Da: potvrđujem da potičem
odakle je sve poteklo,
dupe, rupa, anus sveta.
Jedan mlitavko i eto
naroda, zemlje.
Dijalekat maternji jezik.
Priviđenja Bogorodica i brojanice –
još jedan incident alkoholisanog oca Paskala.
Cvrčanje lambreta*.
Da; dolazim iz mesta
gde more ljubi planine
i orlovi pozdravljaju
nepismenog putnika
koji prezire Jehovine svedoke.
Da, večno–
‘nduja*u srcu –
i nadalje.
* Marka motornih skutera iz Milana.
* ‘Nduja je snažno začinjen premaz od svinjske kobasice iz regije Kalabrija u južnoj Italiji.
****
Ovde se kolje za jedan zlokoban
pogled,
za narušenu čast male maslinaste
dojke,
za čin ljubavi – među
butinama, neophodan –
ovde se ubija.
Kao da to tako mora.
I mir svakom biću dobre volje,
kestenju u šećernom cveću,
slanim Madonama,
predvodnik:
vođa čopora.
Svaki praznik. Poštovanje.
****
Ne postoji dijalektičko objašnjenje.
Koprofagija sastoji se u gutanju
sopstvenih i tuđih govana.
Evoluiramo kako bismo je upražnjavali.
Od sranja dobijaju se
dragocene supstance
za sopstveni život.
Jedno veliko ždranje.*
*Aluzija na francusko-italijanski film La grande abbuffata (Veliko ždranje) u režiji Marka Ferera, u kom se protagonisti prejedaju do smrti.
****
Loši sastojci:
napisane reči vređaju, i
tako pogrdne,
odbačene,
ismejane,
deljene,
kao raseljene i neprimetne
tačke na zapuštenim geografskim kartama
i bunkeri i nostalgije,
biće napuštene.
To je sudbina.
To je zadatak.
Leptiri nisu dugovečni.
Ali
iz nijansi i boja
zaključuju.
*Sa italijanskog prevela Tara Lekić.
Beni Rulo Nonaski je kalabrijski pesnik. Trenutno živi i radi u Monkalijeriju. Bio je finalista i dobitnik brojnih literarnih nagrada, kako u Italiji tako i van nje, uključujući “Premio Internazionale di Poesia, Poseidonia-Paestum”(prva nagrada) i 50esimoFestival di Poesie d’Atene (finalist). Njegove pesme uvrštene su u nekoliko italijanskih antologija kao što su Fili di Parole, G. Perrone Editore; Sotto il cielo di Lampedusa, Rayuela Edizioni; La nostra classe sepolta, cronache poetiche dai mondi del lavoro, Pietre Vive Edizioni i druge. Učesnik je brojnih poetskih čitanja na različitim manifestacijama širom Italije kao što su Festival Internazionale di Poesia u Đenovi, Poesia a Strappo. Pisao je i piše za više književnih onlajn magazina kao što su Nazione Indiana, Carteggi Letterari i Versante Ripido.
Objavio je sledeće knjige pesama:
2017: “La città delle mosche”, Gilgamesh Edizioni;
2013: “The tears of things”, Berkeley (California), u prevodu pesnika Džeka Hiršmana;
2012: “Imàgenes Trasmundo”, Albeggi Editore;
2010: “Vestito a nozze, carne e trenta lamette”, GDS Edizioni;
2009: “Nelle trasparenze caotiche di nuvola perpetua”, Edizioni Montag.
Tara Lekić rođena je 1997. u Novom Sadu, gde trenutno pohađa master studije iz francuskog jezika i književnosti. Autorka je zbirke pesama Loše žvake (Karlovačka gimnazija, 2016.), a njene pesme uvršćene su i u zbornike poezije Šraf i Sve je poezija, 2020. Polaznica je ARGH-ove radionice kreativnog pisanja, i Pisališta kulturnog centra CK13 u Novom Sadu. Prevodi sa francuskog, italijanskog i engleskog jezika.