Dobra je i za odlazak
u nabavku;
po sitnice, hleb i mleko,
ponekad novine,

i zatvaranje kapije
kad otac izađe kolima iz dvorišta,
čeka na njegov signal,
a on uvek dvaput vikne:

„Zatvori kapiju, Filo,
zatvori kapiju, devojko!”


Ne zna ti taj za artičoke

Nije joj smetao njegov toksičan ten
ni loš izbor paste za zube.
Smetalo joj je
što se, ko Češirski mačak,
kezi onoj ženi iz Gradske uprave,
i što se dotična
kezi njemu.

Bilo joj je navrh jezika
da kaže dotičnoj
kako je on iznutra otrov,
da ne dozvoli da je zavara svojim svilenkastim licem
i onim očima od kojih ti spadaju gaćice.

I kad ti kaže
da voli jerusalimske artičoke
batali, ne zna skot lažljivi ni šta su artičoke.
Došlo joj je da ispriča dotičnoj
o njegovoj rupi za gvakamole,
ali bi ga ova verovatno sažaljevala.
Umeo je da izazove sažaljenje kod žena,
da ih svojim toksičnim tenom dirne u žicu.

Kad bi samo znale
da mu je omiljena hrana
svinjska krvavica garnirana čičkom
i da krizira
ako se ne naždere ničeg prženog.

Jerusalimske artičoke malo sutra,
ne daj da te zavara
njegovo svilenkasto lice
taj truli iznutra
ja to znam, cela ulica to zna,
red je da zna i Gradska uprava.


Foto:Andrew Downes

Rita En Higins je irska pesnikinja, autorka dramskih tekstova i urednica brojnih antologija. Rođena je 1955. godine u Golveju. Njena iskrena i ironična poezija često se bavi problemima  rodne i društvene nejednakosti, zbog čega ju je “Ajriš tajms”  nazvao glasom irske radničke klase.

 

 

 

 

 


Anđelka Isidorović, Studirala engleski. Predaje, prevodi, piskara.

 

 

 

 

 

 


Ovaj članak je objavljen u martu 2020. godine, u okviru temata Irski Libartes.


Pročitajte ostale tekstove objavljene u rubrici Poezija

Povezani članci

Iva Pejković, Vošta do Tokija

Nadežda Purić Jovanović, Protonaušnice

Evan Boland, Izgubljena zemlja

Ostavite komentar