ČIKA MALJEVIČ
Bio jednom jedan izvanredan slikar. Zvali su ga čika Maljevič. Bio je izvanredan zbog svoje neobične ljubavi prema kvadratima. Jednom je svima obećao da će uspeti da pretvori ceo svet u kvadrat: ispod kvadratnih oblaka će leteti kvadratne lastavice, iz kvadratnih dimnjaka će izlaziti kvadratići dima, sir u mišolovci će imati kvadratne rupice, a sendviči će biti sa kvadratnom kobasicom. Čak će i cveće u kvadratnim žardinjerama mirisati nekako posebno kvadratno. A muve će leteti po svetu sa kvadratnim, od čuđenja, očima. Sunce, mesec i zvezde će biti kvadratni. Samo će polumesec ličiti na stubić.
Mnogi su se ljudi smejali Maljeviču i govorili su da je sve to glupost i budalaština.
Došao je prvi dan proleća. Ali umesto da sve postane najprolećnije-prolećno, sve je bilo najkvadratnije-kvadratno: sijalice u stanovima, točkovi pravih automobila i automobila igračaka, tablete u apotekama, vereničko prstenje, plišane zeke, slova u knjigama. I svuda su letele muve sa kvadratnim, od čuđenja, očima.
Neko vreme je sve to zabavljalo ljude, jer je bilo neobično. Ali su polako ljudima počele da nedostaju trouglaste planine i okruglaste kapi mleka. I čika Maljevič je posle razmišljanja ipak zaključio da nije previše veselo kad je sve kvadratno i sve je vratio na staro. Da bude razno.
Sa ruskog prevela Mirjana Petrović-Filipović
Andrej Sen-Senjkov (1968, Tadžikistan). Diplomirao je na Jaroslavskoj medicinskoj akademiji. Živi u Moskvi. Autor je 15 knjiga poezije, kratke proze, vizuelne poezije i bajki za decu, preveo je desetak knjiga poezije. Dobitnik je glavne nagrade na Turgenjevskom festivalu kratke proze (2006), Nagrade Andreja Belog (2018), Specijalne nagrade Московскиј счет (2019). Njegova poezija je prevedena na 25 jezika; knjige izabranih pesama objavljene su u SAD (nagrada američkog PEN kluba za najbolju prevodnu knjigu poezije 2015. godine), Italiji i Norveškoj. U pripremi je ilustrovano izdanje na srpskom jeziku „Mačka zvana miš“ (Službeni glasnik, Beograd).
Mirjana Petrović-Filipović rođena je 1976. godine u Tallinu, Estonija (tada SSSR). Osnovne studije završila je na Katedri slavistike Filološkog fakulteta u Beogradu (ruski jezik i književnost), a doktorirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti sa tezom ,,Estetika nedovršenog i poetski postupak u delu Sergeja Zavjalova“. Bila je asistent-pripravnik na Katedri slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu (2000 – 2004), kao i honorarni saradnik na istoj katedri (2009 – 2010). Dugogodišnji je istraživač i prevodilac ruske književnosti, te je sarađivala sa mnogim časopisima (Polja, Koraci, Gradina, Književni list, Povelja, Mostovi, Književnost, Slavistika, ruski časopisi Vozduh i Abzac, itd.), učestvovala na konferencijama (Filološka istraživanja danas, Filološki fakultet u Beogradu, Dialog kultur VI, Gradec Hralove, 51. skup slavista, Beograd, Filološki fakultet) i sarađivala sa književnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Beogradski festival poezije – Treći trg, Kulturni centar grada Beograda – Dani poezije, Poetronika – Moskva). Objavila veliki broj prevoda sa ruskog jezika i na ruski jezik, eseja i naučnih radova. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije (u statusu samostalnog umetnika).