Image default
Poezija

Ivana Maksić – Plivanja i jahanja

fort-da

sve naše platonske poze

poetično

otišla je kao plima

vratila se kao oseka

ironično

otišla je kao more

vratila se kao bara

sanjalački

(čizma želje):

uvek mi bude pomalo žao što još nešto nije iz tvog tela upalo u moje

plan za utorak

plivati i jahati

ironično: plivanje jača srce

jahanje jača živce

fakti (mercoledì):

u sredu zapisujem: isplivala boga oca

kletva:

budićeš se

nečujni mrav

svilena buba koja muze mleko

nikad zauzdanih strahova

vesti o tebi do mene dolaze sporo

zbog toga večno živiš u prošlosti

work in progress

dora, taj prkos iz daleka

(nikada ne maše)

savet

mašinerija tvoje želje ne mora da bude skalamerija

banalno:

i’ll be your twin-mother

biću tvoja majka bliznakinja

u krevetu (svladani nemir): naše razlikuume pretapa tišina

svođenja:

pretvoriš se u jedno /u meni/

poplavljeno poluostrvo

u nekog ko je, na pola puta, upucan

samo da bi zauvek tu ostao

hrlim ti uz stepenice, saplićem se.

promumlaš: vrati se, pismo ti pišem.

da biste me mogli kazniti trebalo bi da: 1. vam verujem 2.umem da stojim u mestu 3. da sam vam verna

na stolici:

gledaj me u oči i ne pomeraj to „da“

smirivanje pulzija: volcano never shouts

ne urlaju vulkani

pridika1:

sećati se treba ovog sutra

piši se knjigo, piši se sama

work in progress

jedno „ми

pridika2:

sad hoću samo jedno: da neću

svođenja: pretvorim se u jednu korpu, voćem pretrpanu.

u odsudnom trenu prevrnutu.

stojim naspram tebe

gledam te pravo u oči

to znači: eto, vidiš,

ne možeš me uhvatiti

pravilo: 1. kad sedneš na konja, gledaš pravo 2. konju moraš nametnuti svoju volju

dedukcije:

„to nije to“. kad bi to bilo to, to ne bi bilo to. vidiš, onda, da je to to.

upućujem ti pogled:

u rečenici vidim jednu nepoznatu reč, kamičak u koji se slilo značenje.

ne volim ljude koji mi kažu: javi se, usput, ne dolazi (u glavi čujem basove: nikako) samo zbog susreta sa mnom. kao da niko nikada nije došao samo zbog njih, još gore: kao da oni nikad nisu išli na kraj sveta samo zbog nekog.

savet

ostani zauvek zakopčan

na terasi: i’ll never be your me (kiša)

nama, nekada:

znaš da nema nade

ima samo želje

sanjalački:

„ljuljaj“ me tako da se raspadne ljuljaška

ratnička pesma: ako je ljubav nije lav

nikada nećeš videti more koje more skriva

pornografski:

on: to kad te sanjam – to nisi ti.

Ja: znam. To si ti.

koliko još puta treba da ne čujem

ono što hoću da ti kažem

ljubav je divlja životinja. dvosmislena.

koliko kratko traje mir:

uhvatiš me za ruke i kažeš: eno ga mesec

uhvatim te za ruke i kažem: eno ga sunce

razdvajanja

disanja:

 


Ivana Maksić, rođena 1984. Objavila knjige poezije: O telo tvori me (Matica srpska, 2011), Izvan komunikacije (Presing, 2013) i knjigu poezije na italijanskom jeziku La mia paura di essere schiava u prevodu Fabija Barćelandija (Gilgamesh Edizioni, 2014). Uredila više zbornika. Njena poezija uvrštena je u nekoliko antologija i zbornika, a učestvovala je i na nekoliko festivala poezije. Bavi se prevođenjem sa engleskog jezika. Piše prozne crtice, prikaze i kritičke tekstove. Objavljuje u periodici i na internet portalima u zemlji i regionu.

 

 

 


Ivana Maksić je objavila i:
Lutke i crvi (april 2011)
Ugojena sirena repom svojim teškim tromo udara po leptirima (i žanrovima)! (jun 2011)
Crtež (Parada Pornosa i Erosa, septembar 2011)
Intervju: Nepripadanje mora biti promišljeno da bi u njemu bilo pobune (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Antipod i antidot (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Crtež (Anatomija antinomija, decembar 2011)
Slikarstvo (Anatomija antinomija, decembar 2011)
(O) medeji (Ecce femme, mart 2012)
Fotografija (Apokalipsa (malo) sutra, decembar 2012)
Sporazumno stečeno ropstvo (Igraj, igraj, igraj, avgust 2012)
Poezija (Libartes amatoria, mart 2013)

Ovaj članak je objavljen u februaru 2014, u okviru temata Zubati Libartes.

Pročitajte ostale tekstove koji su objavljeni u rubrici Poezija.

Možda će vas interesovati i:

Ivana Sarić, poezija

Povezani članci

Vladimir Milojković – Sterilizacija

Ivana Maksić, poezija

Vladana Perlić, Godina kad je brat počeo da vjeruje u vanzemaljce

Ostavite komentar